Subota, 20.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: veliki rat

Srbija
04.11.2017 u 13:33
Kruševac–Solun–Marselj 1915.
Neku sedmicu po spasavanju ostatka vrednosti Narodne banke uprava je tražila da se sada celokupna imovina temeljno sredi i valjano i pregledno spakuje u jake sanduke da u svakom trenutku bude u pripravnosti za dalji prenos kada to bude potrebno. Godinu dana docnije, s početka septembra 1915, bilo je jasno da će iscrpljena Srbija uskoro pasti i da su Kruševac i Niš prvi na udaru, jer su se protivničke snage gomilale na granici sa Bugarskom. Mata Jovanović uspeva da se vidi sa načelnikom Ministarstva finansija Avramom Levićem, koji je stalno putovao preko Kruševca do Vrnjačke Banje da referiše pretpostavljenom dr Lazi Pačuu koji je bio na samrti. Lević je računao da će se i Narodna banka evakuisati isto onako kao i ostala ministarstva preko Raške i Kosovske Mitrovice. Mata ga je s
Srbija
27.10.2017 u 21:41
Srpski Čeh
Jedna mlada češka porodica, Johana i Terezije Fusek, preselila se za stalno sredinom 19. veka u onovremeni prestoni Beograd. Skoro svi Sloveni koji su činili građanstvo Austrougarske monarhije ipak su više voleli da budu podanici Kneževine, a docnije i Kraljevine Srbije, nego li da imaju jednog Nemca za svog vladara, koji je besprekidno decenijama carevao. Johan je bio grafičar i zaposlio se u Državnoj štampariji i Vojnokartografskom zavodu. Potpisivao se kao Jovan Čarapić-Fusek, jer je češko prezime Fusek preuzeto od nemačke imenice fuβocke, što znači čarapa. Mnogi su docnije mislili da su ovi Čarapići zapravo potomci vojvode Vase Čarapića iz Voždova doba!
Srbija
13.10.2017 u 21:31
​Mali đački izveštaj
Tokom celog Velikog rata ondašnji Saveznici su se skoro utrkivali ko će dati više vesti i svežih fotografija sa našeg fronta. Svi su želeli da na bilo koji način pomognu malenoj, ali junačkoj Srbiji. Ono što je veoma lepo i zanimljivo, francuska pomoć nije bila jedino aristokratska, već i pomoć skoro najnižeg sloja francuskoga naroda: fabrički i lučki radnici, ali isto tako i sami seljaci, kojima je uvek bila osobita čast da za praznike i vikende ugoste kao svoju decu Srpčiće. Ta njihova pomoć uopšte nije bila iz ikakvog koristoljublja, već iz čiste hrišćanske saosećajnosti. O svemu tome nas izveštavaju razni naši profesori i đaci u krfskim izdanjima Srpskih novina u stalnoj rubrici Naši đaci u tuđini. Ti izveštaji nisu bili samo iz Francuske već i iz Rusije, Italije, Engleske, čak i
Srbija
08.10.2017 u 14:39
Rado ide Fijat u vojnike
Kao trgovački putnik putujući 1914. godine po Srbiji svratio sam u Šabac. Tu me dočeka Vidovdan i vest o atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda. Objavljena je mobilizacija, a ja se rastadoh od prijatelja rešen da se javim najbližem mestu, te se uputih već prvog dana u Koceljevo, koje se nalazi između Šapca i Valjeva. Tu sam našao Milana Sotirovića viđenog građanina i činovnika opštine šabačke, rezervnog kapetana druge klase i komandira četvrte čete Prvog bataljona šestog pešadijskog puka drugog poziva. On mi reče da kao dobrovoljac imam pravo da biram jedinicu u koju ću stupiti. Savetovao me je da koristim to pravo i predložio da se prijavim za njegovu četu. Komandant bataljona istog puka Kosta Vujičić dao je pristanak i tako sam primljen kao dobrovoljac srpske vojske
Srbija
29.09.2017 u 21:51
Majčino pismo prešlo kontinente
Bio je Veliki rat, a u njemu mladi ratnik Vidosav Marjanović iz Šljivovice, uzdanica svoje samohrane majke Stanojke. Ni glasa s fronta od sina ona godinama nije čula: da li je živ, svakog dana se pitala. A onda je njeno pismo sinu, bez tačne adrese, kontinente prešlo i čudom do Vidosava stiglo. Tu priču je ovih dana od zaborava sačuvao pedantni hroničar zlatiborske prošlosti Milisav R. Đenić. Beleži on da je Vidosav Marjanović, rođen 1896. godine, u Veliki rat otišao 1915. kao regrut poslednje mobilizacije. „Bilo je to onih teških i sudbonosnih dana kada je otadžbina stavila pod oružje sve što je moglo pušku nositi. Krenuo je pevajući kao da u svatove ide, ostavivši uplakanu majku, ali sa nadom da će negde na frontu pronaći starijeg brata”.
Srbija
28.09.2017 u 16:34
Grobovi srpskih ratnika na Kajmakčalanu zarasli u korov
Prokuplje – Članovi kuršumlijskog udruženja „Kosta Pećanac” koje se bavi negovanjem i očuvanjem srpske tradicije i srodno udruženje „Kajmakčalan” iz Beograda boravili su nedelju dana u Makedoniji, gde su na 2.521 metar nadmorske visine, na Kajmakčalanu, čistili i sređivali zapuštena srpska groblja poginulih vojnika u Prvom svetskom ratu. Iako nema zvaničnih podataka koliko tačno ima grobalja, Mile Koprivica, predsednik kuršumlijskog udruženja i jedan od inicijatora akcije, tvrdi da su srpska groblja na Kajmakčalanu rasuta na preko 90 lokacija, a da se na ovom prostoru još uvek mogu pronaći neotkriveni grobovi zarasli u trnje i korov. – Grobovi su zarasli u travu, često su prekriveni šibljem, a neretko su i potpuno urušeni – započinje priču Koprivica, koji je i sam potomak slavnih
Društvo
27.09.2017 u 14:20
Srpski kadeti „promarširali” ulicama Krfa
KRF – Kadeti Vojne Akademije i studenti Kriminalističkeo-policijske akademije iz Beograda i Banja Luke „promarširali” su danas ulicama Krfa, a tom prilikom brojni građani i turisti pozdravili su ih aplauzom. Kadeti i studenti vojne i policijske akademije prisustvovali su danas i Komemorativnim svečanostima povodom obeležavanja 101. godišnjice od povlačenja srpske vojske na ostrvo Krf. Oni su posetili i Srpsku kuću, spomen muzej srpskim vojnicima na Krfu, gde su se visokom delegacijom Srbije i Grčke upoznali sa istorijom Srba na ovom ostrvu od 1916.do 1918. godine. Ministar za rad, zapošlavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević položio je ranije danas vence na grčkom ostrvu Vido povodom Komemorativne svečanosti i obeležavanja 101. godišnjice od povlačenja srpske vojske na ostrvo
Srbija
22.09.2017 u 22:00
Slike iz Nežidera.
Upor­ni is­tra­ži­vač Isi­dor Đu­ko­vić, autor vi­še isto­rij­skih knji­ga o oba svet­ska ra­ta, obe­le­žio je svoj 90. ro­đen­dan pred­sta­vlja­njem no­ve knji­ge „Ne­ži­der – austro­u­gar­ski lo­gor za Sr­be, 1914–1918” (iz­da­vač Isto­rij­ski ar­hiv Be­o­gra­da). Ovo­ga pu­ta mu se u ko­a­u­tor­stvu pri­dru­žio 44 go­di­ne mla­đi isto­ri­čar Ne­nad Lu­kić. – Isi­dor Đu­ko­vić je po­seb­no za­slu­žan za ra­sve­tlja­va­nje isto­ri­je rud­nič­ko-ta­kov­skog kra­ja, a knji­gu „Rud­ni­ča­ni i Ta­kov­ci u oslo­bo­di­lač­kim ra­to­vi­ma 1912–1918” mo­že­mo sma­tra­ti nje­go­vim ži­vot­nim de­lom. Osim to­ga, u vi­še na­vra­ta ba­vio se i lo­go­ri­ma u ko­ji­ma su Sr­bi stra­da­li, pa su ta­ko na­sta­le knji­ge „Nađ­me­đer”, „Pe­ga­vi ti­fus”, a evo i ova naj­no­vi­ja – ka­že Alek­san­dar
Magazin
19.09.2017 u 13:30
Pronađena olupina nemačke podmornice iz Prvog svetskog rata
Brisel - Nemačka podmornica iz Prvog svetskog rata nađena je netaknuta kod obale Belgije sa telima 23 osobe. Guverner belgijske pokrajine Zapadna Flandrija Karl Dekaluve izjavio je danas agenciji AP da je pronalazak na dnu Severnog mora „prilično jedinstven”. „Na prednjoj strani ima štete od udara, ali podmornica je ostala zatvorena i 23 osobe su i dalje u njoj”, rekao je Dekaluve. Podmornicu su našli istraživači, ali Dekaluve nije hteo da kaže gde je nađena dok lokacija ne bude potpuno zaštićena. Dekaluve je obavestio o tome nemačkog ambasadora jer, kako je kazao, treba videti šta se može uraditi s telima nađenim u podmornici. (Beta-AP)
Srbija
18.09.2017 u 08:35
Pred majkom u stavu mirno
Čačak – Kad su u rodnome selu čuli pozivara kako se glasi koliko ga grlo nosi – „E – hej, narode, počela mobilizacija, javljajte se vojsci” – sva četvorica Gredeljevića spremiše se dok dlanom o dlan. Oca ne imadijahu više, no se pozdraviše s majkom, pa zbogom. – Te 1912. niko nije bio posebno pozivan i niko izostao, svi su čuli onu zapovest s ćuvika, te i braća s mesta kretoše iz zavičajnih Stragara kod Užica, u vojnu, u boj. Jovan, Tiosav, Sava i Mijat. Prva trojica zagrliše dečicu, četvrti i najmlađi tek se bejaše oženio – pripoveda za „Politiku” Antonije Đurić, književnik iz Čačka. On je pre ravno četiri decenije pribeležio ispoved Mijata Gredeljevića o onim danima, i još pamti skoro svaku reč ratnikovu, a uneo ih je sve i u svoju povesnicu „Solunci govore”. Ovako je besedio
Početna / Tagovi
20.06.2026 u 07:22
Pet saobraćajnih nesreća tokom noći, jedna osoba teško povređena
20.06.2026 u 07:15
Čekanja na Preševu i Batrovcima, ostali prelazi prohodni
20.06.2026 u 07:06
Počinje letnji red vožnje, uvode se sezonske linije ka Adi Ciganliji
20.06.2026 u 07:05
Vojnici generacije „jun 2026” položili zakletvu u Leskovcu
20.06.2026 u 07:00
Sukobi u BiH zbog prava na elektronski potpis
20.06.2026 u 07:00
Kunja i Vinisijus doneli Brazilu važnu pobedu nad Haitijem
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation