Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: факултети

Друштво

04.02.2018 у 22:00

И трећи мандат може да постане први

Ово је изборна година на нашим државним универзитетима. Ускоро почињу први потези за кандидовање нових „органа пословођења”, односно декана и ректора, мада је већ сад јасно да ће два члана новог закона о високом образовању у великој мери утицати на карактер тих избора. У првом од та два члана (64) наведено је да се „орган пословођења бира на три године са могућношћу једног узастопног избора”, а у другом (144) да се „у укупан број мандата не рачунају мандати до ступања на снагу овог закона”. Шта ове одредбе значе? Првопоменуту (чл. 64) правници различито тумаче, јер се не зна може ли неко ко је био два пута по три године на месту ректора или декана после трогодишње паузе поново да буде шест година на истом месту. Друга одредба (144), међутим, потпуно је јасна, али се претпоставља да ће

Београд

29.01.2018 у 12:38

ФОН добија нову зграду од 7.619 квадрата

На Факултету организационих наука данас је, у присуству премијерке Ане Брнабић, потписан уговор за градњу нове зграде површине 7.619 квадратних метара. Изградња новог објекта ће ФОН-у омогућити да упише 750 нових студената сваке године уместо досадашњих 430, што је део активности Владе Србије на унапређењу научног и иновационог екосистема Србије. Држава је за изградњу издвојила пет милиона евра из кредита Европске инвестиционе банке, а према уговору планирано је да факултет уложи 60 милиона динара из сопствених средстава за опремање зграде. Уговор о реализацији и финансирању пројекта изградње нове зграде ФОН-а потписали су министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, директор

Друштво

29.01.2018 у 09:51

Шарчевић: Чекамо решење за питање доктората у Крагујевцу

Министар просвете Младен Шарчевић изјавио је данас да су „алармиране” Агенција за борбу протв корупције и Комисија за етичка питања Универзитета како би се решило питање спорног доктората сина ректора Универзитета у Крагујевцу проф. др Небојше Арсенијевића. „Јавно сам рекао шта мислим и покренути су поступци, наложено је инспекцији да се задржи још на Универзитету и истражи шта још може..држава ни ја лично не подржавамо такво понашсање ни у моралном ни у сваком другом смислу”, рекао је Шарчевић за Пинк ТВ. Ресорни министар сматра да је важно разумети како „функционишу ствари” те да је у системским законима регулисано да Универзитет има аутономију али да никада није дефинисано у којој мери степен аутономије прелази у кршење закона. Како је објаснио, Министарство има своје

Друштво

18.01.2018 у 22:00

Високе школе не маре за спорне докторате

Комисија за акредитацију је оспорила највише докторских диплома наставника на високим струковним школама. Према неким проценама, од укупно 95 оспорених, на овим школама их је око шездесет. Када је прекјуче одржана Скупштина Конференције високих струковних школа, очекивало се да ће директори проговорити о овим оспоравањима, али ова тема није била на дневном реду. Председника Скупштине Конференције високих струковних школа професора Бранка Савића, уједно директора Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду, питамо зашто о томе није било речи, а он каже да је у Србији укупно 64 високе школе и да све заједно имају око три хиљаде наставника. Према томе, поменутих 60 наставника с оспореним дипломама ипак су мали број да би се о томе на скупштини водила дебата. Како су школе у

Друштво

14.01.2018 у 22:00

Од неких диплома никаква корист

Већ неколико година, изузев у 2017, у Србији се повећава удео незапослених с високом и вишом школском спремом међу укупним бројем оних који траже посао. Године 2011. они су чинили 12,1 одсто популације на списковима Националне службе запошљавања, 2012. било их 13,9, затим су 2014. доспели до 14 процената, а рекорд је забележен 2016. када их је било 14,8 одсто. Док у истом периоду неке слабије образоване категорије бележе чак благи пад укупног броја незапослених, наши дипломци од 2012. године углавном премашују сто хиљада оних који су регистровани на евиденцији НСЗ-а. Изузетак забележен прошле године довео је до пада броја незапослених и у овим степенима стручне спреме, али то не умањује утисак да Србија има исувише оних који су ,,завршили највише школе” – за бирое рада.

