Таг: политика 110

Шта би било да нема „Политике”? У развоју српског друштва и јавности постоји један параметар који има осцилације и који се једно време чак звао и „Слободанка”, али постоји опет нека константа у којој je збир података, који желимо да чујемо о дану који следи, ноћ пре или у току дана, ипак искреиран у складу са нашим менталитетом. И некако се чини да је то, рекао бих, неки наш „Франкфуртер...

Били су потребни векови да се Политика роди, а кад се родила изгледала је као да је одувек постојала. Чим је прогледала осврнула се и уназад и своје странице отворила, не само за савременике и актуелне догађаје, него и за најлепше странице икада написане. Тако је и најбоље писце претходних епоха уврстила у своје сараднике. Испуниле су се Гетеове речи: „Нека Бог благослови бакар, штампу, и...

Из „Политике” сам научио српски. Као Фулбрајтов стипендиста, тек стигао у Београд 1981, био сам у прилици да похађам кратак курс српскохрватског односно хрватскосрпског за странце, али писани језик и ћирилицу сам боље научио читајући „Политику”. То је била срећна околност,  јер је овај лист увек имао узорно написане и уређене текстове. Наравно, из „Политике” сам научио много више од језика....

Од самог почетка, слутило је на нешто велико. Година, 1904, просто је била таква. Петар Карађорђевић је крунисан за краља; изграђена је транссибирска железница; основана је ФИФА; у Француској је почео да излази „Иманите”, а у Србији Домановићев часопис „Страдија”; Теодор Рузвелт је постао председник САД... И рођени су, редом – Опенхајмер, Дали, Неруда, Денг Сјаопинг.... И, наравно,...

„Политика” је без икакве сумње једна од најзначајнијих институција модерне Србије, дневни лист који је у протеклих 110 година имао пресудан утицај на формирање јавног мњења, лист који у српским породицама традиционално читају и млади и стари. „Политика” је лист уз који су одрастале и сазревале многобројне генерације читалаца. Захваљујући „Политици” научио сам да читам и пишем. Традицију читања...

Урбане легенде о „Шуматовцу” као састајалишту „Политикиних” новинара, где је постојао телефонски локал спроведен из редакције, само су епилог фељтона о братству и јединству нашег листа и кафана, који траје дуже од једног века. Не само да су новинари најстаријих балканских новина одувек радо хрлили у боемска окупљалишта „у цивилу”, већ и „по задатку”, да би за кафанским, уместо редакцијским...

„Политика” је од мене старија само 18 година, што значи да са њом делим скоро цео век живота. Она је део моје ране младости, и ево моје дубоке старости. Од када сам се као дечачић први пут свесно са њом срео, она је остала мој животни пратилац, хронична љубав, убедљива потврда њене флоскуле: „Ни један дан без ’Политике’”. Буквално тако. Она је била моја забавиште, игралиште, моје училиште,...

У дану када „Политика” прославља 110. рођендан, у више од 200 домова наше земље биће прослављено рођење новог члана породице. С обзиром на то да Срби преферирају да наследницима дају имена светаца и средњовековних владара, велика је вероватноћа да ће у крштенице дечака бити уписано име Никола, Лука, Душан или Стефан, а да ће девојчице бити назване Милица, Дуња, Ана и Лена, будући да су ова...

Поаро се први пут појавио 1920. године у роману „Мистерија у Стајлсу”. У случај се умешао на позив старог пријатеља, капетана Хејстингса, који ће Поароу постати оно што је Вотсон Холмсу. Агата Кристи је касније написала да увођење Поароа у детективски роман није било онакво какво би он сам волео. „’Прво Херкул Поаро’, рекао би, ’а онда заплет који ће показати његов невероватни таленат онако...