Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Таг: лакић д

07.09.2012 у 22:00
Ве­не­ци­ја, Ли­до –Мно­го­стра­ни Та­ке­ши Ки­та­но, оска­ро­вац и тро­стру­ки ве­не­ци­јан­ски ла­у­ре­ат („Ва­тро­мет”, „Лут­ке”, „За­то­и­чи”), увек не­пред­ви­див, не­ста­шан и екс­цен­три­чан, у сва­ком слу­ча­ју умет­ник-ка­ме­ле­он,јер је исто­вре­ме­но и глу­мац по­знат као Бит Та­ке­ши и сце­на­ри­ста, ре­ди­тељ и про­ду­цент, сли­кар и аутор те­ле­ви­зиј­ских шоу-про­гра­ма, до са­да је за сво­је фил­мо­ве осво­јио 45 на­гра­да и 25 но­ми­на­ци­ја. На 69. „Мо­стру”, у глав­ни так­ми­чар­ски про­грам, сти­гао је ове го­ди­не са ганг­стер­ским фил­мом „Из­ван гне­ва”, мно­го моћ­ни­јим на­став­ком фил­ма „Гнев” ко­ји је ви­ђен у Ка­ну про­шле го­ди­не и ко­ји је обо­рио ре­кор­де гле­да­но­сти и у Ја­па­ну и у САД. Овај култ­ни ре­ди­тељ има обо­жа­ва­о­це ши­ром све­та, та­ко да ни­је би­ло из­не­на­ђу­ју­ће што су на ве­че­ри упри­ли­че­ној Ки­та­ну у част, нај­број­ни­ји би­ли чла­но­ви ин­тер­на­ци­о­нал­ног „Клу­ба фа­но­ва Та­ке­ши­ја Ки­та­на”, при­сти­гли у Ве­не­ци­ју са свих стра­на све­та, да се са овим филм­ским мај­сто­ром лич­но ру­ку­ју и фо­то­гра­фи­шу...
03.09.2012 у 22:00
Венеција, Лидо – И опет филм Теренса Малика, претендента на позицију највећег интелектуалца америчког филма, изазива контроверзе и подељене реакције и публике и критичара. Али, тако је то са увек помало претенциозним Маликом чије филмове људи или воле или мрзе, али ретко ко може да им оспори врхунске визуелно-поетско-артистичке вредности и естетску снагу. И нови Маликов филм „Ка чуду”, баш као и у Кану „Златном палмом” награђен „Дрво живота”, за сада важи за једног од претендената на награде. Виђен јуче у главном програму овај филм је испраћен и аплаузима, свих оних који су били „ухваћени” у чипкасту мрежу емоција овог Маликовог „филма стања”, и звиждуцима, оних других који од америчког филма, као по правилу, очекују чврсто постављен наративни ток, детаљну карактеризацију ликова и поштовање правила „причам ти причу”. Свега тога код Малика нема. Напротив, Малик инсистира на визуелним елементима филма, а не на причи или дијалозима, достижући тако исти циљ и на најбољи, али и најлепши начин подсећајући да је филм пре свега визуелна уметност. На томе му ваља честитати.