Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сликарство

Култура

14.09.2016 у 11:41

Линија која поништава све речи

У знак сећања на сликара и писца Цветка Лаиновића (1931–2006) у „Галерији 212” представљен је део уметниковог опуса који до сада није излаган пред београдском публиком. Поставка носи назив „Освајање белине” и на њој су приказани радови из периода од неколико деценија, који пружају увид у пут Лаиновићевог сазревања кроз потрагу за јединственим ликовним изразом. – Насликана линија поништава све речи – тврдио је Лаиновић, а у каталогу за изложбу, забележила Маја Живановић, ликовни критичар и новинар. Она је подсетила да је Цветко остао препознатљив по „белим сликама”. То су, како каже, симболичне слике брзог цртежа, али линеарног ритма, који се губи у белини текстуре. Међу радовима су изложени „Верници”, „Острог”, „Крштење”, „Христос”, „Милосрђе”, „Породица”, „Стари мост”… „Освајање

Србија

07.09.2016 у 18:45

Сликари у фабрици

У зрењанинској породичној фирми УМ–ИНГ која се успешно бави изградњом опреме за уљарску индустрију, силосе и разна складишта, па и целих фабрика, већ три године делује ликовна колонија. Девет сликара, вајар и уметнички фотограф почели су да стварају своја дела у окружењу у коме се иначе пројектују индустријски склопови. – Користимо традиционалну технику уља на платну и обавезно штафелај. Домаћин нам обезбеђује материјал, а настале слике се уклапају у календар који ће, као што је устаљена пракса, бити издан на прелазу између две године, каже зрењанински сликар Славко Концулов, селектор, оснивач и учесник колоније. Он и Рудолф Бркић и Виорел Флора (на слици здесна) уметници су чији је циљ да, поред сликања, у колонији саветима помажу млађим колегама. Одлични студент новосадске

Живот и стил

04.09.2016 у 19:44

Откривена тајна беле мрље са Мунковог „Вриска”

Годинама историчари уметности нису могли да схвате природу беле мрље на једној од најранијих и најпознатијих слика норвешког уметника Едварда Мунка чувеном „Вриску”. Реч је о белој тачки која се налази у близини десног рамена централног лика и за коју су стручњаци годинама мислили да је, заправо, траг од птичјег измета. Међутим, како то често бива када су неке недоумице или тајне у питању, решење се испоставило још једноставнијим. Откривено је да је то, заправо, отисак од воска који је, највероватније, пао на платно са свеће која се налазила у Мунковом студију. Тајна је откривена уз помоћ рендгенске анализе, пише „Мирор”. У периоду од 1893. до 1910. године, Мунк је насликао четири верзије „Вриска”. Сада се прва која ју је насликао налази у Норвешком народном музеју.

Живот и стил

28.08.2016 у 12:00

Великан који је проналазио лепоту

Петар Петровић (45), кустос у Народном музеју у Београду, писац је књиге „Системски каталог дела Павла Јовановића”, прича о животу и раду Павла Паје Јовановића (1859–1957), једног од највећих српских сликара свих времена, који је био изразит представник академског реализма. Шта је Павле најчешће сликао? Његова дела била су завидна и по броју и по квалитету. Посебно са темама из народног живота и она која су носила печат историјске тематике. Са таквим ставом имао је снажан утицај на укупно ликовно образовање, културу и родољубље. Уз кога је одрастао? Рођен је у Вршцу као први син Стевана Јовановића, фотографа, и Ернестине, рођене Деот, француског порекла, која је прерано умрла. Отац се потом оженио Маријом Понти па је Павле имао петоро браће и једну сестру. Кад је почео да

Живот и стил

21.08.2016 у 16:16

Слика величине четири фудбалска терена

Урбани уметник који ствара под псеудонимом Голиф ових дана у трећем бечком бецирку завршио је тренутно највећу уличну уметничку слику на свету. Дело названо „Посматрач” заузима површину од 28.000 метара квадратних и одговара величини спојена четири фудбалска терена. Колика је величина дела на отвореном, можда најбоље илуструје податак да се дело комплетно види само из ваздуха, из хеликоптера или авиона, или употребом савремених камера са широким објективима. Рођен у Тиролу, млади аустријски креативац је током месец дана оцртавања прелазио са почетка до краја слике и иза себе оставио 120 километара пређеног пута. Мотив је уобичајен за његова дела: црно-бели портрет мушкарца какав се најчешће налази на свим његовим радовима и који подсећа на стрип радове. Скривеног личног имена

