Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: велики рат

Србија

04.11.2017 у 13:33

Крушевац–Солун–Марсељ 1915.

Неку седмицу по спасавању остатка вредности Народне банке управа је тражила да се сада целокупна имовина темељно среди и ваљано и прегледно спакује у јаке сандуке да у сваком тренутку буде у приправности за даљи пренос када то буде потребно. Годину дана доцније, с почетка септембра 1915, било је јасно да ће исцрпљена Србија ускоро пасти и да су Крушевац и Ниш први на удару, јер су се противничке снаге гомилале на граници са Бугарском. Мата Јовановић успева да се види са начелником Министарства финансија Аврамом Левићем, који је стално путовао преко Крушевца до Врњачке Бање да реферише претпостављеном др Лази Пачуу који је био на самрти. Левић је рачунао да ће се и Народна банка евакуисати исто онако као и остала министарства преко Рашке и Косовске Митровице. Мата га је с неверицом

Србија

27.10.2017 у 21:41

Српски Чех

Једна млада чешка породица, Јохана и Терезије Фусек, преселила се за стално средином 19. века у оновремени престони Београд. Скоро сви Словени који су чинили грађанство Аустроугарске монархије ипак су више волели да буду поданици Кнежевине, а доцније и Краљевине Србије, него ли да имају једног Немца за свог владара, који је беспрекидно деценијама царевао. Јохан је био графичар и запослио се у Државној штампарији и Војнокартографском заводу. Потписивао се као Јован Чарапић-Фусек, јер је чешко презиме Фусек преузето од немачке именице fuβocke, што значи чарапа. Многи су доцније мислили да су ови Чарапићи заправо потомци војводе Васе Чарапића из Вождова доба!

Србија

13.10.2017 у 21:31

Мали ђачки извештај

Током целог Великог рата ондашњи Савезници су се скоро утркивали ко ће дати више вести и свежих фотографија са нашег фронта. Сви су желели да на било који начин помогну маленој, али јуначкој Србији. Оно што је веома лепо и занимљиво, француска помоћ није била једино аристократска, већ и помоћ скоро најнижег слоја францускога народа: фабрички и лучки радници, али исто тако и сами сељаци, којима је увек била особита част да за празнике и викенде угосте као своју децу Српчиће. Та њихова помоћ уопште није била из икаквог користољубља, већ из чисте хришћанске саосећајности. О свему томе нас извештавају разни наши професори и ђаци у крфским издањима Српских новина у сталној рубрици Наши ђаци у туђини. Ти извештаји нису били само из Француске већ и из Русије, Италије, Енглеске, чак и из увек

Србија

08.10.2017 у 14:39

Радо иде Фијат у војнике

Као трговачки путник путујући 1914. године по Србији свратио сам у Шабац. Ту ме дочека Видовдан и вест о атентату на аустроугарског престолонаследника Фердинанда. Објављена је мобилизација, а ја се растадох од пријатеља решен да се јавим најближем месту, те се упутих већ првог дана у Коцељево, које се налази између Шапца и Ваљева. Ту сам нашао Милана Сотировића виђеног грађанина и чиновника општине шабачке, резервног капетана друге класе и командира четврте чете Првог батаљона шестог пешадијског пука другог позива. Он ми рече да као добровољац имам право да бирам јединицу у коју ћу ступити. Саветовао ме је да користим то право и предложио да се пријавим за његову чету. Командант батаљона истог пука Коста Вујичић дао је пристанак и тако сам примљен као добровољац српске војске

Србија

29.09.2017 у 21:51

Мајчино писмо прешло континенте

Био је Велики рат, а у њему млади ратник Видосав Марјановић из Шљивовице, узданица своје самохране мајке Станојке. Ни гласа с фронта од сина она годинама није чула: да ли је жив, сваког дана се питала. А онда је њено писмо сину, без тачне адресе, континенте прешло и чудом до Видосава стигло. Ту причу је ових дана од заборава сачувао педантни хроничар златиборске прошлости Милисав Р. Ђенић. Бележи он да је Видосав Марјановић, рођен 1896. године, у Велики рат отишао 1915. као регрут последње мобилизације. „Било је то оних тешких и судбоносних дана када је отаџбина ставила под оружје све што је могло пушку носити. Кренуо је певајући као да у сватове иде, оставивши уплакану мајку, али са надом да ће негде на фронту пронаћи старијег брата”.

