Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Таг: српски језик

Култура
29.10.2016 у 15:00
Малограђанштина ужива у празним речима
Иста реч у јед­ној кон­тек­сту­ал­ној ре­а­ли­за­ци­ји мо­же да ре­флек­ту­је по­зи­тив­ну оце­ну у сми­слу бла­го­на­кло­но­сти, сим­па­ти­је, а у дру­гој да се оце­ни као не­по­жељ­на. Та­ква је нпр. реч мла­ђа­ри­ја (Мла­ђа­ри­ја за­се­ни­ла ста­ру гар­ду умет­ни­ка / Зар не гле­да­мо сва­ког да­на у јав­ном пре­во­зу ка­ко мла­ђа­ри­ја иг­но­ри­ше ста­ри­ју че­љад). На­и­ме, ра­ди се о кул­ту­ро­ло­шким сег­мен­ти­ма ко­ји ути­чу на зна­че­ње ре­чи а део су екс­пре­сив­но­сти. Екс­пре­си­ја, од­но­сно су­бјек­тив­на оце­на у је­зи­ку ре­а­ли­зу­је се као по­зи­тив­на или не­га­тив­на ква­ли­фи­ка­ци­ја ко­ју го­вор­ник до­де­љу­је са­др­жа­ју на ко­ји се од­но­си. Ка­да уче­сник у ко­му­ни­ка­ци­ји упо­тре­би ре­чи као што су ба­лав­чад (Зар си ти чо­век? ... Кад слу­шаш же­не и
Друштво
27.10.2016 у 16:18
Формиран Oдбор за спровођење Акције „Негујмо српски језик”
У оквиру проширења Акције „Негујмо српски језик” на републички ниво, Министарство културе и информисања формирало је посебан одбор који ће се бавити пословима и активностима везаним за спровођење акције.
Култура
28.10.2016 у 15:05
Ис­по­на­прера­спо­де­љи­ва­смо се
Иако је мно­ги­ма те­шко да се у тре­нут­ку се­те не­ког гла­го­ла са два или ви­ше пре­фик­са, у срп­ском је­зи­ку по­сто­ји пре­ко 2.000 ова­квих гла­голa. На­ве­шће­мо не­ко­ли­ко при­ме­ра са ис­кон­стру­и­са­ним кон­тек­стом упо­тре­бе: Ис­по­га­ђао сам бро­је­ве на ло­тоу, из­на­да­вао ис­пи­те у ју­ну, али се ис­по­ста­ви­ло да сам све то са­мо из­у­ми­слио. Из­от­пу­шта­ли су ста­ре рад­ни­ке, ис­по­да­ва­ли им от­ка­зе, па ис­по­ста­вља­ли сво­је на њи­хо­ва ме­ста – љу­ди мо­ра­ли да се иза­ду­жу­ју, под­за­ку­пи­ли ме­сто на пи­ја­ци и пре­про­да­ју ро­бу, а он­да из­на­до­ла­зи­ли ко­му­нал­ци, па их ис­по­ка­жња­ва­ли.
Култура
27.10.2016 у 12:05
Шта ради Одбор за српски језик
Че­сто се по­ста­вља пи­та­ње ко тре­ба да бри­не о срп­ском је­зи­ку и пи­сму. У нај­кра­ћем, од­го­вор би био: о срп­ском стан­дард­ном је­зи­ку и ћи­ри­ли­ци ду­жни су да бри­ну сви ко­ји се њи­ма слу­же. Нај­од­го­вор­ни­ји су на јед­ној стра­ни др­жа­ва, са сво­јим ми­ни­стар­стви­ма, а на дру­гој стру­ка; они мо­ра­ју да де­лу­ју уса­гла­ше­но. Из­ме­ђу њих су дру­ги, ко­ји се осла­ња­ју на та два сту­ба. По­себ­не оба­ве­зе сто­је пред школ­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма – од основ­не шко­ле до уни­вер­зи­те­та, пред ин­сти­ту­ци­ја­ма кул­ту­ре, из­да­вач­ким и но­вин­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма, пред др­жав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма.
Култура
26.10.2016 у 12:30
Добар је Бог, али и ђаволи су јаки
Оче­ку­је се да на­род­не му­дро­сти са­др­же сна­жне, јед­но­знач­не по­ру­ке ко­је се пре­но­се с ге­не­ра­ци­је на ге­не­ра­ци­ју баш за­то што су уте­ме­ље­не на ста­бил­ном си­сте­му вред­но­сти. И баш за­то па­жњу при­вла­чи чи­ње­ни­ца да нам на­род­не по­сло­ви­це че­сто ша­љу дво­стру­ке по­ру­ке о не­ким ва­жним жи­вот­ним пи­та­њи­ма и лич­но­сти­ма. Тво­рац на­род­них по­сло­ви­ца опре­зан је и ре­зер­ви­сан пре­ма све­му око се­бе, а по­себ­но пре­ма нај­бли­жи­ма.
