Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

12.02.2016 у 20:05

Холивудска игра сећања

Берлин - Врло добар избор филма за свечано отварање 66. Берлинала. Филм „Хајл, Цезар!” четвороструких оскароваца Итана и Џоела Коена је забаван и лепо направљен. За уживање шаренолике публике у фестивалској палати на Потсдамер плацу, која је синоћ могла да се осети као да је у Холивуду. Филм Коенових и јесте о Холивуду, а овај ауторско-братски пар се на себи својствен начин поиграва са уобичајеним холивудским весељем, дамама и драмама. Кад год се они дохвате Холивуда (као, рецимо, у „Бартону Финку”) само што га не спале. Тако је и сада у филму „Хајл, Цезар”, коеновски цинично-комичном омажу последњим годинама Златне ере Холивуда, негде тик по завршетку Другог светског рата док студијима још увек владају чврсте продуцентско-капиталистичко-хришћанске руке што контролишу и

Култура

10.02.2016 у 15:00

Почиње најамбициознији берлински фестивал

Берлин – Овогодишњи 66. берлински фестивал, почиње сутра пројекцијом новог филма браће Коен „Хајл, Цезар!“, дефинитивно је постао прекрупан залогај којег ће тешко ко моћи да сажваће до краја. Волела бих да видим тог натчовека којем би пошло за руком да у једанаест фестивалских дана види свих 434 филма (из 77 земаља света), колико их Берлинале ове године приказује у проширеном броју програма (сада их је 18), или оног ко је спреман да плати толики број фестивалских улазница. Јер, Берлинале је једини фестивал А категорије на којем је и публици, а не само филмским професионалцима, омогућено да купи улазницу и гледа све понуђене филмове. Другим речима, не видим другу сврху овако „пренадуваног балона“, осим можда у амбицији челника Дитера Кослика да постане краљ свих светских фестивала или министар за културу Немачке, што му неки све гласније и предвиђају.

Култура

06.02.2016 у 09:05

Три стране једне стварности

Обожаваоци лика и дела италијанског писца, редитеља, глумца и продуцента – Нанија Моретија, а таквих је знатан број, могу ових дана да уживају у његовом последњем филму. „Моја мајка” (у оригиналу: „Mia madre”), италијанско-француске копродукције, коначно се налази на редовном биоскопском репертоару у Србији. После пророчког и веома успешног филма „Хабемус папам” Морети се враћа такозваном личнијем филмском стваралаштву, по трећи пут сарађује са глумицом Маргеритом Бај и нуди полуаотобиографску суптилну драму. Неку врсту и личне и стваралачке ауторефлексије, снимајући филм у филму и нудећи неколико врста међусобно испреплетене реалности. С једне стране, ту је реалност стваралачких мука, с друге – суочавање са смрћу мајке, а са треће – реалност данашње Италије у економској

Култура

29.01.2016 у 22:00

Глумац je глумац, ето шта је

Похваљујем одлуку дистрибутера да филмови који су већ освојили Златне глобусе и номинације за Оскара не чекају крај фебруара и београдски Фест да би стигли пред очи публике. Биоскопски репертоар у Србији је зато сада знатно живљи, а могућност избора и правовремене информације знатно већи. Уз Тарантинов „Подлих осам“ и Ињаритуов „Повратник“ који је овогодишњи рекордер по броју номинација за Оскара (12), још два номонована филма привлаче пажњу – „Џој“ Дејвида О.Расела и „Крид: Рађање легенде“ Рајана Куглера. Из више разлога. Један је, а мишљења сам да је и најважнији, што су оба ова филма снажно ослоњена на славне глумце – „Џој“ на Џенифер Лоренс, а „Крид“ на Силвестера Сталонеа (већ овојили Златне глобусе и номинације за Оскара). Други, што је у оба случаја реч о мотивационим

Култура

23.01.2016 у 09:15

Победа форме над садржином

Велики холивудски филм „Повратник“ Алехандра Гонзалеса Ињаритуа (у оригиналу „The Revenant“) освојио је номинације за Оскара у чак 12 категорија. За најбољи филм, режију, главног и споредног глумца, фотографију, костим, монтажу, сценографију, шминку, визуелне ефекте, монтажу звука и микс звука. Примећујете да нема номинације за најбољи сценарио? У томе и јесте ствар. Мачоистичка филмска прича о преживљавању у дивљини, мотивисана жарком жељом за осветом, што су је заједничким снагама исписали Марк Л. Смит и тренутно најуспешнији мексички изданак у Холивуду – Ињариту (инспирисани истинитим догађајем описаним у књизи Мајкла Панка), није надишла просек вестерн филмова Б-продукције (!). Зато је „Повратник“ од оне врсте филма у којем дисбаланс између садржине и форме сувише „боде очи“. Форма

