Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Таг: српски језик

Култура
08.11.2016 у 15:05
Јесмо ли на компјутеру или поред компјутера
Утеловљеност је, на први поглед, чудна реч. Ако је раставимо на саставне делове, видећемо да садржи префикс у- и корен тело, што jасно упућује на то да утеловљеност језика подразумева посматрање језика у контексту човековог тела. Повезаност језика и тела је несумњиво вишеструка. Савремена когнитивна лингвистика, из које појам утеловљеност и долази, показује да је човеков језички свет у великој мери обликован његовим телесним, чулним, просторним сазнањем. Као људска бића предодређени смо да свет доживљавамо посредством својих чула, а људски језици су се развили тако да човеку омогуће да разноврсну палету својих доживљаја вербално обликује и искаже. Међутим, наши доживљаји нису само чулне природе: поред тога што можемо видети или чути птице и осетити мирис цвећа, способни смо и за много
Култура
07.11.2016 у 12:59
Страх је неопходан да бисмо били храбри
На шта прво помислите када чујете да је неко храбар и у којим све контекстима употребљавате ову реч? Да ли се увек мисли на нешто позитивно, односи ли се пре свега на људе, или храбре могу бити и животиње, биљке, предмети? Разматрање сваког од ових питања помаже лексикографима (стручњацима који пишу речнике) да што боље и прецизније опишу значење и употребу речи. На основу прегледа великог броја писаних текстова, интервјуа и анкета са изворним говорницима језика из различитих ареала, долази се до информација на који начин се дата реч употребљава у језику. Након мини-истраживања за сваку од речи које обрађује у речнику, стручњак сакупљена знања формализује и припрема лексикографски чланак, који се најчешће састоји од граматичких информација, за чиме следи дефиниција значења, а потом и
Култура
06.11.2016 у 15:10
Језик нас увек изненади
Чини се да већину речи у неком језику говорници без недоумица могу идентификовати као језичке јединице свог матерњег језика, али има и оних за које не могу да се определе једногласно. Као пример могу се навести одговори испитаника у једној анкети коју је спровео проф. Aлександар Милановић. Он је на научном скупу посвећеном поезији академика Милосава Тешића упитао 12 угледних српских књижевних критичара да ли је Тешићева именица бубњалица новостворена реч. Петоро испитаника је одговорило потврдно, шесторо одрично, а један листић је остао непопуњен.
Култура
05.11.2016 у 15:15
Јесу ли страх и храброст две стране исте медаље
У са­вре­ме­ном срп­ском је­зи­ку осе­ћа­ња или емо­ци­је мо­гу се озна­чи­ти име­ни­ца­ма (љу­бав, ра­дост, ту­га), при­де­ви­ма (за­љу­бљен, ра­до­стан, ту­жан) и гла­го­ли­ма (во­ле­ти, ра­до­ва­ти се, ту­го­ва­ти). Раз­ли­чи­те вр­сте ре­чи озна­ча­ва­ју раз­ли­чи­те еле­мен­те ствар­но­сти и ре­ла­ци­је ме­ђу њи­ма. Та­ко ће име­ни­ца озна­чи­ти ква­ли­тет, вр­сту емо­ци­је − ра­дост, при­дев ће нам ре­ћи ка­ква је осо­ба ко­ја до­жи­вља­ва да­ту емо­ци­ју − ра­до­стан, док ће се гла­го­лом ука­за­ти на раз­ли­ке из­ме­ђу оних ко­ји осе­ћа­ју − ра­до­ва­ти се и оних ко­ји у дру­го­ме да­ту емо­ци­ју иза­зи­ва­ју − ра­до­ва­ти (не­ко­га).
Култура
04.11.2016 у 15:00
Мушка и женска љубомора, страст...
Љу­бав, ра­дост, ту­га, страх...  Осе­ћа­ња про­жи­ма­ју сва­ки наш дан. Ми о њи­ма раз­ми­шља­мо, ослу­шку­је­мо их или их сти­дљи­во раз­от­кри­ва­мо дру­ги­ма. Раз­ми­сли­те о то­ме ко­ли­ко че­сто ко­ри­сти­мо ре­чи ко­је озна­ча­ва­ју осе­ћа­ња – би­ло да су у пи­та­њу она ко­ја лич­но до­жи­вља­ва­мо, би­ло да је реч о осе­ћа­њи­ма дру­гих. Ако уз­ме­те па­пир и олов­ку у ру­ке и поч­не­те да за­пи­су­је­те ре­чи ко­ји­ма се озна­ча­ва­ју емо­ци­је, из­не­на­ди­ће­те се ка­да бу­де­те за­ста­ли код бро­ја 9 или 10 − да ма­ло раз­ми­сли­те, да се при­се­ти­те. И мо­жда ће­те на­ста­ви­ти, мо­жда ће­те се се­ти­ти још по­не­ке, али ће вам ре­чи на­ви­ра­ти све спо­ри­је и спо­ри­је. Про­бај­те!  По­гле­дај­те, са­да, свој спи­сак. Си­гур­на сам да ће­те пре­по­зна­ти
Култура
03.11.2016 у 13:05
Победници транзиције – данас гоље, сутра богаташи
Ка­кав смо на­род и ко­ли­ко фор­ма че­сто за­ма­гљу­је су­шти­ну у по­гле­ду и до­жи­вља­ју на­шег про­сеч­ног су­на­род­ни­ка – по­ка­зу­је чи­ње­ни­ца да јед­ни о дру­ги­ма че­сто го­во­ри­мо и ме­ђу­соб­но се осло­вља­ва­мо, ква­ли­фи­ку­је­мо, пот­це­њу­је­мо и ни­по­да­шта­ва­мо на осно­ву ло­шег ма­те­ри­јал­ног ста­ња или дру­штве­ног ста­ту­са. Не­до­ста­так нов­ца, ску­пе оде­ће и мод­них де­та­ља мо­ти­ви­ше по­грд­не на­зи­ве као што су го­ља, дро­ња, дро­њак, одр­па­нац и број­не дру­ге.
