Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: вулићевић-марина

Култура

14.03.2016 у 22:05

Преспавао сам пад Берлинског зида

Током демонстрација у Источном Берлину 1989. године, бунта који је представљао увод у рушење Берлинског зида, једна мајка угледа како полиција хапси њеног сина, доживљава срчани удар и пада у кому. Пошто се мајка буди после велике политичке и друштвене промене, лекар процењује да би исход њене болести, због великог шока, могао да буде фаталан, и због тога сви око ње одржавају привид пређашњег стања. Садржај филма „Збогом, Лењине!” Волфганга Бекера, из 2003. године, није случајно апострофиран на почетку књижевне вечери познатог немачког писца Инга Шулцеа (1962) у Народној библиотеци Србије, у Београду, да се и њему није десила управо ова трагикомична ситуација. Шулце је, како је рекао, заиста преспавао пад Берлинског зида, али је био активни учесник демонстрација које су претходиле овом

Култура

09.03.2016 у 20:05

Нико не спори Ћосића, име школе је ствар Статута

После седнице Савета Крушевачке филозофско-књижевне школе, на којој је председник Културног центра Крушевац мр Мирослав Смиљковић предложио да ова школа понесе име Добрице Ћосића, интелектуалци који учествују у њеном раду објашњавају да није надлежност Савета да о томе доноси одлуку, да према Статуту о томе могу да расправљају само оснивачи. Tо су Удружење књижевника Србије, Српско филозофско друштво, Скупштина општине Крушевац и Културно-просветна заједница општине Крушевац. Уз то, чланови Савета Марко Недић, председник, Зоран Аврамовић и Слободан Кањевац за наш лист кажу да је предлог о промени имена школе дошао изненада и да није био довољно припремљен, као и да нико никада није спорио значај дела Добрице Ћосића. Зоран Аврамовић чак сматра да у случају када неко изван Крушевачке

Култура

09.03.2016 у 09:05

Превођење је као решавање укрштенице

Наша култура богатија је за још једно капитално издање, и то кинеске лирике од 11. века пре наше ере до краја 12. века, у преводу са старокинеског на српски језик Хирошија Јамасаки Вукелића, који је и приредио збирку „Сто божура у врту кинеских царева”, у издању РТС издаваштва. Језички редактор књиге је Војислав Карановић. Дело „Сто божура у врту кинеских царева” садржи више од сто песама, од 48 песника, а у Галерији РТС-а биће представљено у среду 9. марта, у подне. Ово је, иначе, први превод поезије са старокинеског на српски језик, после превода кинеске лирике са других језика Црњанског и Драгослава Андрића. Хироши Јамасаки Вукелић, указујући пажњу и овим издањима, објашњава да се Црњански у преводу на српски језик држао реченичког, а не стиховног принципа, да се није много бавио

Друштво

06.03.2016 у 22:05

Буре барута

Откако је Филип Давид изјавио да поштује институцију председника, али да од деведесетих година није сагласан са говором, политиком и идејама Томислава Николића, ограђујући се од присуства председника Србије Томислава Николића на прослави Дана Народне библиотеке, овај наш познати писац изазива подељена мишљења у јaвности. Једни хвале његов поступак, други сматрају да није било ни време ни место за овакву реакцију. Међутим, чињенице показују да се Филип Давид, иначе и један од оснивача Независних писаца из бивше Југославије (Сарајево 1989) и Београдског круга, одувек понашао у склaду са својим уверењима, нарочито током поменутих деведесетих година. У својој колумни „Записи из мрачних времена”, у то време у „Борби”, Филип Давид се обрушавао на национализам и шовинизам, на ратно профитерство

Култура

24.02.2016 у 22:05

Бачић-Алимпић читанија од Андрића и Ћопића

Грандиозни роман Лава Толстоја „Рат и мир” налази се међу првих пет романа за које Британци лажу да су га прочитали, податак је Би-Би-Сија који је пренео „Гардијан”. Са друге стране, Би-Би-Си је недавно почео са приказивањем серије снимљене по овом литерарном класику, после које се роман „Рат и мир” први пут нашао на 50. месту на листи магазина Букселер, пошто је продато укупно 13.000 примерака ове књиге од децембра. Чињеница је да филм и телевизија држе будност читалаца, скрећући пажњу на вечити сјај појединих књижевних дела. Код нас очигледно не постоје атрактивне или скупе екранизације књижевних дела, а питање је колико су објективне листе читаности. Податке о томе колико се лаже у вези са прочитаним, нажалост, још увек немамо. Листа читаности Библиотеке града Београда проглашена је