Култура
25.10.2016 у 15:00
Црвљива или здрава: гатање о здрављу
Срби се, као ретко ко, још и данас могу да похвале лепом воћарском баштином. Као народ с воћеродном земљом и умереном климом погодном за узгој воћа, народ кроз чије се крајеве укрштају бројни путеви (трговачки, војни и културни), Срби су сам крај 20.века дочекали с обимном и веома разноликом колекцијом јабука (друге воћке бих да засад оставим по страни). Фонд наших јабука у односу на колекцију јабука које се данас гајеу Француској (гдје уживају законску заштиту), није ни приближно толики (а ни Србија није империја!) – али је аутентичан, наш, и то га чини драгоценим и у помолошком погледу веома битним за читав европски свет.
Култура
24.10.2016 у 11:40
Све ређе једемо јабуке будимке
Пре коју годину у Српској академији наука и уметности постављена је изложба посвећена српским аутохтоним воћкама (Старо и нестало воће Србије). Изложба је имала снажан одјек у медијима, подсетила је многе од нас на плодове наших древних воћака, на њихова моћна и дуговечна стабла. У Академијиној галерији кичицом је, уз покоју другу воћку, вешто дочарана јабука: петровача, памуклија, циганчица, шимширка, шарунка, крстовача итд., те крушка: јагодњача, јечмењача, илињача, лубеничарка, сијерак.
Култура
23.10.2016 у 15:00
Српска кухиња је отворенa и за суседе и за завојеваче
Последњих година кулинарство је веома заступљено у медијима: о њему се говори, пише, снимају се емисије у којима кувају професионални кувари, али и водитељи или јавне личности, објављују се кулинарски путописи, различити традиционални или међународни кувари и збирке рецепата, а многобројни су и блогови и интернет странице посвећене кувању, исхрани и размени рецепата. У времену у коме се брзо живи и начин исхране неминовно се прилагођава томе, а традиционална кухиња све више уступа место такозваној брзој храни. Тако долазимо до својеврсног феномена савременог живота: чини се да се никада није мање кувало у домовима, а више говорило о храни. Једна од последица таквог интересовања за кулинарство јесте и да је кулинарска лексика коначно добила „право грађанства” – и привукла знатнију пажњу
Култура
22.10.2016 у 14:00
Српски језик између немара и намере
Говорили сте својевремено и о политичком говору и политичким метафорама. На који начин политички дискурс улази у наше изражавање и како утиче на нашу свест? Они који се стално излажу медијској контаминацији, а нису развили неки одбрамбени механизам да се тога зла бар донекле сачувају, будући можда још и склони подражавању онога што тренутно преовлађује, постају жртве циљаног обликовања јавног мњења, које мање или више свесно или несвесно прихватају. Они тако усвајају и језик политичке коректности и актуелног политичког новоговора, поготову ако им то може мало помоћи да напредују у каријери и ако се не устручавају да се и на тај начин представе као савремени, ма шта то значило.  Излаз би, укратко, био у томе да пазимо шта слушамо, како говоримо и како пишемо. Корисно је не
Култура
21.10.2016 у 13:15
Српски језик између немара и намере
Професор др Предраг Пипер је редовни члан САНУ, стални члан Матице српске и редовни професор на Филолошком факултету УБ. Члан је многобројних међународних удружења и организација и вишеструки добитник међународних награда за свој рад. Осим у Новом Саду и Београду, предавао је на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу и Иванову, Задру, Сеулу, Сапору, Нишу, Љубљани и Скопљу. Међу студентима је поштовани професор као што и он њих поштује.   Држава путем сво­јих органа води или треба да води укупну политику у земљи, укључујући језичку политику, ослањајући се притом на мишљења водећих меродавних установа и појединаца. Језичка политика има за предмет, пре свега, питања статуса језика и писма, да би их штитила, и култивисала и усмеравала динамику њиховог развоја, а то су
Почетна / Тагови
20.06.2026 у 11:58
ВЈТ у Београду наложило отварање предмета како би се утврдио идентитет лица која прете Веселину М. у затвору
20.06.2026 у 11:54
На манифестацији у Земуну представљени планови за будућност општине
20.06.2026 у 11:50
Поплаве у Немачкој, најтеже у округу Рајн-Лан
20.06.2026 у 11:47
Два теретна вагона исклизнула са моста у Минхену, једна особа погинула
20.06.2026 у 11:46
Америчка пливачица Кејт Даглас оборила светски рекорд на 50 метара слободно
20.06.2026 у 11:44
Су-34М извео ваздушни удар на складиште беспилотних летелица на северозападу Харкова
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation