Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

22.12.2017 у 22:00

Изетбеговића сам звао „чика Алија”

Читаћу своју поезију на Коларцу и то је огромни комплимент, а помало се и срамим због тога, јер је ратна катаклизма у Босни учинила да се ерупцијски појаве изузетни песници према којима се осећам као слабић. Као да је та колективна несрећа компензовала у духу све што је том народу учињено – каже песник, сценариста („Сјећаш ли се Доли Бел”, „Отац на службеном путу”, „Кудуз”) и академик Абдулах Сидран, чије песничко вече на Коларцу почиње вечерас у 19 часова, с директним преносом на Радио Београду 2. Да ли ће публика на Коларцу чути и песме „Југоносталгија”, „Не може се живети у Сарајеву”, „Сузе мајки Сребренице”? До песама које помињете не држим у естетском смислу. На Коларцу нећу ићи путем ексцесних ситуација. Већина наших неспоразума долази због неспособности уљуднога разговора. Ја

Култура

18.12.2017 у 18:29

Орхану Памуку уручен „Књижевни пламен”

Подгорица – Турском нобеловцу Орхану Памуку уручена је међународна књижевна награда „Књижевни пламен“ за 2017. годину коју додељује подгоричка издавачка кућа „Нова књига“. Он је завршио вишедневну посету Црној Гори, где је боравио на позив издавачке куће „Нова књига” из Подгорице. – „Књижевни пламен” је признање које се већ неколико година заредом додељује значајним светским писцима за допринос светској књижевности и за изврсност у литератури. Награда је први пут додељена перуанском нобеловцу Марију Варгасу Љоси 2015. године, након чега је Варгас Љоса прихватио да учествује у будућим доделама ове награде и у њеној међународној афирмацији као стални члан и председник жирија, потписавши са Новом књигом Оснивачку повељу награде, постајући тако и њен саоснивач. Награда је 2016. године

Друштво

11.12.2017 у 11:11

И Бранко Ћопић је део педагошке историје

Одељење за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду у четвртак ће свечаном седницом обележити 125 година од оснивања Катедре за педагогију. Скуп посвећен значајном јубилеју почиње у 12 часова у амфитеатру „Григорије Острогорски” на Филозофском факултету и моћи ће да му присуствују сви заинтересовани. Осим подсећања на богату историју, биће речи и о актуелном раду Одељења у наставној и научноистраживачкој области. Предавачи овог одељења у протеклих десет година учествовали су у стотинак научних и истраживачких пројеката, од којих су више од половине били међународни. Свечаност ће бити употпуњена занимљивом

Култура

09.12.2017 у 22:00

Ћопић, од омиљеног до анатемисаног писца

Онај ко о животу размишља, смеје се, онај ко га осећа – плаче. Бранко Ћопић чинио је обе ствари у исти мах кроз свој хумор, зато што је знао да је смех у рату, али и у животу после њега, спасоносан. Пре свега због тога што потврђује живот и све своди на праву меру– хероје приземљује, а човека из народа чини мудрацем. Често је наводио афоризам настао управо у рату: „Бежимо, браћо, победа је наша!”. За његов хумор Михиз је написао да поседује нешто чаробно, спасоносно, лековито и тужно, а праву меру у свему, Ћопић је прихватио од свог узора и омиљеног писца Иве Андрића.

Култура

02.12.2017 у 22:00

Своје јунаке ољуштио сам до корена

Познати словеначки писац Андреј Блатник био је учесник дводневне панел дискусије Српског ПЕН-а „Европа разлика или различита Европа”, а у „Пароброду” је представљена његова збирка кратких проза „Капираш?” (Геопоетика), иначе његово прво дело на српском језику у преводу Ивана Антића. Блатник је и преводилац, универзитетски професор и светски путник, аутор је 12 књига које су објављене у 29 страних издања. Приче су му преведене на 34 језика. Током ове панел дискусије сећали сте се Југославије, међутим, да ли се та бивша држава по јединству различитости може упоредити са Европском унијом? Мислим да може да се упореди и по томе што су сви у ту заједницу ушли са надом у бољу будућност. Та нада достигла је свој врхунац у једном тренутку, мада нисам сигуран да ли је то у погледу Европске

