Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

02.10.2018 у 23:44

Књижевности нема без ироније и патетике

Андрићева награда за 2017. годину припала је Владимиру Кецмановићу за причу „Ратне игре” из књиге „Као у соби са огледалима” (Лагуна, Београд). Признање ће аутору бити уручено 10. октобра. По оцени жирија, којим је председавао Александар Јовановић, приповетка „Ратне игре”, као и већина прича у овој Кецмановићевој књизи, доноси „нарочит, искошен поглед на најновије сукобе и несагласности у односима разумевања националних идентитета на балканском простору”. Са Владимиром Кецмановићем разговарамо о Андрићевом делу и начинима на које се он односи према теми рата. Како ваша награђена приповетка кореспондира са Андрићевим делом и његовим виђењем Балкана? Свака прича која се бави Балканом на одређеном нивоу нужно кореспондира са Андрићевим делом и његовим виђењем нашег живописног,

Култура

28.09.2018 у 09:30

Ћопић ми је важнији од Достојевског

Нови Сад – Писац из Хрватске Миљенко Јерговић, коме је прексиноћ у Културном центру Новог Сада уручена награда за прозу „Милован Видаковић“, гостовао је у популарној „Змај Јовиној” гимназији, где је одговарао на питања гимназијалаца о писању, књижевности и новинарству, сећањима и успоменама, својим узорима. „Звучи помало непристојно, али мени је Бранко Ћопић пуно важнији од Достојевског. Можда је то зато што сам ја мало ретардиран“, казао је писац и изазвао смех у сали. Причао је о томе да има неколико књига које га најдуже фасцинирају, а да је међу њима дечји роман „Јунаци Павлове улице“ мађарског писца Ференца Молнара, који га је „покосио“ у школи. „Већина књига које човека стварно погоде су или јако тужне или силно смешне, а ово је прва ужасно тужна књига у мом животу и ту сам

Култура

15.09.2018 у 22:00

Плаве очи српске књижевности

Многи данас не знају ни да постоји Српска књижевна задруга (СКЗ), каже Драган Лакићевић, књижевник и главни уредник ове издавачке куће, која постоји 126 година и која је заштићена законом. Постојећи закон, међутим, донет иначе 1997, у време, како Лакићевић каже, „свеколике приватизације, продаје и јагме”, спречио је да се то деси и овој установи, али не предвиђа никакав буџет. Стога Закон о изменама и допунама Закона о Српској књижевној задрузи, предвиђа, први пут, финансирање ове установе из буџета Владе Републике Србије и он је, како незванично сазнајемо, прошао у Министарству културе и Министарству финансија а сада чека на ред за расправу у Народној скупштини. То, пре свега, значи, каже Лакићевић, да влада и држава прихватају да СКЗ постоји као национално културно добро с коренима у

Београд

22.08.2018 у 23:22

Кућа од соли

Разматрајући однос према уметности у нашој земљи пред почетак Другог светског рата и у том контексту присећајући се колекционарске страсти према сликарству кнеза Павла Карађорђевића, писац Миомир Петровић се на књижевној вечери у Ташмајданском парку запитао: шта је култура у једној нацији? А потом додао: – Ово би заправо могло бити питање за посетиоце. У публици су седели поштоваоци Петровићевог дела, који су с пажњом слушали тумачење његове књиге „Кућа од соли” у издању „Лагуне”. Међу корицама овог узбудљивог романа назире се трагична усамљеност појединца затеченог у драматичним историјским околностима. Програм је део манифестације „Културно лето на Палилули”, а модератор је био Карло Астрахан, уредник књижевног програма у Библиотеци „Милутин Бојић”.

Култура

21.08.2018 у 22:00

Краљ који је постао Гроф

О краљу Милану Обреновићу обично се мисли као о не баш омиљеном владару, на кога је покушано извршење неколико атентата. Међутим, Дејан Михаиловић је аутор који је у свом првом роману „Подвизи и страдања Грофа од Такова”, у издању „Лагуне”, приказао романсирану биографију ове историјске личности, краља који је Србију увео међу модерне европске државе, тиме што јој је обезбедио слободу од турског вазалства. Ова приповест, низом мало познатих и занимљивих епизода, прати живот краља Милана од детињства, преко доласка на престо после убиства кнеза Михаила 1868. године, па све до смрти у Бечу 1901. године. Роман је настао на основу дугогодишњег истраживања архивске грађе, а краљ Милан је ту, као књижевни лик, најпре човек који је изградио модерну Србију, а завршио као изгнаник. Почетак

Култура

20.08.2018 у 22:00

Хемингвеј у Паризу

Париз – Град светлости је недавно угостио чак 500 љубитеља Хемингвејевог дела! Од 300 излагача који су имали прилику да представе своје радове о најразличитијим аспектима пишчевих романа, кратких прича, памфлета, песама и писама, издвајамо чувена, широј публици мање или више позната, имена критике о Хемингвеју данас: Доналд Џанкинс, Хари Стоунбек, Џералд Кенеди, Марк Холанд, Чарлс Нолан Џуниор, Карл Иби, Питер Хејз, Линда Патерсон Милер, Сандра Спаније, Гејл Синклер, Доналд Дејкер, Алекс Вернон, Хилари Џастис, Роберт Трогдон, Верна Кејл, Сузан дел Гизо, Џон Бак. Осамнаеста међународна конференција о животу и делу Ернеста Хемингвеја покушала је да одговори на тему „Хемингвеј у Паризу – Paris est une fête”...

