Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Kolumnisti

22.11.2016 u 08:15

Crni labud u Beloj kući

Pre nego što je viđen po prvi put, u Australiji 1697, crni labud je smatran nepostojećim, dakle nemogućim. Između ostalog i zato što je dotadašnje iskustvo govorilo da su svi labudovi beli. Nasim Nikolas Taleb, američki profesor libanskog porekla, objavio je 2007. knjigu u kojoj je metaforu crnog labuda razradio u teoriju „uticaja neočekivanog”, koja je ove godine prizvana dva puta. „Crni labud” je, prema Talebu (čija je istoimena knjiga u međuvremenu svrstana u 12 najuticajnijih objavljenih posle Drugog svetskog rata), onaj događaj koji je izvan svih normalnih predviđanja jer ništa što se već dogodilo ne upućuje da je moguć. Zbog toga je to i događaj sa ekstremnim posledicama koje ne poznaju državne, društvene, ekonomske i geografske granice, ali istovremeno i nešto što se

Svet

20.11.2016 u 22:00

Da li će Tramp pregrejati planetu

Skeptici koji su tvrdili da 195 nacija nisu, zbog suprotstavljenih interesa, u stanju da se usaglase o bilo čemu, demantovani su 12. decembra prošle godine kada je u Parizu, posle mučnog pregovaranja dugog dve decenije, postignut globalni konsenzus o sporazumu za usporavanje klimatskih promena. Optimisti su trijumfovali i sasvim nedavno, 4. novembra, kada je Pariski klimatski sporazum, koji je u suštini dogovor o spasavanju planete, stupio na snagu. Uslov za to bio je da ga ratifikuje najmanje 55 zemalja koje zajedno zagađivanju atmosfere doprinose sa više od 55 odsto. Kroz prvi cilj prošlo se još početkom ove godine, a drugi je dostignut 5. oktobra, kada je sporazum „overen” u Evropskom parlamentu. Proceduru ratifikacije obavilo je dosad 97 zemalja, među njima i one u ovom

Kolumnisti

16.11.2016 u 08:15

Predizborna meteorologija

Medijski uviđaji posle šokantne pobede Donalda Trampa, odnosno isto takvog poraza Hilari Klinton, već danima se upinju da objasne i novi fenomen velikih bitaka koje se vode u demokratijama: neuspeh industrije istraživanja javnog mnjenja da, uprkos upotrebi brzih kompjutera, moćnih algoritama i milijardi dolara koje zaračunava svojim klijentima, dobaci dalje od loših meteorologa. Ponovo su, ovoga puta na najvećoj političkoj pozornici sveta, kao i prilikom gatanja ishoda podjednako važnog „bregzita”, najavljivali sunce, a pala je teška kiša. Već je objavljeno sijaset objašnjenja i opravdanja za činjenicu da su isti rezultat mogli da dobiju i izvlačenjem slamki. Fijasko je očigledan, a kao i obično, posle boja svi su generali. I svesniji da je, kako je to svojevremeno cinično i

Teme nedelje.

14.11.2016 u 11:30

Obradovane poklonom iz Amerike

„Rusija i Putin su dobili iznenadni poklon iz Amerike”, glasi naslov jedne analize objavljene u „Njujork tajmsu”, posle šokantnog ishoda predsedničkih izbora koji su, prema prvom utisku, zabrinuli američke saveznike i obradovali njene rivale, Rusiju i Kinu pre svih. To što će u naredne četiri godine (najmanje) na čelu još najveće političke, ekonomske i vojne sile sveta biti jedan neiskusni novajlija koji je u kampanji pokazao zapanjujuće nepoznavanje suštine međunarodnih odnosa i prave uloge njegove zemlje u njima, po prvim ocenama globalnih analitičara – „prilika je za Moskvu i Peking da uspostave novu paradigmu odnosa velikih sila”. Gledano iz ovog ugla, Trampov trijumf je međaš uporediv s padom Berlinskog zida: ako je 9. novembar 1989. doneo poredak u kome dominira jedna sila,

Kolumnisti

25.10.2016 u 08:15

I posle Trampa, Tramp

Po svemu najneobičniji predsednički izbori u novijoj američkoj istoriji ulaze u završnicu, donoseći strepnje ne toliko zbog ishoda – preovlađujuća prognoza je da se Donald Tramp neće domoći Bele kuće – koliko zbog onoga što će uslediti posle 8. novembra. Tramp je naime rešio da ne vraća osigurač bombe kojom preti da razori skoro dvoipovekovnu tradiciju američke demokratije: da poraženi uvažava volju birača i čestita pobedniku. O tome će, kako je potvrdio u završnoj debati sa Hilari Klinton, odlučiti kada budu prebrojani glasovi, s tim što ostaje pri uverenju da su izbori već u ovoj fazi „namešteni”. Amerika, samoproklamovana profesorka demokratije, tako se našla u situaciji u kojoj dosad nije bila: sa izgledima da se suoči sa posleizbornim haosom, pa i nekom vrstom građanske pobune

