Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

12.02.2016 u 20:05

Holivudska igra sećanja

Berlin - Vrlo dobar izbor filma za svečano otvaranje 66. Berlinala. Film „Hajl, Cezar!” četvorostrukih oskarovaca Itana i Džoela Koena je zabavan i lepo napravljen. Za uživanje šarenolike publike u festivalskoj palati na Potsdamer placu, koja je sinoć mogla da se oseti kao da je u Holivudu. Film Koenovih i jeste o Holivudu, a ovaj autorsko-bratski par se na sebi svojstven način poigrava sa uobičajenim holivudskim veseljem, damama i dramama. Kad god se oni dohvate Holivuda (kao, recimo, u „Bartonu Finku”) samo što ga ne spale. Tako je i sada u filmu „Hajl, Cezar”, koenovski cinično-komičnom omažu poslednjim godinama Zlatne ere Holivuda, negde tik po završetku Drugog svetskog rata dok studijima još uvek vladaju čvrste producentsko-kapitalističko-hrišćanske ruke što kontrolišu i

Kultura

10.02.2016 u 15:00

Počinje najambiciozniji berlinski festival

Berlin – Ovogodišnji 66. berlinski festival, počinje sutra projekcijom novog filma braće Koen „Hajl, Cezar!“, definitivno je postao prekrupan zalogaj kojeg će teško ko moći da sažvaće do kraja. Volela bih da vidim tog natčoveka kojem bi pošlo za rukom da u jedanaest festivalskih dana vidi svih 434 filma (iz 77 zemalja sveta), koliko ih Berlinale ove godine prikazuje u proširenom broju programa (sada ih je 18), ili onog ko je spreman da plati toliki broj festivalskih ulaznica. Jer, Berlinale je jedini festival A kategorije na kojem je i publici, a ne samo filmskim profesionalcima, omogućeno da kupi ulaznicu i gleda sve ponuđene filmove. Drugim rečima, ne vidim drugu svrhu ovako „prenaduvanog balona“, osim možda u ambiciji čelnika Ditera Koslika da postane kralj svih svetskih festivala ili ministar za kulturu Nemačke, što mu neki sve glasnije i predviđaju.

Kultura

06.02.2016 u 09:05

Tri strane jedne stvarnosti

Obožavaoci lika i dela italijanskog pisca, reditelja, glumca i producenta – Nanija Moretija, a takvih je znatan broj, mogu ovih dana da uživaju u njegovom poslednjem filmu. „Moja majka” (u originalu: „Mia madre”), italijansko-francuske koprodukcije, konačno se nalazi na redovnom bioskopskom repertoaru u Srbiji. Posle proročkog i veoma uspešnog filma „Habemus papam” Moreti se vraća takozvanom ličnijem filmskom stvaralaštvu, po treći put sarađuje sa glumicom Margeritom Baj i nudi poluaotobiografsku suptilnu dramu. Neku vrstu i lične i stvaralačke autorefleksije, snimajući film u filmu i nudeći nekoliko vrsta međusobno isprepletene realnosti. S jedne strane, tu je realnost stvaralačkih muka, s druge – suočavanje sa smrću majke, a sa treće – realnost današnje Italije u ekonomskoj

Kultura

29.01.2016 u 22:00

Glumac je glumac, eto šta je

Pohvaljujem odluku distributera da filmovi koji su već osvojili Zlatne globuse i nominacije za Oskara ne čekaju kraj februara i beogradski Fest da bi stigli pred oči publike. Bioskopski repertoar u Srbiji je zato sada znatno življi, a mogućnost izbora i pravovremene informacije znatno veći. Uz Tarantinov „Podlih osam“ i Injarituov „Povratnik“ koji je ovogodišnji rekorder po broju nominacija za Oskara (12), još dva nomonovana filma privlače pažnju – „Džoj“ Dejvida O.Rasela i „Krid: Rađanje legende“ Rajana Kuglera. Iz više razloga. Jedan je, a mišljenja sam da je i najvažniji, što su oba ova filma snažno oslonjena na slavne glumce – „Džoj“ na Dženifer Lorens, a „Krid“ na Silvestera Stalonea (već ovojili Zlatne globuse i nominacije za Oskara). Drugi, što je u oba slučaja reč o motivacionim

Kultura

23.01.2016 u 09:15

Pobeda forme nad sadržinom

Veliki holivudski film „Povratnik“ Alehandra Gonzalesa Injaritua (u originalu „The Revenant“) osvojio je nominacije za Oskara u čak 12 kategorija. Za najbolji film, režiju, glavnog i sporednog glumca, fotografiju, kostim, montažu, scenografiju, šminku, vizuelne efekte, montažu zvuka i miks zvuka. Primećujete da nema nominacije za najbolji scenario? U tome i jeste stvar. Mačoistička filmska priča o preživljavanju u divljini, motivisana žarkom željom za osvetom, što su je zajedničkim snagama ispisali Mark L. Smit i trenutno najuspešniji meksički izdanak u Holivudu – Injaritu (inspirisani istinitim događajem opisanim u knjizi Majkla Panka), nije nadišla prosek vestern filmova B-produkcije (!). Zato je „Povratnik“ od one vrste filma u kojem disbalans između sadržine i forme suviše „bode oči“. Forma

