Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сећање

Свет

22.03.2021 у 12:56

На тргу у Прагу 25.000 белих крстова за жртве коронавируса

ПРАГ – Старомњестски трг у срцу Прага освануо је јутрос, на годишњицу смрти првог Чеха оболелог од ковида-19, са скоро 25.000 нацртаних белих крстова за све жртве вируса у Чешкој којих је према најновијим подацима Министарства здравља 24.810. Градске власти Прага позвале су Чехе путем друштвених мрежа да у подне минутом ћутања одају пошту свим жртвама. Полиција је саопштила да је грађанско удружење „Милион тренутака за демократију” добило дозволу да крстовима исцртаним белим спрејом на тргу ода пошту жртвама и да ће их наредног дана опрати. „Убеђени смо да ће заједничко туговање и сећање на жртве омогућити друштву да боље и достојанственије закорачи у будућност која нас чека кад прође пандемија. Биће у њој много нових изазова, мораћемо да научимо да са њима изађемо на крај. Али

Култура

19.03.2021 у 09:35

Одлазак Ере Миливојевића

Преминуо је уметник Ера Миливојевић... Био је важан део мене (заправо, свих нас љубитеља уметности). Огроман. Громадан. Такав он и остаје... Не знам да ли сам икада био оволико жалостан, а да моја ожалошћеност није жаљење самог себе, нити њега, па ни никога. Туга се надвија над прекидом нечег непоновољивог, а то јесте било све уметничко у овом уметнику. Јер Ера је све што је производио, па и ако је то радио непоновљиво, а то увек јесте, како и приличи великој уметности, чинио је то за трајање. Дакле, и те како је деловао „поновљиво” (у сећању, у памћењу, или ко зна већ где)... А притом је све време Ера указивао (не само мени), попут месије, на нужност важног обрта у поимању историје и свега што се у (нашој) садашњости догађало да би постало део историје. Није историји придавао

Култура

17.03.2021 у 12:00

„Драгољубе, ударај нам ритам тамо одозгоре”

Музички и драмски уметници се и даље на друштвеним мрежама у неверици опраштају од бубњара и композитора Драгољуба Ђуричића који је прекјуче преминуо од последица вируса корона, преноси Танјуг. Чланови београдске рок групе „Ван Гог” на својој фејсбук страници написали су: „Последње збогом драгом брату Драгољубу, Великом Уметнику, Великом Бубњару, а пре свега Великом Човеку! Била је част делити бину и комшилук, прозор у прозор са тобом. Путуј с миром, племенити Диве! Хвала за све! Памтићемо те заувек!” Музичар Кики Лесендрић је такође на „Фејсбуку” са својом групом „Пилоти” евоцирао успомене кроз сарадњу са познатим бубњарем. „Свирао си са нама кад смо почињали 1981. године. Свирао си са нама кад смо се поново вратили 2008. године. Недостајаћеш нам, Драгољубе. Надамо се да ће ова

Култура

15.03.2021 у 13:20

Сликар културне баштине

Био је то човеку који је пропутовао земље и континенте, походио манастире и природне лепоте, упознао занимљиве људе и њихову културу, планинарио, писао књиге. Милутин Дедић, сликар, писар, историчар уметности, београдски боем који је у стваралаштву био неуморан и у 83. години, када је 2018. направљен овај интервју. Милутин је био харизматична личност. Освајао је на први поглед, на први стисак руке у знак добродошлице. Сликар који је свако путовање преточио у цртеже и текст. У 40 укоричених дневника је хиљаде портрета и цртежа. И, као приде, слике различитих формата, књиге, ТВ емисије, колекција старих кључева, минерали, шкољке, амфоре, макете бродова, старо оружје... Све је то ту, надохват руке, у не баш много квадрата, као нека врста галерије. Цртежи на врећама Склоност ка

Култура

10.03.2021 у 10:15

Оригиналан, брз и одмерен

Владимир Стефановић прешао је у сећање генерација новинара и читалаца новина, домаћих уметника и културне јавности. О његовој младалачкој интелектуалној радозналости, развијању естетске осетљивости и посебној везаности за музику по најнепосреднијем породичном окружењу, могли би да говоре његови другови, студенти књижевности на Београдском универзитету с почетка шездесетих година прошлог века. О његовом веровању у снагу отпора, чврстим моралним начелима и неагресивној али упорној борби за високе стандарде новинарске професије и за медијске слободе од почетка деведесетих година прошлог века, могли би да сведоче његови саборци из независних новинарских удружења и синдиката. Али о Влади Стефу највише знају његове колеге из „Политике” с којима је провео неколико деценија радећи

