Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: иза кулиса

Политика

20.06.2016 у 08:00

Економиста и песник

За њега кажу да је један од најталентованијих политичара српске политике. То данас признају и радикали у чијим редовима је стасавао, а које је после дуго година, у бурној атмосфери страначког расцепа, напустио 2008. У политику је ушао веома млад, увелико је ангажован већ у својим двадесетим. Чак 14 година водио је градски одбор радикала у Новом Саду. По томе га и данас памте противници који му не опраштају политику деведесетих година. Лига социјалдемократа Војводине није желела да баш он буде нови председник покрајинске владе. Иначе би можда лигаши и ушли у њу – само да су их напредњаци у Војводини и Игор Мировић заиста и желели. У политици изгледа да ипак има и љубави и романтичарства. Будући војвођански председник владе, економиста по струци, аутор је две збирке песама – „Небо над

Политика

13.06.2016 у 08:05

Да ли је Београд талац хрватске политичке кризе

Иако је хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић на самиту лидера региона „Брдо-Бриони” у Сарајеву поручила да Хрватска и Србија треба да седну за преговарачки сто, из Загреба још није стигао позив на разговор о спорним питањима. Извор близак ЕУ каже да то није чудно, јер се чека расплет политичке кризе у коју је запала хрватска влада: „Ни тамо, по Уставу, председник државе не води спољну политику без владе. Поред тога, Хрватска ипак мора да преиспита своју политику, после фијаска који је преживела условљавајући Србији ’зелено светло’ за поглавља 23 и 24”, наглашава наш саговорник. Али без обзира на то што сукоб Орешковић–Карамарко може да се заврши и ванредним изборима, у односима Београда и Загреба одавно штошта шкрипи. Тако је, уз подсећање да не раде комисије формиране

Политика

06.06.2016 у 08:03

Да ли су Шешељ и Карамарко „политички близанци”

„Крајње десно конзервативна, клерикална, али не и експлицитно евроскептична” и „екстремно националистичка, евроскептична, која тежи великосрпској империји”, епитети су којима је немачки „Шпигл” покушао да својим читаоцима опише Хрватску демократску заједницу, односно Српску радикалну странку, сврставајући их у исти кош изразито десничарских европских партија. У својој анализи деснице у европским државама, као странке овакве оријентације у Србији лист наводи и коалицију Двери-ДСС, која је „православно националистичка”, док су СНС и Александар Вучић преузели „умерени национализам”. У Хрватској, пак, како се каже, „важну идеолошку улогу игра преображавање фашистичке усташке прошлости”, а од када је шеф ХДЗ-а Томислав Карамарко преузео вођење странке у 2011. „направљен је оштар заокрет

Политика

23.05.2016 у 08:05

Може ли Србија да добије своју Колинду

Можда српско друштво јесте сазрело да прихвати даму за шефа државе, али мушка конкуренција толико је бројна и снажно укорењена да жене у председничкој трци још немају озбиљније шансе и тешко да ће се тај однос променити до избора следеће године. Санда Рашковић-Ивић за сада је једина жена која је већ најавила учешће у председничкој трци. Али не значи да ће бити једина. Без обзира на то што би бирачи, како кажу саговорници „Политике”, подржали припадницу нежнијег пола као врховног команданта, питање је када ће то учинити шири политички и страначки кругови. А без тог ослонца, до врха не би могли да стигну ни мушкарци. Управо тај ветар у леђа добила је Хилари Клинтон, која би лако могла да постане председница САД. То је био кључ успеха и за даме у Латинској Америци, попут Дилме Русеф

Политика

15.02.2016 у 08:05

Борба за гласове са друштвене маргине

Математика каже следеће: око 800.000 особа с инвалидитетом, плус 700.000 припадника ЛГБТ популације, једнако је милион и по гласова. Ако се дода још двестотинак хиљада избеглих и интерно расељених људи, као и друге социјално угрожене, осетљиве или мањинске групе, цифра би се можда попела и до два милиона. Мало ли је то потенцијалних гласова за странке? Иако је ова рачуница чисто хипотетичка, јер нису сви горепоменути грађани пунолетни, партије се радо уочи избора сете маргинализованих група, јер је очито реч о великом резервоару гласова чију наклоност ваља придобити. Тако је Социјалдемократска партија Србије Расима Љајића потписала споразум о сарадњи са Савезом инвалида рада Војводине и Удружењем грађана особа са инвалидитетом „Лагатор” из Лознице. Да ли овакви потези

