Штокавске збирке речи

На основу Упутства које је уз Позив за прикупљање речи из народних говора објављено 1899. године започет је обиман посао ексцерпирања речи из народних говора и писаних извора од краја 19. до краја 20. века.

У новоосновани Лексикографски одсек Српске краљевске академије почеле су да пристижу збирке речи из различитих подручја целокупног штокавског дијалекта. Њихов обим варира од неколико десетина и стотина речи па чак до 250.000 речи. Уз записану и акцентовану реч скупљачи су наводили примере употребе и давали објашњење значења, а у неким случајевима и цртеж предмета којом се реч означавала. Највећи број збирки речи сакупљен је из источнохерцеговачких,  шумадијско-војвођанских и призренско-тимочких говора, а у мањем броју били су заступљени други говори, што је у каснијем прикупљању плански попуњавано. Збирке речи у речничкој грађи (њих око 300) представљају примарни извор за лексикографско описивање говорних и уопште културно-језичких специфичности различитих крајева у којима се говори српски језик. Будући да потичу из различитих периода српског језика, збирке речи у грађи за Речник САНУ представљају велику културну, лингвистичку и етнографску вредност.

Грађа ексцерпирана из писаних извора обухвата период од 1780. године, тј. од  Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, па све до најновијег времена (најновији ексцерпирани извор објављен је 2012. године). Како би ова грађа из књижевног језика презентовала све области људског живота, као и грађа из народног језика, у њеном формирању и ексцерпирању нарочита пажња је поклоњена заступљености извора како из свих функционалних стилова (књижевног, публицистичког, административног, научног, религијског, разговорног и др.) тако и свих жанрова (проза, поезија, драма, путописа, извештаји, репортаже, фељтони, беседништво, биографија, педагогија, религија, култура, социологија, политика, привреда, војна област, етнографска грађа, Свето писмо и теолошка грађа; научна и стручна дела из различитих области: астрономије, зоологије, ботанике, физике, медицине, филозофије, историје, естетике, етика, права, закона, агрономије; бродарства, риболова, лова, кулинарства и др.

Прву целину књижевне грађе за Речник САНУ чине књиге штампане од почетка 19. века до Првог светског рата. Овај део речничког фонда садржи дела писаца класицизма, предромантизма и романтизма који су, својим лексичким и стилским иновацијама, највише заслужни за развој и култивацију модерног српског књижевног језика (Д. Обрадовић, Ј. С. Поповић, В. С. Караџић, П. П. Његош, С. М. Сарајлија и др.). Истовремено, извори из овог периода садрже и бројне научне списе (из области религије, социологије, привреде, ботанике и зоологије, војне области, права и др.) који фиксирају ране етапе развоја научних терминологија у другој половини 19. века у Србији.

Другу целину књижевне грађе чине књиге штампане између два светска рата, од 1918. до 1940. године. Ради се махом о делима српских писаца који припадају авангарди и модерни (М. Црњански, И. Андрић, С. Винавер, И. Секулић и др.), као и о преводима класика светске књижевности (Достојевски, Шекспир, Данте, Леопарди) а преводиоци су позната имена из књижевности и преводилаштва (Д. Станојевић, С. Пандуровић, М. Глишић, Ј. Максимовић, С. Миличић и други). У грађу су уврштена и дела која се издају у оквиру значајних издавачких подухвата (едиција Наша књига Геце Кона). Поред тога, у овом делу грађе приметан је знатан прилив периодике књижевне, социолошке, политичке и забавне садржине која знатно обогаћује културу употребе српског језика (часописи Српски књижевни гласник (нова серија), Нова Европа, XX век и др.).

Трећи део књижевне грађе РСАНУ чине књиге и листови и часописи који обухватају период после Другог светског рата (1945) до данас. Поред белетристичких дела, превода и часописа, у овом периоду излазе бројни речници (синонима, страних речи, жаргона), стручне терминологије и енциклопедије којима се попуњава грађа Речника САНУ и обогаћују лексички и терминолошки фонд савременог српског језика.

У прикупљању и формирању грађе за Речник САНУ приметан је стални напор да се избалансира грађа према различитим критеријумима како би се што целовитије представио лексички фонд српског књижевног и народног језика. И тај део задатка успешно је решаван од самог почетка до данас, тако да грађа, која обимом обухвата око шест милиона картица и пола милиона речи, данас представља најрепрезентативнији корпус савременог српског језика, и то по свим најважнијим параметрима: територијалним (обухвата читаво подручје  штокавско дијалекта који је у основи српског језика),  временским (обухвата дуги период од два века у развоју савременог српског језика), функционалностилским (обухвата писана дела свих функционалних стилова и жанрова) и тематским (обухвата све области људског живота које су заступљене како у писаним изворима књижевног језика тако у сакупљеним  збиркама речи народног језика).

Сва ексцерпирана грађа из књижевног и народног језика исписана је на папирним листићима (фишама). Већина листића исписивана је руком (десетине различитих рукописа) различитим бојама мастила, различитим писмима (ћирилица и латиница, укључујући и тзв. стару графију), део грађе на листићима је куцан на писаћој машини или је фотокопиран, док има и листића на којима су налепљени исечци из ексцерпираних речника или збирки речи. Поред онога што је на листићу исписано, наведене графичке карактеристике листића имају архивску вредност, а и веома су битне самим лексикографима у њиховом раду.

Истовремено са пристизањем исписане грађе у Одсек, запослени сарадници Одсека су радили на њеном организационом и техничком сређивању; на планирању попуњавања грађе из народних говора и из нових типова писаних извора.

Тако гледано у целини грађа Речника САНУ чини највећу и најпотпунију збирку лексике савременог српског језика која представља значајно сведочанство не само о његовим општејезичким, терминолошко-стручним и дијалекатским особеностима, него и о друштвено-историјским, културним, етнографским и другим особеностима српског народа у његовој новијој историји. Она даје увид у то како се говорило, писало и мислило током два века нашег постојања.

Другим речима, ова грађа представља национално благо које треба сачувати и ставити на увид широј научној и заинтересованој јавности на начин и у формату који се данас у информатичкој ери очекује. Нека нам као пример послужи и брига о овом националном благу у време Другог светског рата када је грађа Речника САНУ 1944. године била смештена у трезор Народне банке да би се заштитила од бомбардовања.  

*Институт за српски језик САНУ