Култура

20.02.2016 у 22:00

Одлазак великог поклоника лепоте

Проучавалац мистичних светова, поклоник лепоте, историје и мудрости, аутор романа „Име руже”, „Баудолино”, „Фукоово клатно”, „Тајанствени пламен краљице Лоане” , „Острво дана пређашњег”... Умберто Еко, који је вишезначношћу симбола упућивао на реалне проблеме историје и савремености, преминуо је у 84 години. У свом последњем роману „Нулти број” (Вулкан) указао је на (не)моћ медија усред утицаја центара моћи, замагљивања истине и теорија завере о томе да је Мусолини заправо преживео Други светски рат, као што је у својим претходним делима указивао на свет у којем су правда и богатство по правилу неправилно распоређени. Еков роман „Име руже” преведен је на 45 језика, обезбедивши му планетарну славу, али не и у академским круговима, у којима је често бивао оцењиван као популистички писац,

Култура

07.02.2016 у 22:05

Хероина између света маште и паланачке досаде

За Антуна Густава Матоша била је „сензитивна, импулсивна српска орхидеја”, Јована Скерлића опчинила је њена смела искреност у поетској књизи „Тренуци”, а данас сећање на песникињу и приповедача Даницу Марковић (1879. Чачак – 1932. Београд) чувају књиге попут студије Бранке Радовановић „Даница, Очи пуне звезда, руке пуне трња” (издање „Службеног гласника”). Ово дело резултат је вишегодишње потраге Бранке Радовановић по листовима и књижевним часописима, за расутим стваралаштвом Данице Марковић.

Култура

30.01.2016 у 10:05

Лакше је живети као мушкарац

Прва гошћа Института Јунус Емре Турског културног центра у Београду, који је у нашем главном граду основан средином прошле године, ових дана била је млада списатељица Нермин Јилдирим, ауторка романа „Тајне сневане у Истанбулу” (издање „Евро бук”). Једна од главних јунакиња романа је млада Шпанкиња Пилар, која долази у Истанбул, у потрази за несталим мужем. Поред тог основног тока потраге за несталим Ејупом, роман садржи и једну причу о подсвесном животу јунака. Из Ејупових дневничких записа, из освешћених кошмарних снова, помаља се насилна прошлост од које је овај јунак побегао у Шпанију, али због које се и вратио у Истанбул. Нермин Јилдирим рођена је у Бурси 1980. године, дипломирала је новинарство на Факултету комуниколошких наука Анадолског универзитета, а сада живи у

Култура

28.01.2016 у 08:05

Шта је еротско у Андрићевом делу

Обично се сматра да у Андрићевој прози нема срећне везе између мушких и женских ликова, да су жене у свету мушког принципа мученице, а да је наш нобеловац у најбољем случају антрополошки песимиста. Међутим, студија проф. др Тихомира Брајовића „Грозница и подвиг, Огледи о еротској имагинацији у делу Иве Андрића” (издање београдске „Геопоетике”) феномен еротског у Андрићевом стваралаштву посматра из холистичке перспективе, целовитим виђењем људског бића, које обједињује наизглед супротне принципе духа и тела, свеца и страсника. Брајовић анализира слику приповедног света Андрићевих приповедака, новела и романа, доводећи их у везу са историјом и модерношћу европске филозофије и културе. Колико је за вас као тумача било важно ослањање на оно батајевско виђење целовитости људске природе,

Култура

25.01.2016 у 20:05

Младима је потребна подршка

„Постаћу снежна краљица, заледићу своје срце... Какав бих спортиста ја био када би постојале емоције код мене?... Само да ме не пита сутра... Ја као да сам изашао из романа Достојевског... Често сам много бесан, али много...”, различити су гласови јунака у поетско–прозном делу „(Не)питај ме како сам” Иване Лукић, нове добитнице награде „Политиког Забавника” за најбоље књижевно дело за младе, oбјављено у 2015. години. Ово престижно признање Ивани Лукић биће уручено данас у Скупштини града Београда, поводом обележавања 112 година „Политике”. Књигу „(Не)питај ме како сам” објавио је београдски „Креативни центар”, а вишегласју њених ликова заједнички су искреност, интелигенција, маштовитост, одважност, страх, веселост, утученост, успаниченост пред одговорношћу које носи одрастање. Сва та

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 20:41

Снажан одговор на израелски напад на Бејрут

14.06.2026 у 20:35

Јевтић: Курти наставља да сеје страх у циљу протеривања српског народа са КиМ

14.06.2026 у 20:34

Невреме погодило север Хрватске

14.06.2026 у 20:33

МСП Србије: Саопштење МСП Црне Горе је непримерен утицај на политички живот Србије

14.06.2026 у 20:26

Гранатирана Дњепропетровска област, погинуо мушкарац

14.06.2026 у 20:15

Барселона победом над Берлином до 13. титуле шампиона Европе