Друштво

09.01.2018 у 22:00

Цигла по цигла – факултет

Како функционишу приватни универзитети у Србији? О једном од њих десет, о Универзитету „Унион – Никола Тесла”, разговарали смо с његовим ректором проф. др Зораном Д. Цекићем. Зашто баш о УНТ? Зато што је то један је од ретких приватних универзитета у Србији у чијем су саставу и инжењерски факултети. У овом случају то су грађевинарство и архитектура. Уз опаску да се приватни универзитети због јефтиније наставе (и лакше зараде) углавном држе друштвених наука, питамо Цекића откуд то да се овај универзитет определио баш за грађевинске струке. – Оснивач УНТ-а је приватна грађевинска компанија „Градитељ инжењеринг” и зато је грађевинарство био њихов први избор.

Друштво

04.01.2018 у 21:44

Ове године нови круг провере доктората

Када бисмо правили ранг-листу одлука које су у 2017. години добилe подршку најшире јавности, одлука Комисије за акредитацију о оспореним докторским дипломама свакако би била међу првима на тој листи. Чланове комисије Дубравку Јовичић, Мирољуба Миливојчевића, Шћепана Миљанића и председника Ћемала Долићанина питамо можемо ли и у 2018. очекивати наставак акције провере докторских диплома, а они кажу да није реч о некој ванредној акцији, него о редовном поступку поновне акредитације раније акредитованих високошколских установа. У том поступку, који се обнавља сваких пет година, у 2017. су највише учествовале високе струковне школе, и тада је откривено да је 95 наставника стекло докторску диплому у установи која за то није била акредитована.

Друштво

29.12.2017 у 12:00

Само Министарство просвете може да оспори докторате

Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК), која је недавно поставила питање диплома наставника на приватним факултетима у Србији, није надлежна да оспорава веродостојност доктората, јер то може да уради само Министарство просвете, истакао је у обраћању новинарима министар Младен Шарчевић. Према сазнањима „Политике” комисија је до сада оспорила око 100 диплома, али министар Шарчевић није хтео да улази у детаље појашњавајући да је проблем настао у периоду преласка на студирање „по Болоњи”. Како је истакнуто, такозване спорне докторске дипломе могу бити сматране валидним иако су их издале државне „високошколске установе које немају сагласност на наставни план магистарских студија”, али и приватни факултети који нису прибавили ту сагласност од надлежног

Друштво

20.12.2017 у 22:00

Катедре помажу опстанак српског језика у свету

Да би се спречило да се на светским универзитетима гасе катедре за српски језик Министарство просвете, науке и технолошког развоја је одлучило да оснује одбор за лекторате, који ће бринути о овим телима у иностранству. То је договорено на састанку Младена Шарчевића, министра просвете, са Владаном Вукосављевићем, министром културе и информисања. Приликом сусрета у Министарству просвете истакнуто је да би афирмација српског језика, књижевности и културе у свету требало да буде видљивија и један од приоритета српске политике. Два министра су оценила да се у јавности већ годинама с правом поставља питање српских лектората у иностранству и указује на чињеницу да их је све мање.

Друштво

06.12.2017 у 22:00

Докторатима се нико неће накнадно бавити

Многе нејасноће појавиле су се поводом одлуке Комисије за акредитацију и проверу квалитета да оспори стотинак докторских диплома на нашим приватним и неким државним факултетима, али генерални секретар КАПК-а Шћепан Миљанић објашњава да је, кад је о комисији реч, све јасно. Факултети су овом телу подносили захтеве за акредитацију својих студијских програма и комисија је у поступку контроле утврдила да један број њихових професора, доцената и асистената има дипломе које нису издате на законит начин. Добијене су у установама које тада нису имале дозволу за акредитацију. То је, каже професор, нешто попут дивље градње – немате дозволу, а градите. Установа није имала акредитацију или, ако је реч о периоду пре 2006. године, није имала одговарајуће решење за то.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

23.06.2026 у 02:15

Променљиво облачно са кишом и грмљавином, температура до 32 степена

23.06.2026 у 01:57

Прево: Белгија издала визе талибанима за разговоре у Бриселу, важе један дан

23.06.2026 у 01:42

Техеран нема обавезу да купује пољопривредне производе из САД

23.06.2026 у 01:27

Русија у УН: напад на аутобус са децом, покушај Кијева да увуче Минск у сукоб

23.06.2026 у 01:06

Кинеска национална опера извела „Турандот” у Сава центру

23.06.2026 у 00:44

САД су успоставиле механизам за праћење крхког примирја у Либану