Србија

28.09.2017 у 16:34

Гробови српских ратника на Кајмакчалану зарасли у коров

Прокупље – Чланови куршумлијског удружења „Коста Пећанац” које се бави неговањем и очувањем српске традиције и сродно удружење „Кајмакчалан” из Београда боравили су недељу дана у Македонији, где су на 2.521 метар надморске висине, на Кајмакчалану, чистили и сређивали запуштена српска гробља погинулих војника у Првом светском рату. Иако нема званичних података колико тачно има гробаља, Миле Копривица, председник куршумлијског удружења и један од иницијатора акције, тврди да су српска гробља на Кајмакчалану расута на преко 90 локација, а да се на овом простору још увек могу пронаћи неоткривени гробови зарасли у трње и коров. – Гробови су зарасли у траву, често су прекривени шибљем, а неретко су и потпуно урушени – започиње причу Копривица, који је и сам потомак славних предака. У прилог

Друштво

27.09.2017 у 14:20

Српски кадети „промарширали” улицама Крфа

КРФ – Кадети Војне Академије и студенти Криминалистичкео-полицијске академије из Београда и Бања Луке „промарширали” су данас улицама Крфа, а том приликом бројни грађани и туристи поздравили су их аплаузом. Кадети и студенти војне и полицијске академије присуствовали су данас и Комеморативним свечаностима поводом обележавања 101. годишњице од повлачења српске војске на острво Крф. Они су посетили и Српску кућу, спомен музеј српским војницима на Крфу, где су се високом делегацијом Србије и Грчке упознали са историјом Срба на овом острву од 1916.до 1918. године. Министар за рад, запошлавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је раније данас венце на грчком острву Видо поводом Комеморативне свечаности и обележавања 101. годишњице од повлачења српске војске на острво

Србија

22.09.2017 у 22:00

Слике из Нежидера.

Упорни истраживач Исидор Ђуковић, аутор више историјских књига о оба светска рата, обележио је свој 90. рођендан представљањем нове књиге „Нежидер – аустроугарски логор за Србе, 1914–1918” (издавач Историјски архив Београда). Овога пута му се у коауторству придружио 44 године млађи историчар Ненад Лукић. – Исидор Ђуковић је посебно заслужан за расветљавање историје рудничко-таковског краја, а књигу „Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима 1912–1918” можемо сматрати његовим животним делом. Осим тога, у више наврата бавио се и логорима у којима су Срби страдали, па су тако настале књиге „Нађмеђер”, „Пегави тифус”, а ево и ова најновија – каже Александар Марушић,

Магазин

19.09.2017 у 13:30

Пронађена олупина немачке подморнице из Првог светског рата

Брисел - Немачка подморница из Првог светског рата нађена је нетакнута код обале Белгије са телима 23 особе. Гувернер белгијске покрајине Западна Фландрија Карл Декалуве изјавио је данас агенцији АП да је проналазак на дну Северног мора „прилично јединствен”. „На предњој страни има штете од удара, али подморница је остала затворена и 23 особе су и даље у њој”, рекао је Декалуве. Подморницу су нашли истраживачи, али Декалуве није хтео да каже где је нађена док локација не буде потпуно заштићена. Декалуве је обавестио о томе немачког амбасадора јер, како је казао, треба видети шта се може урадити с телима нађеним у подморници. (Бета-АП)

Србија

18.09.2017 у 08:35

Пред мајком у ставу мирно

Чачак – Кад су у родноме селу чули позивара како се гласи колико га грло носи – „Е – хеј, народе, почела мобилизација, јављајте се војсци” – сва четворица Гредељевића спремише се док дланом о длан. Оца не имадијаху више, но се поздравише с мајком, па збогом. – Те 1912. нико није био посебно позиван и нико изостао, сви су чули ону заповест с ћувика, те и браћа с места кретоше из завичајних Страгара код Ужица, у војну, у бој. Јован, Тиосав, Сава и Мијат. Прва тројица загрлише дечицу, четврти и најмлађи тек се бејаше оженио – приповеда за „Политику” Антоније Ђурић, књижевник из Чачка. Он је пре равно четири деценије прибележио исповед Мијата Гредељевића о оним данима, и још памти скоро сваку реч ратникову, а унео их је све и у своју повесницу „Солунци говоре”. Овако је беседио

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 21:57

Иранци напустили преговоре у Швајцарској после Трампових претњи

21.06.2026 у 21:49

Преминуо Рамиро Валдес, ветеран револуције и сарадник Кастра

21.06.2026 у 21:46

Цвијановић у друштву Нетанјахуа: Радујем се што сам овде

21.06.2026 у 21:39

Писторијус: Мало вероватно брзо распоређивање немачких снага у Ормузу

21.06.2026 у 21:29

Израел: Убијен терориста који је отео дете 7. октобра

21.06.2026 у 21:26

Брнабићева: Док неки трче по Европи да оцрне Србију, ми обилазимо наше грађане