Култура
02.11.2016 у 14:30
Фалсификати у српској културној баштини у БиХ
Mа­ло је је­зи­ка чи­ји су ин­те­гри­тет и иден­ти­тет до те мје­ре угро­же­ни до ко­је је угро­жен срп­ски је­зик, по­себ­но на под­руч­ју БиХ. Као што у ври­је­ме Бе­ња­ми­на Ка­ла­ја има­мо ства­ра­ње бо­сан­ске на­ци­је пре­ко ина­у­гу­ри­са­ња бо­сан­ског као зе­маљ­ског је­зи­ка, исто та­ко и да­нас бо­шњач­ка и је­зич­ка и слу­жбе­на по­ли­ти­ка по­ку­ша­ва­ју на­мет­ну­ти и дру­гим на­ро­ди­ма у БиХ на­зив је­зи­ка ко­ји су са­ми иза­бра­ли. Дру­гим ри­је­чи­ма, тер­мин бо­сан­ски је­зик да­нас има зна­че­ње не је­зи­ка Бо­шња­ка, не­го Ка­ла­јев(ск)о зна­че­ње зе­маљ­ског је­зи­ка – је­зи­ка свих ста­нов­ни­ка Бо­сне и Хер­це­го­ви­не.
Култура
01.11.2016 у 15:00
Када је Црногорац лењ а Босанац глуп
Ме­ђу ре­чи­ма по­грд­ног зна­че­ња у срп­ском је­зи­ку по­себ­ну гру­пу чи­не оне ко­ји­ма се чо­век име­ну­је на осно­ву при­пад­но­сти не­кој ет­нич­кој ску­пи­ни. Та­ко у Ма­ти­чи­ном реч­ни­ку на­ла­зи­мо пе­јо­ра­ти­ве Бо­сан­че­рос, Ма­ђа­рен­ти­на, Ци­га­ни­ја, Ци­ган­шти­на, Цр­но­гор­чи­на, Шва­бу­ри­на и дру­ге код ко­јих се не­га­тив­но екс­пре­сив­но зна­че­ње по­сти­же од­го­ва­ра­ју­ћим на­став­ци­ма. Исти реч­ник, с дру­ге стра­не, бе­ле­жи и низ асо­ци­ја­тив­них, ме­та­фо­рич­ких пе­јо­ра­ти­ва овог ти­па, ме­ђу ко­ји­ма су, ре­ци­мо, лац­ман, жа­бар, мач­кар, уста­ша или есе­со­вац.
Култура
31.10.2016 у 19:00
Какав мушкарац у језику постаје баба
Као посебно занимљива група речи у лексичком систему српског језика издвајају се пејоративи који се користе у именовању човека. Посреди су различите речи погрдног, презривог и подругљивог значења којима се у нашем језику именују припадници одређених друштвених група. Њиховим проучавањем долазимо до занимљивих запажања и закључака о томе како се на плану лексике, тј. речничког фонда српског језика манифестују различити видови дискриминације и изопштавања који су присутни у нашем друштву и националној култури, те са којима се свакодневно сусрећемо, како у неформалној – тако и у јавној комуникацији и језику медија.
Култура
30.10.2016 у 15:00
Која је ракија антизортин
Године 1996, проф. др Даринка Гортан Премк приредила је и објавила једну књижицу сачувану у заоставштини Иве Андрића. Реч је о рукописном речнику који се у Каталогу личног фонда Иве Андрића води под називом Речник одомаћених речи и израза. „То је једна  шарена свеска на линије са тврдим корицама“, пише Д. Гортан Премк, „формата 14,5 пута 22 сантиметра, за азбучну нотацију података. У њу је И. Андрић бележио оловком, а само на два места мастилом, речи и изразе под одговарајућим словима. У самој свесци нема назива речника, а како је до њега дошло још увек не знамо. Речи је записивао у различито време, кад би их  у каквом разговору чуо или, ређе, кад би их негде прочитао; ове из писаних текстова ексцерпиране речи Андрић је накнадно сам прецртао“. Речник садржи само 656
Почетна / Тагови
19.06.2026 у 14:21
Европа тражи агресора којег Русија неће да одигра
19.06.2026 у 14:19
Новоименовани директор обавештајне службе планира укидање стотине радних места
19.06.2026 у 14:11
Додик: О судбини Републике Српске одлучује народ, не страни центри
19.06.2026 у 14:08
Бесплатне консултације о еколошки одрживом пословању
19.06.2026 у 14:06
Вучић позвао компанију BYD да своје иновације представи на Експу 2027
19.06.2026 у 14:05
Дачић: Нико неће рушити државу на основу фабрикованих лажи
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation