Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Svet

19.02.2017 u 22:00

Ko šiša Donalda Trampa

Amerika je dosad retko raspravljala o fizičkom izgledu svojih predsednika, ali je to pravilo – kao i mnoga druga – promenjeno otkako se u Belu kuću uselio Donald Tramp. Iako je najstariji predsednik koji započinje prvi mandat, Tramp ostavlja utisak vitalnog seniora i sa svojih 187 centimetara naočita je figura, od pete do glave. Pogotovo kad je reč o ovom poslednjem – Trampovoj frizuri koja je njegov najuočljiviji osobeni znak, deo njegovog identiteta i, reklo bi se, „pobedničkog imidža”. Ona je po mnogo čemu neobična – najviše su joj se obradovali karikaturisti – sasvim sigurno je obojena i za jednog sedamdesetogodišnjaka – bujna. Ali daleko od toga da bude razbarušena: Trampu je „svaka dlaka na mestu”, a sve su raspoređene tako da neizbežno podstiču spekulacije o tome da li je njegov

Kolumnisti

12.02.2017 u 08:15

Žudnja za supermenom

Većina Evropljana veruje da je njihovoj zemlji potreban snažan lider koji je „spreman da menja pravila igre”, nalaz je prošle nedelje objavljenih rezultata istraživanja jedne respektabilne agencije u pet najvećih članica EU (Francuska, Španija, Italija, Nemačka i – iz ovog društva odlazeća – Britanija). Nalazi su nova potvrda već očigledne političke činjenice o globalnom usponu populizma, u zemljama ekonomski jakim i slabim, u krhkim ali i robusnim demokratijama. Pobeda ekscentričnog milijardera Donalda Trampa u SAD doživljena je kao vrhunac tog trenda: analitičari se slažu da on ima potencijal da postane najmoćniji predsednik u američkoj istoriji (zasad je samo najćudljiviji), a u svakom slučaju novi je član kluba u kojem su Vladimir Putin, Redžep Erdogan, Viktor Orban, Benjamin Netanijahu,

Kolumnisti

01.02.2017 u 08:15

Predoziranost Trampom

Ako bi prvih deset dana 45. američkog predsednika morali da se sažmu u jednu reč, verovatno bi najadekvatnija bila „intenzivno”. Donald Tramp je punim gasom sa reči prešao na dela i rezultat je sveopšti poremećaj, u dobroj meri začinjen konfuzijom sa primesama haosa. „Trampovo predsednikovanje je radikalno napuštanje normi američke politike”, dijagnoza je koju je postavio „Vašington post”, dnevnik, koji je, kao i svi drugi tamošnji i svetski mediji, predoziran Trampom. S razlogom, jer, kako stvari stoje, on je rešen da primeni sve svoje kontroverzne ideje iz izborne kampanje, ne mareći za štetu koju će to da proizvede. Deset dana je pritom bilo dovoljno da razuveri sve optimiste (među kojima je bio i njegov prethodnik, Barak Obama) da će ga ulazak u Ovalni kabinet i preuzimanje

Svet

25.01.2017 u 22:15

I-mejl iz 18. veka

Naš noćni urednik Hranislav Nikolić, među kolegama poznat kao „Papi”, za sledeću godišnjicu „Politike” biće u zasluženoj penziji, pa će time iz redakciji otići poslednji akter jedne novinske službe koja je prestala da postoji pošto joj je istekao rok upotrebe: takozvanog teleks odeljenja u kojem je Papi započeo karijeru. Drugari iz „teleksa” su nam bili „veza sa vestima”: donosili su ono što je pristizalo na agencijske teleprintere, rolne sa izveštajima naših domaćih i dopisnika iz inostranstva, sa tele-foto mašine osamdesetih u redakciju je ušao telefaks, a prvi kompjuteri su se uselili početkom devedesetih. Uoči smene vekova uvodimo i elektronsku poštu, da bi poslednji zaposleni u „teleksu” svoj radni vek završio pre nešto više od 10 godina. Informatička revolucija je izmenila

Svet

23.01.2017 u 08:05

Indijac u japanskom svetilištu

Japanski javni TV servis NHK i američka onlajn televizija Netfliks udružili su se da snime mini-seriju „Tokijsko suđenje” („Tokyo Trial”) koja je od decembra dostupna globalnom gledalištu (pa i u Srbiji). U njoj se dva režisera, Holanđanin Piter Verhoef i Amerikanac Rob King, u četiri jednosatne epizode bave istorijom rađanja međunarodne pravde: posleratnim procesom japanskim liderima za ratne zločine, agresiju i zločine protiv humanosti. Serija u glavnim crtama rekonstruiše taj događaj od pre 70 godina (suđenje je trajalo od maja 1946. do novembra 1948) kada su svi optuženi, njih 28 iz „A klase” osumnjičenih ratnih zločinaca – uglavnom političko i vojno rukovodstvo ratnog Japana – proglašeni krivim. Sedmorica su osuđena na smrtne kazne, 16 na doživotni zatvor, dvojica na kraće