Политика

25.01.2016 у 08:05

Талични Том српске опозиције

У јеку покушаја опозиционих партија да направе неки предизборни савез како би прескочили изборни цензус и ушли у парламент, лидер покрета „Доста је било” Саша Радуловић тврди да му тако нешто не пада на памет јер тај циљ не може бити разлог за окупљање партија. Бивши министар привреде у Дачићевој влади са својим покретом пре две године је самостално изашао на ванредне изборе и добио подршку 74.973 грађанина. И последње анкете говоре да Радуловић може да рачуна на око два одсто бирачког тела. Лидер покрета ДЈБ каже да, ипак, није против савеза, али „здравим снагама левице, центра и деснице” предлаже свој програм од 20 тачака и поручује да сви који би ушли у коалицију с њим морају да на годину дана по страни оставе све идеолошке разлике. „Покрет жели дa нa изборе изaђе с грaђaнском

Политика

18.01.2016 у 08:05

Да ли је могуће савезништво с Русијом по израелском рецепту

О односима Србије и Русије овде се обично говори као о братским и пријатељским, заснованим на чврстим историјским, културним и духовним везама. Та прича о узајамној наклоности два народа заједничког корена, језика и религије уденута је и у својеврстан клише о „браћи Словенима”, о Србима и Русима, „којих има 300 милиона”… А да ли је могуће одмаћи се од тог традиционалног „обрасца” и с Русијом градити другачији однос? Тако је Санда Рашковић-Ивић, председница ДСС-а, изјавила да се њена партија и Двери залажу да „оно што је Израел за САД, Србија буде за Русију”. Две земље које је поменула као узор за српско-руске односе гаје специфично савезништво. Израел, као мања и слабија држава, логично је, објашњавају упућени, под америчким утицајем, а с друге стране, она преко свог лобија у

Политика

21.12.2015 у 09:05

Референдум није божија воља

Жеља интелектуалаца који су ставили потпис на захтев ДСС-а и Двери да се провери народна воља о српском путу у ЕУ за сада неће бити испуњена. Ако им је за утеху, референдума би, ипак, требало да буде за две године, када због Европске уније будемо морали да мењамо Устав. Министар правде Никола Селаковић је на маргини копаоничке школе природног права најавио да, према Акционом плану за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа, Устав мора да се мења да би се обезбедила већа независност судова и тужилаштава. А тај посао, који је предвиђен за последњи квартал 2017, није могуће завршити без изласка на референдум. „Ако то не буде остварено у предвиђеном року, нама заостају преговори у једном од најважнијих поглавља. Без промене устава нећемо моћи да затворимо преговоре са ЕУ”, рекао

Политика

30.11.2015 у 09:05

Бели анђео (не) чува патриотску коалицију

Локални политички неспоразум или озбиљан потрес у патриотском блоку – остало је отворено питање после најновијег сукоба Демократске странке Србије и Двери у општини Пријепоље око тога како би требало да изгледа грб ове самоуправе са милешевским Белим анђелом. Лидери две странке Санда Рашковић-Ивић и Бошко Обрадовић одржали су пре три дана састанак председништава, после којег су саопштили да се сарадња наставља, али су представници тих партија у Пријепољу разменили тешке оптужбе. То није први пут да се појављују „варнице” у локалним срединама између ДСС-а и Двери. Пре тачно годину дана до разлаза је дошло у Мионици јер су из тамошњег ДСС-а одлучили да на изборе изађу са СНС-ом, а у Чачку и Краљеву учествују у владајућим коалицијама, док су Двери у опозицији. Неспоразума је било и у

Политика

16.11.2015 у 08:15

Да ли и Србија може имати свој Мост

Изгледи да се у Србији у скоријој будућности појави савез попут хрватске коалиције Мост и да постигне сличан изборни резултат, уносећи освежење на страначку сцену, делују мање реално чак и од тога да се сви стари лидери издробљене опозиције удруже у један блок. Све и да однекуд искрсне српски Божо Петров, тешко да би придобио наклоност толиког броја бирача као што је то протекле недеље пошло за руком градоначелнику Метковића који је постао кључни фактор за формирање нове хрватске владе. Српски бирачи, кажу аналитичари, ипак су мање склони томе да свој глас повере неким новим или мало познатим политичким фигурама. Уз то, ограничавајући фактор за такав успех неког локалног лидера у Србији лежи и у нашем изборном систему, који је другачији од хрватског и не пружа такве могућности новим странкама.

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

08.06.2026 у 13:17

Макрон, Стармер и Мерц желе да наставе сукоб у Украјини

08.06.2026 у 13:14

ИДФ потврдио: напади на Иран у потпуној координацији са америчком командом

08.06.2026 у 13:12

Британске компаније све више запошљавају привремене раднике

08.06.2026 у 13:09

Андрија Мандић и НСД пред новом одлуком о закону који Србију ставља у улогу окупатора

08.06.2026 у 13:07

Вучић: Представићено нови економски пакет за пензионере 27. јуна

08.06.2026 у 13:05

Ситигрупа подигла прогнозу за индекс S&P 500