Kultura

16.01.2016 u 09:05

Južnjačka uteha, severnjačka osveta

Ako vam se pri pomisli na Kventina Tarantina ponekad otme i rečenica „ma, umoran sam od njegovih jeftinih trikova i (samo)reciklaže”, znajte da niste jedini. Između njegovih upornih obožavalaca i sve češćih osporavalaca mrtva je trka. A Tarantino k'o Tarantino, neumornog ega u svojim samodopadnim igrarijama i dalje tera svoje. Sa neumanjenom filmofilmskom strašću, narativnom logorejom, iščašenim i okrutnim humorom i „idiotskim šalama”, ne osvrćući se i dalje proizvodi svoje filmove o filmovima, inspirisane filmskim žanrovima i produkcijama kojima se divio.

Kultura

15.01.2016 u 11:25

Turska šansa za srpski film o muzičkim zvezdama

Ono što je tokom čuvenih „Susreta na mostu“ u okviru Istanbul filmskog festivala još pre dve godine inicirao Miroljub Vučković kao čelnik Odeljenja međunarodne saradnje Filmskog centra Srbije, a zdušno podržale Gulin Uslun, Azize Tan i producentkinja filmova Nurija Bilge Džejlana – Zejnep Atakan, juče je u Beogradu na najbolji mogući način doživelo svoju punu realizaciju. Srpskom dokumentarnom filmskom projektu „Supernova“, producentkinje Andrijane Stojković (inače i filmske rediteljke) i scenaristkinje i rediteljke Vanje Kovačević, Zejnep Atakan je u Filmskom centru Srbije lično uručila nagradu iz fonda JamipLab, čiji je osnivač i izvršni direktor. Nagrada u vrednosti od pet hiljada evra uključuje i put i boravak u Istanbulu, pripadajuće dnevnice i niz konstruktivnih susreta i

Kultura

12.01.2016 u 22:00

Nagrada Vladimiru Paskaljeviću u Torontu

Kratkometražni kanadski film „Odsutnost je prisutna” („Absence Is Present”) srpskog scenariste i reditelja Vladimira Paskaljevića, osvojio je jednu od godišnjih nagrada koje u svim kategorijama dodeljuje Asocijacija filmskih kritičara Toronta. Ovaj film je Vladimir Paskaljević („Delfini su sisari”, „Đavolja varoš”) snimio kao svoj master diplomski rad na Univerzitetu Jork, po svom iseljenju Kanadu u kojoj sada živi i radi. „Odsutnost je prisutna” je filmska priča o emotivnom aspektu imigracije kroz poglede na majku i ćerku koje odvaja ogromno prostranstvo. Dok majka traga za izgubljenim psom na ulicama Beograda, ćerka traga za poslom i boljom budućnošću u najvećem kanadskom gradu Torontu. U filmu glavne uloge tumače Dragana Varagić (majka) i Jelena Asanović (ćerka), za kamerom su

Kultura

08.01.2016 u 15:33

Melem za ranjene duše

Bog oprašta, Bog nikog ne mrzi. A šta ćemo sa čovekom? Šta sa njegovim slomljenim, žalosnim srcem u čije se krhotine uselila mržnja da ga u tihovanju prati u stopu? Ova i još mnoga druga pitanja, na suptilan a sasvim iskren način, otvara i u finu celinu zaokružuje „Isceljenje” – debitantski dugometražni igrani film Ivana Jovića koji je po mnogo čemu obeležio kinematografsku godinu za nama. Ovaj film zaokružene strukture i čvrstog rediteljskog koncepta, visokih estetskih vrednosti i snažne sinergije koju tvore autorski tim i protagonisti, pleni i duhovnošću. Ne morate da budete vernik, hrišćanski, pravoslavni, da biste to osetili. Jednostavno, ta duhovnost je prisutna na velikom filmskom platnu. Ona je u sadržaju priče koju je iz srca ispisala scenaristkinja Monja Jović (supruga

Kultura

03.01.2016 u 22:05

Ne želim da pravim filmske kobasice

U novogodišnjem broju „Politike“, u ekskluzivnom intervjuu koji je nedavno u Marakešu dao za naš list, filmski reditelj Fransis Ford Kopola – dvostruki dobitnik i „Zlatne palme“ i Oskara, „novoholivudski Orson Vels“ kako su ga nazivali zato što je sedamdesetih godina prošlog veka, uprkos mukama i bankrotstvima, kao svestrana ličnost, snažno uticao na holivudsku industriju – govorio je i o svom viđenju složene međunarodne krize i o projektu zvanom „Film uživo“ nagoveštavajući budućnost kinematografije. U ovom nastavku razgovora Kopola govori i o mogućnosti da internet kompanije uskoro postanu vlasnici velikih filmskih studija, osvrće se na neke od ključnih filmova u svojoj karijeri, iznosi sećanja na Marlon Branda i priseća se odrastanja svoje dece na filmskim lokacijama širom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d