Култура

09.03.2021 у 12:00

Нежни принц глуме

Станиславски – Рад глумца на себи Учитељ Торцов Први час: „Ево садржаја нашега комада... Завеса се отвара и ви седите на позорници. Сами сте. Седите, седите и још увек седите. На крају завеса се затвара. То је све. Ништа лакше се не може замислити. Зар не?” „Непомичност онога који седи и некретање онога који седи на позорници, не означава његову пасивност.” Може се остати непомичан, па ипак, истински деловати, али не споља – физички већ изнутра –психички. Бориса Комненића упознала сам први пут на Факултету драмских уметности, припадао је класи глуме коју је водио изузетни професор господин Предраг Бајчетић. Та класа глуме, старија од нас редитеља који смо тек пристигли на факултет, чинила ми се веома често као класа изузетних, а тако је и било. Професор Предраг Бајчетић,

Култура

08.03.2021 у 20:00

Одлазак Бориса Комненића

Драмски уметник раскошног стваралачког дара Борис Комненић преминуо је прексиноћ у 64. години у Београду, оставивши за собом комплексне сценске јунаке којима се несебично давао. Комненић, првак Драме Народног позоришта у Београду, рођен је у Пули 29. марта 1957. године испољивши још у приморском амбијенту свој глумачки сензибилитет. Гимназију је завршио у Београду, а глуму дипломирао на Факултету драмских уметности у класи Предрага Бајчетића. На сцени Народног позоришта у Београду дебитовао је 23. октобра 1981. као слободни уметник, улогом Грка у представи „Афера Љиљак”, по тексту Александра Поповића, у режији Владимира Алексића. У том статусу, наредне три године, играо је у националном театру и у комадима „Лењин, Стаљин, Троцки” (Алексеј Kолесов), „Меморандум” (Иво Kалоус), „Свети ђаво

Култура

17.02.2021 у 10:58

Маг покретне слике

„Монтажери су људи који се ноћу буде јер мисле да нису нашли решење. Монтажери су људи који говоре репликама из филма који тренутно раде. Монтажери су људи који много ноћи проведу у монтажи јер филм мора да се заврши, а они су на крају пута на коме се филм компонује. Монтажери су људи који стално остављају део себе, део времена који припада њиҳовим ближњим и поклањају га филму који раде. Углавном, имају пуне руке посла, а на крају ловорике скупљају други. И што је најчудније, они све то воле.” Ово су речи Јелене Ђокић, монтажера и шефа Катедре за монтажу Факултета драмскиҳ уметности. Написала иҳ је 2013. као подршку Вери Баронијан, кандидату за Признање уметницима за врҳунски допринос националној култури, које нажалост ова изузетно заслужна дама, доајен српске филмске и телевизијске

Култура

15.01.2021 у 12:12

Песник који је живео свим чулима

Данас се песниково име које се до јуче изговарало од мила, изговара са тугом. Напустио нас је песник који је то био више од свих других који су се писањем песама бавили у српској савременој поезији. Док су се они песништву посвећивали, он је песмама живео, поставши одавно, од самих почетака свога песниковања, човек-песма. Он без песме није могао, али учинио је све – и успео у томе – да ни песма, богме, није могла без њега. Симбиотички су били срасли. Песма га је писала, нагонећи га да у сваком трену може да јој се, пишући је, реваншира. Она га је, као и највеће јунаке наше усмене епике, хтела. Пишући песме на болничком кревету отишао је из живота – њој у наручје. Песмоваће и у оностранју, јер другачије не може. О Миљурку Вукадиновићу се, једноставно, не може нипошто писати онако како

Култура

14.01.2021 у 10:52

Одлазак великог урбанисте

Ето, и то се десило, мимо наших очекивања. Увек смо веровали да ће нас све надживети: усправан, дотеран, активан, увек спреман да дискутује, па и да напише неку нову књигу или узме учешће на неком научном скупу, са наративом који би увек звучао актуелно. Одједном празнина, настала одласком у вечност великог урбанисте, планера и пројектанта, Добривоја Тошковића, професора, доктора наука, и редовног члана Академије инжењерских наука Србије. Рођен у Драгинцу 1927. године, завршио је Архитектонски факултет у Београду, где је и магистрирао и докторирао. Усавршавао се у Холандији. Имао је срећу да код Десанке Максимовић учи српски језик тако да је до краја професионалног живота био свима јасан и разумљив у писању студија, планова и др. А био је јасан и по свету где је радио. Радећи у

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 23:27

Срушио се украјински авион бомбардер, оба члана посаде погинула

16.06.2026 у 23:25

Русија забранила улазак за 103 држављанина Канаде

16.06.2026 у 23:05

Руска војска добила најновију верзију „калашњикова” унапређених на основу искуства из Украјине

16.06.2026 у 22:59

„Ер Србија” покренула специјални програм лојалности

16.06.2026 у 22:56

САД: ухапшено пет особа због сумње да су планирале напад током спортског догађаја у Вашингтону

16.06.2026 у 22:54

Трошкови рада у ЕУ порасли 3,6 одсто у првом кварталу