Култура

10.08.2018 у 22:00

Моја књига не шушти на хартију

О томе да сјај који закасни – најдубље досегне, како је то у свом стиху истинито казао Бранко Миљковић, сведочи и нова књига Симона Симоновића „Разно” (у издању „Танесија”), песника, прозног писца и издавача. У средишту ове мозаички уобличене, „свестране” приповести, налази се једна љубав која у приповедачев живот долази касно, али оставља несагледив траг, умножена кроз различите ликове, доживљена до краја. Она обитава у углу ока које критички посматра своју стварност, али се и сећа предака, важних речи, књига и филмова, свега што улази у један духовни корпус. У овом делу равноправно опстају сећања на Врање, на Бору Станковића, али и на давни филм Лилијане Кавани „Ноћни портир” у којем мистична лепота Шарлоте Ремплинг и њена мазохистична, логорска љубав према мучитељу успостављају везу

Култура

06.08.2018 у 22:00

Љубав је чудо које побеђује све

Као и његове драме, први роман Синише Ковачевића „Године врана” (издавач „Вукотић медија”) чита се уз уздах, чак и сузе. То је потресна приповест о Београду у Првом светском рату и у првој години слободе, о патњама жена и деце, као и војника који се враћају у опустошени град. По речима Синише Ковачевића, истинитих догађаја на линији приче или судбине ликова из романа – нема, али укључене су историјске личности попут краља Петра, Арчибалда Рајса и Милана Ракића. „Роман говори о томе да је човек у рату увек жртва, било да је на страни победника или губитника. У суштини рат нема победнике и колико год биле грађене тријумфалне капије, рат је само пораз. Међутим, љубав је та сила која побеђује све, јача је од свега”, каже аутор о основној премиси романа „Година врана”, који је постао прави хит

Култура

05.08.2018 у 21:31

Само уметност може да изрази тескобу и очај човека

Чини се да су најпоразније критике оне које свету упућују хуманисти, управо због тога што не говоре с позиције гнева, већ с позиције разочараности. То су људи који су веровали у идеју о узвишеном људском бићу, и онда, у стварности препуној патње невиних, осетили крах човечности. Такав је Ернесто Сабато (1911– 2011), један од највећих аргентинских писаца, такви су мислиоци попут Достојевског, Берђајева, Тороа, Оскара Вајлда, Камија, Кјеркегора, Сиорана..., о којима пише у својој аутобиографској књизи „Пре краја” (издање „Академске књиге”, у преводу са шпанског Бојане Ковачевић Петровић). Када би људи који имају могућност да одлучују о судбинама других заиста разумели оно о чему Сабато говори, стварност би била потпуно другачија, због тога што он не критикује само светске ратове,

Култура

04.08.2018 у 22:04

Вечно гладан дух, највећа је срећа за човека

Нови роман Весне Алексић „Сазвежђе виолина” (у издању „Креативног центра”) прича је о две девојчице које одрастају у време ратова из деведесетих година. Ипак, оне су донекле заштићене световима уметности који су за њих подједнако стварни као и њихово окружење. Ана је панкерка, која воли Моцарта и групу „Клеш”. Тијана воли Вивалдија и стрипове, своје другове и Ану. Обе похађају Школу за музичке таленте у Ћуприји и надају се великој светској каријери. „Ова прича упире прстом на `велики свет`, у којем ништа није чисто и савршено. Осим Баха”, порука је са корица ове књиге, коју је илустровала Маја Веселиновић. Ваш роман говори о деци која су у нашој земљи одрастала уз ратове и бомбардовање НАТО-а, али и уз сјајну музику, стрипове и филмове. Да ли су их те тешкоће у ствари прекалиле и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 22:23

Мађар: Убразано чланство Украјине у ЕУ неправедно према земљама Западног Балкана

18.06.2026 у 22:20

Безос: Проблем у будућности биће мањак радника, а не мањак посла

18.06.2026 у 22:11

Иран одложио одлазак делегације на преговоре у Бургеншток због израелских напада на Либан

18.06.2026 у 22:09

„Пријатељи кохезије” траже већи буџет ЕУ за пољопривреду и регионални развој

18.06.2026 у 22:02

Канзас сити: 50 дронова заплењено у близини стадиона

18.06.2026 у 21:56

„Напад” на Матића завршен враћеним телефоном и његовим уласком у Скупштину