Култура

16.01.2016 у 09:05

Јужњачка утеха, северњачка освета

Ако вам се при помисли на Квентина Тарантина понекад отме и реченица „ма, уморан сам од његових јефтиних трикова и (само)рециклаже”, знајте да нисте једини. Између његових упорних обожавалаца и све чешћих оспоравалаца мртва је трка. А Тарантино к'о Тарантино, неуморног ега у својим самодопадним играријама и даље тера своје. Са неумањеном филмофилмском страшћу, наративном логорејом, ишчашеним и окрутним хумором и „идиотским шалама”, не осврћући се и даље производи своје филмове о филмовима, инспирисане филмским жанровима и продукцијама којима се дивио.

Култура

15.01.2016 у 11:25

Турска шанса за српски филм о музичким звездама

Оно што је током чувених „Сусрета на мосту“ у оквиру Истанбул филмског фестивала још пре две године иницирао Мирољуб Вучковић као челник Одељења међународне сарадње Филмског центра Србије, а здушно подржале Гулин Услун, Азизе Тан и продуценткиња филмова Нурија Билге Џејлана – Зејнеп Атакан, јуче је у Београду на најбољи могући начин доживело своју пуну реализацију. Српском документарном филмском пројекту „Супернова“, продуценткиње Андријане Стојковић (иначе и филмске редитељке) и сценаристкиње и редитељке Вање Ковачевић, Зејнеп Атакан је у Филмском центру Србије лично уручила награду из фонда ЈамипЛаб, чији је оснивач и извршни директор. Награда у вредности од пет хиљада евра укључује и пут и боравак у Истанбулу, припадајуће дневнице и низ конструктивних сусрета и радних састанака

Култура

12.01.2016 у 22:00

Награда Владимиру Паскаљевићу у Торонту

Краткометражни канадски филм „Одсутност је присутна” („Absence Is Present”) српског сценаристе и редитеља Владимира Паскаљевића, освојио је једну од годишњих награда које у свим категоријама додељује Асоцијација филмских критичара Торонта. Овај филм је Владимир Паскаљевић („Делфини су сисари”, „Ђавоља варош”) снимио као свој мастер дипломски рад на Универзитету Јорк, по свом исељењу Канаду у којој сада живи и ради. „Одсутност је присутна” је филмска прича о емотивном аспекту имиграције кроз погледе на мајку и ћерку које одваја огромно пространство. Док мајка трага за изгубљеним псом на улицама Београда, ћерка трага за послом и бољом будућношћу у највећем канадском граду Торонту. У филму главне улоге тумаче Драгана Варагић (мајка) и Јелена Асановић (ћерка), за камером су стајали

Култура

08.01.2016 у 15:33

Мелем за рањене душе

Бог опрашта, Бог никог не мрзи. А шта ћемо са човеком? Шта са његовим сломљеним, жалосним срцем у чије се крхотине уселила мржња да га у тиховању прати у стопу? Ова и још многа друга питања, на суптилан а сасвим искрен начин, отвара и у фину целину заокружује „Исцељење” – дебитантски дугометражни играни филм Ивана Јовића који је по много чему обележио кинематографску годину за нама. Овај филм заокружене структуре и чврстог редитељског концепта, високих естетских вредности и снажне синергије коју творе ауторски тим и протагонисти, плени и духовношћу. Не морате да будете верник, хришћански, православни, да бисте то осетили. Једноставно, та духовност је присутна на великом филмском платну. Она је у садржају приче коју је из срца исписала сценаристкиња Моња Јовић (супруга редитеља

Култура

03.01.2016 у 22:05

Не желим да правим филмске кобасице

У новогодишњем броју „Политике“, у ексклузивном интервјуу који је недавно у Маракешу дао за наш лист, филмски редитељ Фрaнсис Форд Копола – двоструки добитник и „Златне палме“ и Оскара, „новохоливудски Орсон Велс“ како су га називали зато што је седамдесетих година прошлог века, упркос мукама и банкротствима, као свестрана личност, снажно утицао на холивудску индустрију – говорио је и о свом виђењу сложене међународне кризе и о пројекту званом „Филм уживо“ наговештавајући будућност кинематографије. У овом наставку разговора Копола говори и о могућности да интернет компаније ускоро постану власници великих филмских студија, осврће се на неке од кључних филмова у својој каријери, износи сећања на Марлон Бранда и присећа се одрастања своје деце на филмским локацијама широм

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе