Таг: кецмановић-владимир

Да се не лажемо – постојање беспрекорних критеријума и њихова доследна примена нису могући ни у једном времену и ни на једном месту. Али, ми смо га –данас и овде – баш претерали. Разлога зашто смо отишли тако далеко има безброј. Многи су нам познати. Неких, вероватно, ни сами нисмо свесни. Последице су трагикомичне. Мрак је густ и тежак. Не види се светлост на крају...

Можда није у реду што ћу ово да кажем, али морам – до пре неки дан нисам присуствовао књижевној вечери на којој ми није било досадно. Укључујући и књижевне вечери посвећене ономе што сам сâм написао. Готово у истој мери у којој ме књижевност занима, књижевне промоције ме смарају. Ипак, посећујем их у три случаја: Када је у питању моја сопствена промоција, па би без мене њено...

Прича каже да је пре неколико година један духовит и паметан човек из недељника „Време“ на примедбу да лист у ком ради скреће удесно, одговорио како му је жеља да једног дана „Време“ постану десна, а НИН лева новина. Одговор који је тада препричаван као шала, данас звучи као пророчанство. Ако данашње „Време“ није ,,десније” од данашњег НИН-а, свакако...

Данило Киш је објективно колосална и непоновљива појава у историји српске књижевности. За мене, субјективно, има још већи значај. Још као клинац прочитавши Гробницу за Бориса Давидовича, одлучио сам да постанем писац. Никада ми, међутим, на памет није пала идеја да постанем Кишов наследник. Једно због тога што је идеја да постанеш наследник било ког писца бесмислена да...

Пре неколико месеци из штампе је изашао роман „Константиново раскршће” нишког писца Дејана Стојиљковића. Књига је одлична. Али то није довољан разлог за ове редове будући да колумна није простор за књижевну критику, а ни ја нисам критичар. Поред тога што је одлично написано, „Константиново раскршће” је књига која се чита у једном даху, па није чудно што је за само...

Једни су били склони да најјачим земљама Запада јавно прете како ће бити ракетиране и сатрте са земљом. А други, опет, да најјаче земље Запада јавно позивају на бомбардовање своје сопствене земље. Године су биле – деведесете прошлог века. Земља – Србија. Први претњу нису испунили. Земље Запада, барем са српске стране, остале су нетакнуте. Земље Запада су, међутим, испуниле жељу...

Сезона годишњих одмора се ближи крају. Како ми се чини, обележило ју је неколико дилема. Прву је изазвала „сека”, која је не само оне који хронично пате од беспарице него и оне са нешто дубљим џепом бацила у фрку: да ли је крајње неодговорно поступити као претходних година и зарад путовања на неку туристичку дестинацију упасти у дугове, ако новца немаш, или стањити залихе, ако га...

Не сећам се тачно – да ли сам био у нижим или у нижим-вишим разредима основне школе када сам са вршњацима почео да размењујем плоче. Прва плоча, коју сам у животу купио како бих је за рођендан поклонио другу из разреда, била је ,,Трилер” Мајкла Џексона. И данас памтим дизајн њеног омота и звуке насловне нумере, коју смо слушали при пригушеним светлима глумећи како у ономе што...