Svet

03.10.2016 u 11:00

Šta bi nesvrstanima

Dvodnevni samit Pokreta nesvrstanih okončan u prošlu nedelju na venecuelanskom ostrvu Margariti registrovan je šturim agencijskim vestima i ponekom analizom koja je podsetila na njegovu istoriju, ali i činjenicu da mu je važnost kao faktora međunarodnih odnosa – davno istekla. Potvrda za to bila je činjenica da mu je prisustvovalo samo osam šefova država, daleko manje od u ovom pogledu takođe slabog odziva na prethodnom sastanku na vrhu, 2012 u Teheranu, kada ih je bilo 35. Bila je to još jedna pričaonica predstavnika 120 zemalja (i 60 odsto čovečanstva), po čemu su nesvrstani i dalje najveća multilateralna asocijacija (ali ne i organizacija), koja je od svog formalnog osnivanja, 1961. u Beogradu, okupljala šaroliko društvo. U pokretu su tako još sve zemlje Afrike, većina azijskih i

Kolumnisti

26.09.2016 u 22:05

Dolazeća katastrofa

„U Americi, svako može da postane predsednik – i u tome je problem”, konstatovao je svojevremeno tamošnji satiričar Džordž Karlin (1937–2008). Amerika – a i ostatak sveta – s tim problemom se upravo suočavaju. Šest nedelja do izbornog dana (8. novembar), kandidat republikanaca Donald Tramp vodi mrtvu trku s izabranicom Demokratske partije Hilari Klinton. Prvi put njegove šanse da se domogne Bele kuće su stvarne. Ta mogućnost malo koga ostavlja ravnodušnim, s obzirom na preovlađujući utisak da je reč o u svakom pogledu kontroverznoj ličnosti: ekscentričnom milijarderu, opasnom demagogu, neznalici, prevarantu i opsesivnom lažovu (sve ovo su epiteti iz američkih i svetskih medija, koji se ne ustežu da ga uporede i s Musolinijem i Hitlerom). „Tramp je nepodesan za predsednika”,

Kolumnisti

29.08.2016 u 22:05

Istina nije bitna

Staro uverenje da svi političari lažu i da se razlikuju samo u dužini svog pinokijevskog nosa dobija nove dimenzije. Laže se sve bezočnije, tako da neki teoretičari već govore o „postčinjeničnoj eri”: da već živimo u svetu u kojem je istina – nešto što je dokazivo nesporno – sve manje bitna. Ovo se pritom zbiva i lokalno i globalno. U demokratiji koja se nameće kao model za ugledanje – Americi, predsednički kandidat republikanaca Donald Tramp po neku laž je, kako je utvrdio portal „Politiko”, izgovarao svakih pet minuta. Njegovo „ignorisanje činjenica” već je legendarno, kao što su, uostalom, i njegova megalomanija, neznanje i netolerantnost. Kandidatkinja demokrata Hilari Klinton pak „laže o svojim lažima”, što je osnovni razlog deficita poverenja koje u nju ima većina birača i

Svet

22.08.2016 u 22:05

Kako penzionisati cara

Među 12 ustavnih monarhija, koliko ih ima danas, Japan se izdvaja po tome što njegov monarh jedini ima titulu cara – i što ima 113 stvarnih i 11 mitskih prethodnika. Car Akihito, koji je na prestolu od 7. januara 1989, posle televizijskog obraćanja naciji – tek drugog otkako je krunisan – u vestima je ovih dana. Prvi put je pred mikrofon i kamere izašao posle pustošnog cunamija u martu 2011, a sada je, govoreći o svojim poodmaklim godinama (82) i narušenom zdravlju (operisao je prostatu i srce), nagovestio da bi da se povuče. Na prvi pogled to ne bi trebalo da bude problem: njegov stariji sin, krunski princ Naruhito (56), pripravan je da preuzme ustavom predviđenu dužnost „simbola države i jedinstva naroda”, ali komplikacija je u tome što zakon ne predviđa abdikaciju, a pogotovo

Kolumnisti

02.08.2016 u 08:15

Nesporazumi sa dijasporom

Dijaspora – po standardnoj definiciji grupa ljudi koja živi izvan područja (države) gde je dugo živela, ili gde su živeli njihovi preci – povremeno je aktuelna domaća tema, a ovog leta dobili smo priliku da je prilično detaljno sagledamo i iz važnog ugla, onog političkog. To je omogućila memoarska knjiga u dva toma, sa ukupno 950 strana jedne od najistaknutijih ličnosti srpske dijaspore (ili srpski rečeno, „rasejanja”) Miroslava Majkla Đorđevića, rođenog Beograđanina (1936) i naturalizovanog Amerikanca (emigrirao je 1956), koja se bavi traumatičnim periodom naše novije istorije, takozvanim devedesetim. Naslov joj je „Decenija iluzija: Amerika, Srbija i srpska dijaspora” (izdavač je „Klio”) i pruža ne samo dragoceno svedočenje jednog spoljnog učesnika u drami raspada Jugoslavije, već

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milan Mišić