Култура

19.08.2016 у 22:05

Најлепше је не бити присутан

У историји савремене уметности у Србији Богољуб Боба Јовановић (1924) битна је ауторска појава, а његове две самосталне изложбе одржане 1953. године у Београду (УЛУС и Графички колектив), маркирале су значајне токове у београдском сликарству друге половине 20. века и искорак из тада владајућих идеолошких схема. Данас су у Колекцији Музеја савремене уметности антологијски Јовановићеви радови из шесте деценије: цртежи из циклуса Мађионичари и Пословице као и апстрактна слика К-55 која је у својим естетским, временским и просторним координатама једна од реперних тачака тог периода. Ипак, будућност је изменила почетни замах Јовановићеве каријере, а уметнику се губи траг из домаће средине. Данас знамо да су поред Београда, Париз и Њујорк географски и духовни центри који су обележили сликарев

Култура

18.08.2016 у 07:30

Светогорска путовања у сликама Британаца

Изложба дела Дага Патерсона и Тима Вајнера, двојице савремених британских уметника – путника, под називом „Светогорска путовања у сликама” биће отворена сутра у 20 часова у Атријуму Библиотеке града Београда. Радови који се први пут представљају домаћој публици моћи ће да се погледају до 17. септембра, а припадају колекцији Светогорског центра из Солуна, који је организатор ове поставке са Друштвом пријатеља Свете Горе Атонске из Београда, Хиландарским одбором САНУ, Српским комитетом за византологију, Задужбином Светог манастира Хиландара и Библиотеком града Београда. Изложба је организована у част 23. међународног конгреса византијских студија, који се одржава у Београду од 22. до 27. августа. Кустос изложбе је Анастасиос Дурос, директор Светогорског центра из Солуна, а отвориће је

Култура

16.08.2016 у 17:28

Љуба Поповић је био човек пун љубави

Ваљево – Ваљево се на достојан начин опростило од Љубомира Љубе Поповића, сликара, академика, почасног грађанина, који је после дуге и тешке болести у четвртак преминуо у Београду у 82. години. Љуба ће почивати на брду Боричевац, у будућој алеји великана ваљевског краја, у Брђанима, делу града где му се налазила породична кућа и који је неизмерно волео. Својом одлуком да себе повери Ваљеву, Љуба Поповић је отворио нову страницу у историји града која ће се тек писати, поручио је на комеморацији у Центру за културу Драган Јеремић, заменик градоначелника. Пред члановима породице и бројним угледним званицама, у присуству Владана Вукосављевића, министра културе у Влади Републике Србије, од великог сликара опростили су се његови блиски пријатељи, поштоваоци, уметници, представници

Култура

14.08.2016 у 20:00

Изложба слика са Липовачке колоније

Аранђеловац – Иако сликарска колонија у Липовцу крај Тополе постоји 44. године, а Смотра „Мермер и звуци” у Аранђеловцу је ушла у другу половину века свог трајања, први пут Аранђеловчани ће имати прилике да виде слике са те угледне колоније, која је током минулих година угостила најзначајније сликаре из некадашње и садашње наше земље и иностранства. Невелика по обиму, али не и по сликарским остварењима, ова изложба у галерији „Алек Ђоновић” је тек делић богатог ликовног фундуса од преко 300 слика, које се чувају у Задужбини краља Петра Првог и Културном центру у Тополи. Настала на традицији прве ликовне колоније, коју је у Сићеву 1905. покренула Надежда Петровић, колонија у Липовцу се од почетка издвојила из мноштва других, које су ницале широм Србије управо по томе што се водило

Култура

14.08.2016 у 18:05

Над понором– о сликарству Љубе Поповића

Када су велики мајстори нашег сликарства између два рата – Сава Шумановић, Петар Лубарда, Мило Милуновић и Марко Челебоновић – донели из Париза у Београд дух француског сликарства нису ни слутили да ће једна мала група наших младих сликара педесетих и шездесетих однети у Париз дух нечега што ће тамо бити прихваћено као освежење у помами једног новог таласа у сликарству који се звао апстракција.(…) У тој групи био је и Љуба Поповић, који је из Београда понео један необичан и оригиналан сликарски свет поникао из наше митологије и свакодневице (у којима су се укрстиле многе традиције из ускомешане историје Балкана) и наше тескобе која је последица личне и друштвене несигурности и узнемирености. Ужаси које је свет преживео током Другог светског рата, атомска бомба, тескоба егзистенције

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 07:24

Фидан: Агресивна политика Израела постала глобално безбедносно питање

18.06.2026 у 07:20

Додик: У СНСД-у нема нервозе

18.06.2026 у 07:15

Данас се изриче друга казна Кецмановићима

18.06.2026 у 07:14

Репрезентација Колумбије савладала Узбекистан на Светском првенству

18.06.2026 у 07:10

Забрањен извоз бакра из Циђин копера у Америку

18.06.2026 у 07:09

Теретњаци на Шиду чекају до четири сата, дуга задржавања и на Батровцима