Kolumnisti

17.01.2017 u 08:15

Više drame bez Obame

Barak Obama, 44. predsednik SAD, održao je prošlog utorka poslednji predsednički govor svog dvostrukog mandata koji se zvanično okončava u petak. Ta oproštajna beseda pred oko 20.000 ljudi u Čikagu opisana je kao „nostalgična i sentimentalna”. Ona je u isto vreme i njegov politički testament, poručujući da, kao 55-godišnjak, neće biti baš pravi politički penzioner. Samo 15 sati kasnije njegov naslednik Donald Tramp održao je svoju prvu posleizbornu konferenciju za novinare kojom je osokolio svoje sledbenike, ali i ojačao sumnje u njegovu kvalifikovanost i moralnu podobnost da bude na čelu i dalje najveće sile današnjeg sveta, mada će tek vreme potvrditi ocene po kojima je Amerika na minulim izborima jednog vrhunskog intelektualca trampila za razbarušenog blefera. Tramp je svakako

Svet

15.01.2017 u 22:00

Smena gostiju hotela sa osam zvezdica

U petak 20. januara, tačno u podne, Donald Tramp stupa na dužnost 45. predsednika SAD. U isto vreme Barak Obama odlazi u istoriju kao 44, mada će titulu „mister prezident”, kao i svi njegovi prethodnici, zadržati do kraja života. Ceremonija primopredaje vlasti po tradiciji se obavlja na otvorenom, na glavnom stepeništu zdanja Kongresa na Kapitol hilu. Pred mnogobrojnom publikom (očekuje se oko milion ljudi) na travnjaku velikog parka Nešenel mol, Tramp će najpre položiti zakletvu (pošto to prethodno uradi potpredsednik Majk Pens) i održati inauguracionu besedu, koju već uveliko priprema njegov viši politički savetnik Stiven Milen (31), pisac i njegovog govora na završnoj partijskoj konvenciji...

Teme nedelje.

24.12.2016 u 17:37

Usamljeni vukovi iz organizovanih čopora

Druga polovina decembra je u zapadnom svetu, a uveliko i u onom nehrišćanskom, vreme praznovanja, opuštanja, radovanja i darivanja, ali ovog puta i strahovanja. Oteti kamion težak 32 tone za čijim je volanom bio džihadista zavedenog i zbog toga donekle poremećenog uma, uleteo je prošlog ponedeljka u gužvu na popularnom božićnom vašaru u Berlinu, usmrtio 12 ljudi i 48 teško povredio. Iskoristio je haos koji je proizveo i nestao. Posle sveobuhvatne potere, u petak je ubijen u okršaju sa policijom na periferiji Milana, u Italiji. Takođe u ponedeljak, u Cirihu, u Švajcarskoj, 24-godišnji naturalizovani državljanin ove zemlje, poreklom iz Gane, pucao je u

Kolumnisti

20.12.2016 u 08:15

Nepouzdani vodič za 2017.

Dok se 2016. približava kraju, sa još nepotpunim inventarom – preostale dve sedmice bi mogle da mu nešto pridodaju – očigledno da je ovo bila godina „dešavanja neočekivanog”.„Bregzit” i „trampotres” – ishodi britanskog referenduma i američkih predsedničkih izbora – bili su najveći šokovi i događaji s najdalekosežnijim posledicama koji su, upravo zbog svoje neočekivanosti, objašnjivi samo u retrospektivi. Pa i u tom slučaju samo delimično. Nema naime još kompletnog odgovora na ključno pitanje koje se ovim povodima nametnulo: kako su građani ove dve nacije, koji se smatraju racionalnim i pragmatičnim, mogli da podlegnu demagozima i podrže nešto što se, iz mnogo razloga i teško oborivih argumenata, smatra lošim za nacionalne interese i njih same. U oba slučaja aktuelna preokupacija je

Svet

05.12.2016 u 08:30

Indijska šok-terapija za korupciju

Postavši posle izbornog trijumfa u maju 2014. premijer Indije, Narendra Modi je najavio mnoge reforme, a ovih dana upravo sprovodi jednu koja je Indijce baš zabolela. Njegova vlada je 8. novembra, bez najave ili nagoveštaja, saopštila da tog dana u ponoć prestaju da važe novčanice od 500 i 1.000 rupija (koje u ukupnim novčanim transakcijama učestvuju sa 86 odsto). One do kraja decembra mogu da se u bankama zamene za nove banknote od 500 i 2.000 rupija, ali samo do iznosa od 4.500 rupija (oko 7.500 dinara), ili da se deponuju na račun, s tim što za svaki depozit veći od 250.000 rupija (420.000 dinara ili oko 3.400 evra) mora da se dokazuje poreklo novca i, u slučaju da je neoporezovan, ono što je zakinuto državi plati, uz prilično drakonsku kaznu pride. Oni Indijci koji u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milan Mišić