Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: уметност

Културни додатак

08.12.2017 у 15:00

Ратни злочин и казна

Када су Американци бомбардовали болницу у авганистанском Кундузу, изразили су жаљење и дали по 6.000 долара породицама погинулих. У ирачкој Фалуџи су страшним белим фосфором спаљивали људе и уништили 70 одсто зграда. После таквих „ослободилачких” напада Американаца, број деце оболеле од рака порастао је 12 пута. За централну Србију и Косово не знамо тачне податке. А суђења? Ма хајте, молим вас!

Култура

21.11.2017 у 15:55

Јубилеј Факултета музичке уметности

Посвете Игора Стравинског или Кшиштофа Пендерецког, светских композитора, чине само мали део документације Факултета музичке уметности у Београду, сведочећи о значају ове установе, која на данашњи дан обележава осам деценија постојања. Прослава овог јубилеја је трајала током читаве године у виду концерата, изложби, научних скупова, промоција штампаних и аудио издања, покретања новог сајта, а управо данас достиже врхунац и обележава се у три сегмента. Први ће у подне обележити пригодна свечаност доделе захвалница уз наступ хора „Колегијум музикум” у факултетској сали, затим у 18 часова следи концертна промоција монографије „80 година Факултета музичке уметности”, ауторке и уреднице др Иване Перковић, проф. ФМУ, у Музичкој галерији Коларчеве задужбине. Трећи сегмент је уједно и

Култура

08.11.2017 у 21:51

Ноар инспирација Петра Мирковића

Не, није у питању фотографија. Није ни кадар из неког филма. Реч је, заправо, о цртежу, техника је угаљ на папиру, а аутор је уметник чији је рукопис брзо постао препознатљив по атмосферичности која инспирацију вуче из асоцијативног ноар поља. Петар Мирковић (1978), вајар чија су преокупација цртеж и слика и чије ће дело „Код 5” у име „Политикине” награде за најбољу режију на овогодишњем Битефу бити додељено Јану Фабру, излаже већ десeтак година на домаћој и интернационалној сцени. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, где живи и ради, стварајући радове, често и великих формата, који подсећају на документарне кадрове из прошлог века, најпре шездесетих година, или измаштане фантазије које ће се тек десити. Цртеж „Код 5” настао је у серији под називом „Кодови”, која је, како

Култура

03.11.2017 у 13:28

Италија поново тражи заплену осам слика из Народног музеја

Виши суд у Београду поново је добио захтев за међународну правну помоћ од Основног тужилаштва у Болоњи, којим се тражи привремена заплена осам уметничких слика изложених у Народном музеју у Београду, а које је Србија 1949. године добила од западних савезника на име ратне одштете. Портпарол суда Бојана Станковић прецизирала је за Танјуг да је захтев италијанског тужилаштва стигао у суд 31. октобра. У овом случају ради се о уметничким делима: уље на платну димензија „портрет Краљице Кристине од Данске”, аутор Тицијан, уље на платну „Мадона са дететом и донатором”, аутор Јакопо Тинторето, темпера на панелу „Сан Роко”, аутор Виторио Карпачио, темпера на панелу „Сан Себастијан”, аутор Виторио Карпачио, уље на панелу „Поклонство детета са анђелима и свецима”, слика темпера на панелу

Култура

29.08.2017 у 22:00

Скупштинска ризница слика тек други пут пред публиком

Jединствену прилику не само да уђу у Скупштину Србије, здање изграђено по замислима двојице великана – архитеката Јована Илкића и Николаја Краснова – већ и да обиђу изложбу слика из уметничког парламентарног фонда, грађани имају сваког дана све до краја септембра. Поводом 110 година од дана када је краљ Петар Први Карађорђевић положио камен темељац за изградњу овог дома (27. август 1907. године) јавности је у централном холу приказан део од 20 дела из богате колекције, која се налази у скупштинским канцеларијама и кабинетима, а коју чине радови уметника из некадашње заједничке државе, међу којима су Стојан Аралица, Петар Добровић, Игњат Јоб, Васа Поморишац, Коста Хакман, Сава Шумановић, Јован Бијелић, Мило Милуновић, Милан Коњовић, Пеђа Милосављевић, Петар Лубарда, Ђорђе Андрејевић Кун,

