Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: радници

Економија

03.05.2017 у 22:15

На јесен још једно повећање минималца

Пред Томиславом Момировићем, генералним директором у „Мона хотелима”, почетком године била су два избора. Минимална цена рада тада је повећана са 121 на 130 динара по сату, а Момировић је морао да одлучи: или да затвори хотел „Јавор” код Ивањице или да отпусти одређен број запослених. Изабрао је ово друго, па је четворо радника из овог малог угоститељског објекта остало без посла. Сада у овом хотелу раде 24 запослена, а ако се обистине најаве надлежних о новом повећању минималне цене рада, Момировић ће поново морати да отпушта.

Друштво

01.05.2017 у 14:12

Синдикати обележили Први мај и предали захтеве влади

Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикат Независност обележили су ове године Први мај скупом у Београду под слогаом „За веће зараде, вратимо достојанство раду”. Скуп је почео окупљањем синдикалиста и грађана на Тргу Николе Пашића, настављен протестном шетњом до зграде владе, те завршен предајом захтева за повећање плата, боље услове рада и измене закона о пензијском и инвалидском осигурању. Окупљенима на Тргу Николе Пашића обратили су се испред Самосталног савеза синдиката његов председник Љубиша Орбовић и председник синдиката Независност и професор ФПН Зоран Стојиљковић.

Коментари

01.05.2017 у 08:00

Да нам живи, живи рад

Први мај је у свету први пут обележен као Међународни празник рада давне 1889. године. Ми у „другој” Југославији били смо задовољни што живимо у држави у којој се тај празник заиста достојно обележавао, а и поштовао се онај Марксов принцип – осам сати рада, осам сати културних и спортских активности и осам сати одмора. Руку на срце, кад бисмо се запослили видели бисмо да и није баш све тако. Мало ко је радио пуних осам сати, било је у радном времену простора и за излазак из предузећа на кафу с пријатељима, за обилазак продавница, па и за евентуалне емотивне састанке. И опет се све некако стизало. Посао није трпео. Плате нису касниле, регрес је био обавезан, бонови за топли оброк и месечне карте за јавни превоз су се подразумевале. Готово на прсте су се могле избројати породице

Тема недеље

30.04.2017 у 10:30

Може ли краће од осам сати

Предвиђање оца макроекономије Џона Мајнарда Кејнса да ће технолошки напредак довести до скраћења радне недеље на само 15 сати и обиља слободног времена не може бити даље од истине 87 година касније. У Сједињеним Државама до 1970. радна седмица јесте пала на 39 часова, али уместо да настави да се смањује, остала је на око 40 сати, иако је привреда вишеструко продуктивнија, баш као што је Кејнс предвидео. У Србији је транзиција донела свест да мора да се ради више да би нам било боље и то је мантра која се и данас понавља. Уместо од седам до три, радно време је померено према западном моделу на девет до пет. У пракси то често није до пет него „док се посао не заврши”,

Тема недеље

30.04.2017 у 09:30

Радничке спортске игре заменио тим билдинг

Када је М. П. отишао на службени пут који је организовала велика регионална дистрибутерска кућа у којој је био запослен, није знао да ће викенд на Копаонику провести у конференцијској сали на предавањима и радионицама. Уместо очекиваног провода и опуштања, учествовао је у разним активностима које, како је речено, развијају тимски дух и поспешују успех у раду. На једном од предавања, неко од менаџера пустио је снимак на којем су приказане - гуске које лете на југ у формацији стреле

Тема недеље

29.04.2017 у 21:30

Професионална обољења – од азбеста до пластике

У некадашњој Југославији свака већа фабрика имала је своју амбуланту или диспанзер медицине рада. Специјалисти су бринули о здрављу хиљада запослених. За чувени београдски раковички басен задужен је био дом здравља Раковица, а постојале су чак „испоставе”: лекарске станице у у Индустрији мотора Раковица (ИМР), „Фриго строју”, „Рекорду”... У њима је увек радио један, па и два лекара у смени, а било је и оних који су са трудбеницима делили ноћну шихту. Проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада „Карајовић” причу о радничком здрављу не почиње случајно подсећањем на прошла времена, јер су данас на вратима многих фабричких диспанзера

Тема недеље

29.04.2017 у 22:00

Пролетери свих земаља уозбиљите се

Осам сати рада, осам сати сна и осам сати одмора, културног уздизања и дружења са породицом. Како та формула данас изгледа ретроградно и нељудски, као најобичнија идеологија ленштина. Из радничких глава су те идејне субверзије избачене онога тренутка, када је трудбеник слободним падом, без златног падобрана, треснуо у земљу српског каубојског капитализма, где су политичке класе и њихови људи акумулирали капитал, а радници добили једно велико ништа.

Живот и стил

01.05.2017 у 11:00

Рад као нови статусни симбол

Луксузне јахте, приватна острва, уникатни скупоцени аутомобили, авиони, виле од неколико хиљада квадрата више нису једини начин на који данашњи милијардери показују (финансијску) моћ. Најновији статусни симбол није колико неко троши него колико ради. Богати се више не хвале тиме колико троше него колико раде. Најупадљивији пример тренда о којем пише „Гардијан” јесу директори великих америчких технолошких фирми. Први човек „Епла” Тим Кук изјавио је да му радни дан почиње у 3.45. Шеф „Џенерал електрика” већ 24 године, према сопственом признању, ради сто сати недељно, док је највећи радохоличар директорка „Јахуа” Мариса Мајер, која има радну седмицу од 130 сати (18,5 сати дневно). Нико од њих, подразумева се, не ради зато што мора. Ово троје људи заједно „тешки” су милијарду и по

Друштво

28.04.2017 у 22:00

Црвени празник у црвеном минусу

Носталгична сећања на првомајске прославе које су трајале данима нико не може да нам одузме. Банке још нису нашле начин како да успомене ставе под хипотеку, тако да судски извршитељи не могу да их се домогну уз затезну камату која се плаћа рефинансирањем кредита – одавде до вечности. Мирисао је некада 1. мај на печење, дим са роштиља и пиво.

Економија

12.04.2017 у 22:00

Раднике вређали, а нису их плаћали

„Да се више ради, а мање празнује и болује”, ово је радницима „Гоше” 20. јануара 2008. године поручио Мариан Чапкович, тадашњи генерални директор фабрике вагона из Смедеревске Паланке. Било је то само годину дана пошто је Жос „Трнава” из Словачке купила „Гошу” и само неколико месеци пошто је Агенција за страна улагања и промоцију извоза ову компанију прогласила за извозника године. „У почетку смо приметили да једног дана сви дођу на посао, а да већ следећег нема по 40 до 60 радника”, жалио се Чапкович у интервјуу „Политици” пре скоро десет година.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 17:30

Привремени споразум Вашингтона и Техерана отворио небо за цивилни саобраћај

19.06.2026 у 17:26

Чадеж: Важно је знати у ком правцу иде вештачка интелигенција

19.06.2026 у 17:22

Урош Миладиновић продужио уговор са Чукаричким

19.06.2026 у 17:13

Израел и Хезболах постигли договор о прекиду ватре, али се примирје не поштује

19.06.2026 у 17:11

На Продуктној берзи највеће интересовање за нови род јечма

19.06.2026 у 17:11

Тројици затвореника доживотна робија због убиства другог осуђеника