Култура

30.11.2017 у 22:00

Појам уметника узмиче пред културним менаџером

Уметност је данас пројектна и конкурсна, уметник је инструментализован између комуналних и политичких „структура”; Европа је од великог идеала постала велико разочарање, нарочито за младе, који шизофрено опет и желе тамо да емигрирају, а мигранти из Турске или Пољске у Немачкој или скандинавским земљама осећају се као обесправљени странци. Ово су закључци јучерашње панел дискусије „Европа разлика или различита Европа”, у оквиру које су у Српском ПЕН центру дискутовали песник и есејиста Владимир Копицл, словеначки писац Андреј Блатник, хрватски писац и теоретичар Игор Штикс, политиколог Душко Лопандић, песник, есејиста и издавач Гојко Божовић и књижевница Вида Огњеновић, председница Српског ПЕН-а. Разговор ће бити настављен и данас, уз учешће филозофа Алпара Лошонца и есејисте и

Култура

23.11.2017 у 23:38

Венац од трња за Данила Киша

Књига „Венац од трња за Данила Киша” из пера др Миливоја Павловића представљена је пред многобројном публиком у Француском институту. На промоцији са аутором учествовали су академик Љубиша Ракић, песник Божидар Шујица и Јелена Триван, директорка „Службеног гласника” који је и издавач овог дела. Кишова биографија, за коју се сматра да је до сада најпотпунија, објављена је на 543 стране поводом осамдесет година од рођења и четврт века од смрти великог писца. Миливоје Павловић поверио је да је књига настала из новинарства, јер када је први пут срео Киша био је на новинарском, а не на књижевном задатку. – Ја јесам, као и Киш, студирао књижевност, али нисам био ни његов друг са студија, ни земљак, ни рођак, ни пријатељ. Моја генерација стигла је на студије петнаестак година касније. Киш

Култура

18.11.2017 у 22:00

Објављен заборављени роман Гроздане Олујић

Изгледа да никада није касно, чак ни за књиге које негде стоје затурене и заборављене. Тако је бар у случају шестог романа добитнице НИН-ове награде Гроздане Олујић „Преживети до сутра”, који је завршен и прекуцан чекао тренутак да буде објављен, још од 1962. године. Пронашао га је ауторкин син проф. др Александар Лешић, професор Медицинског факултета у Београду, а за штампу су га заједно са њим приредили Александар Јовановић и Зорана Опачић, која је за ово издање у „Колу”, „Српске књижевне задруге”, написала и предговор. Слично се пре неколико година десило и са првом верзијом чувеног романа Харпер Ли „Убити птицу ругалицу”, који је под насловом „Иди постави

Култура

10.11.2017 у 22:00

Праве Београђанке и оне које то нису

Урбана и савремена Емилија Рељић, пословна и успешна Александра Ракин, раскалашна и промискуитетна Нина Обрадовић, главни су женски ликови или боље рећи – главне су фаталне даме новог романа Игора Маројевића „Праве Београђанке“, који је објављен недавно, у издању „Лагуне“. Ово дело приказује и ширу друштвену слику, гибање града кроз не увек моралне поступке његових житеља, а укључује и мноштво мушких ликова, за разлику од Маројевићеве претходне збирке приповедака „Београђанке“. Роман „Праве Београђанке“ биће представљен 16. новембра од 18 часова у Књижари „Делфи“ у СКЦ-у, уз учешће теоретичарке Милене Ђорђијевић, писца Филипа Давида, критичара Мирољуба Стојановића, глумца Павла Пекића и аутора.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.06.2026 у 10:20

Тепићева се позвала на истраживање које је раније демантовао Europe Elects

22.06.2026 у 10:19

Ланчани судар на ауто-путу код Нове Пазове

22.06.2026 у 10:18

Загреб до 2027. ограничава употребу пластике за једнократну употребу

22.06.2026 у 10:15

Узалуд Тунису смена селектора

22.06.2026 у 10:13

Двоје погинулих у америчком нападу на брод за превоз дроге на Карибима

22.06.2026 у 10:07

Шпанија у стању приправности због јаких врућина