Култура

12.08.2017 у 21:44

Има ли још гласова, сем Чомског

У доба либералног капитализма интелектуалци су неретко виђени као највећи губитници. Утицај им је потцењен, а њихова реч као да нема више превелику тежину, иако је више него вероватно да ће за петнаест или двадесет година сада актуелни политичари почети да цитирају њихове књиге и тада позивају на њихове идеје. Глас ангажованих интелектуалаца желимо да чујемо и у време мира и у време социјалних протеста, у доба економских криза, разних транзиција и осталих „пролећа”, посебно грађанских ратова.

Живот и стил

13.07.2017 у 17:10

Ексхумација Салвадора Далија 20. јула

МАДРИД – Судија у Мадриду, задужен за ексхумацију тела Салвадора Далија ради провере очинства у једном случају, наложио је ексхумацију 20. јула, навели су судски извори. На ту одлуку могућа је жалба што би могло да спречи ексхумацију, али је портпарол фондације Салвадора Далија навео да је она добила судски документ у којем се наводи да ће то ипак бити 20. јула. Суд је већ узео узорак ДНК Пилар Абел (61) која годинама тврди да је њен биолошки отац Дали, уметник надреализма који је умро пре 28 година. Уколико би се утврдило да јој је Дали био отац, Пилар Абел би могла да покрене процедуру да постане његова наследница. Дали је био у браку са Галом Елијар Дали, бившом супругом француског песника Пола Елијара, а није имао деце, па је његово богатство наследила фондација која носи

Култура

02.07.2017 у 22:15

Лубарда је кључ успеха наше културе

Куда иде наша уметност и – духовност уопште? Наш познати редитељ, ликовни критичар Ђорђе Кадијевића, о којем је управо објављена књига Дејана Огњеновића „Више од истине, Кадијевић о Кадијевићу”, каже да ми већ сто година не знамо шта хоћемо у култури. „Двадесетих година прошлог века говорио је наш највећи историчар Слободан Јовановић: Ми смо народ без културног обрасца. То је наша стара бољка!”, објашњава Кадијевић у разговору за „Политику”.

Култура

02.07.2017 у 22:00

„Политикини” лауреати у трци за највеће награде

Крајем прошле недеље у Риму je заседао жири за највеће европске позоришне награде „При Еуропа: Позоришна реалност”, које ће бити додељене по четрнаести пут у неколико категорија на великој свечаности 7. децембра 2017. у главном граду Италије, у велелепном здању Опере. Ове престижне награде одељују се уметницима или трупама које се налазе у пуном стваралачком зениту, који својим радом тренутно стварају најоригиналније и најзначајније позоришне светове у Европи.

Култура

23.06.2017 у 22:00

Скривено лице савремене уметности

Маргинална уметност, на француском арт брут или сирова уметност, настаје ван уметничке сцене на коју смо навикли. У англосаксонским земљама овај појам обухвата самоуке и наивне уметнике. Уметници авангарде су у арт бруту трагали за новим изворима уметничког израза, пркосећи академским канонима. Пикасо и Бретон су инспирацију налазили у афричким маскама и предметима који су данас изложени у сталним колекцијама великих светских музеја. Најпознатију колекцију арт брута направио је француски сликар Жан Дибифе који је сакупљао дела психички оболелих на швајцарским клиникама. Он је и аутор овог појма који се односи на спонтани вид уметничког изражавања.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 02:25

Топло са температурама до 33 степена

19.06.2026 у 02:09

Мушкарац у Француској ухапшен, покушао да напусти пса и слагао полицију

19.06.2026 у 01:40

Куба планира приватизацију делова привреде ради ублажавања кризе

19.06.2026 у 01:20

Сезона урагана на Флориди преместила притворенике мигранте из „Алигатор Алкатраза”

19.06.2026 у 00:59

Месијев отац у болници

19.06.2026 у 00:48

Ухапшено шест навијача током утакмице Енглеске и Хрватске