Шта открива бележница Петра Лубарде

Ако сте се некада питали на који начин настају слике великих формата познатих уметника један од могућих одговора могли бисте да пронађете на допуњеној новој – сталној поставци у Легату Петра Лубарде, која је од недавно доступна посетиоцима. Јер, на другом, уједно можда и најатрактивнијем спрату овог здања налази се део изложбе посвећен личним стварима познатог сликара – писмима, путним и другим документима, фотографијама – међу којима посебно место заузима једна од његових бележница пронађена у овој вили након смрти његове супруге Вере. У њој је Лубарда до детаља објаснио како је дошао до једне од својих монументалних композиција. Наиме, радећи скице у размери један према један, сваку од њих уметник је обележавао одређеним и само њеним бројем. У свесци је истовремено слагао те скице управо по тим бројевима – попут слагалице. Пазл, тако, постаје дело о којем нам је током посете легату говорила Александра Остић, једна од ауторки поставке и стручна сарадница у Кући легата, а реч је о слици коју је Лубарда радио за Дом војске у Скопљу.

То је, међутим, само део интересантне и до сада невиђене грађе која вас чека у здању у Иличићевој 1, на Сењаку, а која ће свакако употпунити утисак који стичете након што се упознате са његовим сликама. Изложено је укупно 21 дело, од чега је седам први пут у јавности. Присутне су све фазе кроз које је Лубарда прошао у свом стваралаштву. Дело које вас дочекује јесу „Оштре стене”, из 1950. године.

– Иако се легат, када је основан 1974, након Лубардине смрти и потписивања уговора о поклону између Вере Лубарде и града Београда, састојао од 57 слика и 130 цртежа, у овом тренутку ми имамо укупно 24 слике, 9 цртежа и само једну скицу. Услед отежане комуникације са Лубардином удовицом легат све до 2007. године и њене смрти, није био под стручним надзором. Дела која су први пут сада изложена настала су шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века, управо из тог периода и имамо највише сачуваних слика када је у питању наша кућа – додаје Нада Симулов Тимофејев, друга ауторка поставке и стручна сарадница у Кући легата.

Да је сваки артефакт на поставци у вези са оним поред којег се налази и да на њега на одређени начин реферише, јасно је када се погледа увеличана фотографија на којој се налази Лубарда у свом атељеу.

– На њој се види како уметник ради на делу „Усамљени јахач” док се иза његових леђа налази слика која је некада била у легату али којој се изгубио сваки траг. Одмах на зиду у просторији поред ове фотографије налази се дело „Црни пантер”, из исте фазе из које је изгубљена слика, док се на зиду преко пута фотографије налази управо „Усамљени јахач”. Тако посматрач добија још један аутентичан и интиман увид у његов начин рада – објашњава Александра Остић.

Током шетње кроз легат, који у свом приземљу, по угледу на иностране музејске куће, сада има и кафе, сусретаћете се и са деловима стилског намештаја који нису ту случајно. Реч је о оригиналном покућству које је брачни пар Лубарда користио током живота у овој кући, а који је било могуће рестаурирати и приказати. Када је реч о његовим стварима, поменутим на почетку текста, битно је истаћи још један раритет. Исечке из новина и објављене текстове о изложбама Лубарда је сам сакупљао, класификовао и чувао у посебним свескама чије је реплике могуће прелистати. Оно што је у њима најдрагоценије јесу његови коментари, мисли које је записивао, подвлачио, њему битни датуми... Поред биографије коју је сам руком записао, а која је репродукована на зиду и може се јасно прочитати, пажњу привлачи и једна реченица: „Уметност говори далеко више него што наше очи виде.”

На доручку код Тита

Да је Лубарда имао посебно, истакнуто место у друштву јасно је из позивница које је добијао, како за државне пријеме код Јосипа Броза Тита, тако и од страних амбасадора и великих музеја, са којима је био у преписци. Једна од позивница посебно је сликовита.

– Лубарда се са супругом нашао једном приликом у Паризу у исто време када се тамо налазио и Тито. Он је у Версају организовао доручак поводом Дана победе и на тај свечани обед били су позвани Петар и Вера Лубарда – откривају наше саговорнице.

Принтови слика из Крагујевца

У приземљу легата до краја новембра изложени су и принтови дела која је наш велики сликар поклонио граду Крагујевцу, посветивши их жртвама Крагујевачког октобра 1941. године. Будући да је Лубарда у завештању дела изричито нагласио да слике никада не смеју да напусте овај град стваралаштво из циклуса „Крагујевац 1941”, које броји 27 слика, приказано је на овај начин.