Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милан Мишић

Колумнисти

22.11.2016 у 08:15

Црни лабуд у Белој кући

Пре него што је виђен по први пут, у Аустралији 1697, црни лабуд је сматран непостојећим, дакле немогућим. Између осталог и зато што је дотадашње искуство говорило да су сви лабудови бели. Насим Николас Талеб, амерички професор либанског порекла, објавио је 2007. књигу у којој је метафору црног лабуда разрадио у теорију „утицаја неочекиваног”, која је ове године призвана два пута. „Црни лабуд” је, према Талебу (чија је истоимена књига у међувремену сврстана у 12 најутицајнијих објављених после Другог светског рата), онај догађај који је изван свих нормалних предвиђања јер ништа што се већ догодило не упућује да је могућ. Због тога је то и догађај са екстремним последицама које не познају државне, друштвене, економске и географске границе, али истовремено и нешто што се објашњава и

Свет

20.11.2016 у 22:00

Да ли ће Трамп прегрејати планету

Скептици који су тврдили да 195 нација нису, због супротстављених интереса, у стању да се усагласе о било чему, демантовани су 12. децембра прошле године када је у Паризу, после мучног преговарања дугог две деценије, постигнут глобални консензус о споразуму за успоравање климатских промена. Оптимисти су тријумфовали и сасвим недавно, 4. новембра, када је Париски климатски споразум, који је у суштини договор о спасавању планете, ступио на снагу. Услов за то био је да га ратификује најмање 55 земаља које заједно загађивању атмосфере доприносе са више од 55 одсто. Кроз први циљ прошло се још почетком ове године, а други је достигнут 5. октобра, када је споразум „оверен” у Европском парламенту. Процедуру ратификације обавило је досад 97 земаља, међу њима и оне у овом

Колумнисти

16.11.2016 у 08:15

Предизборна метеорологија

Медијски увиђаји после шокантне победе Доналда Трампа, односно исто таквог пораза Хилари Клинтон, већ данима се упињу да објасне и нови феномен великих битака које се воде у демократијама: неуспех индустрије истраживања јавног мњења да, упркос употреби брзих компјутера, моћних алгоритама и милијарди долара које зарачунава својим клијентима, добаци даље од лоших метеоролога. Поново су, овога пута на највећој политичкој позорници света, као и приликом гатања исхода подједнако важног „брегзита”, најављивали сунце, а пала је тешка киша. Већ је објављено сијасет објашњења и оправдања за чињеницу да су исти резултат могли да добију и извлачењем сламки. Фијаско је очигледан, а као и обично, после боја сви су генерали. И свеснији да је, како је то својевремено цинично и истовремено

Теме недеље.

14.11.2016 у 11:30

Обрадоване поклоном из Америке

„Русија и Путин су добили изненадни поклон из Америке”, гласи наслов једне анализе објављене у „Њујорк тајмсу”, после шокантног исхода председничких избора који су, према првом утиску, забринули америчке савезнике и обрадовали њене ривале, Русију и Кину пре свих. То што ће у наредне четири године (најмање) на челу још највеће политичке, економске и војне силе света бити један неискусни новајлија који је у кампањи показао запањујуће непознавање суштине међународних односа и праве улоге његове земље у њима, по првим оценама глобалних аналитичара – „прилика је за Москву и Пекинг да успоставе нову парадигму односа великих сила”. Гледано из овог угла, Трампов тријумф је међаш упоредив с падом Берлинског зида: ако је 9. новембар 1989. донео поредак у коме доминира једна сила, овај 8.

Колумнисти

25.10.2016 у 08:15

И после Трампа, Трамп

По свему најнеобичнији председнички избори у новијој америчкој историји улазе у завршницу, доносећи стрепње не толико због исхода – преовлађујућа прогноза је да се Доналд Трамп неће домоћи Беле куће – колико због онога што ће уследити после 8. новембра. Трамп је наиме решио да не враћа осигурач бомбе којом прети да разори скоро двоиповековну традицију америчке демократије: да поражени уважава вољу бирача и честита победнику. О томе ће, како је потврдио у завршној дебати са Хилари Клинтон, одлучити када буду пребројани гласови, с тим што остаје при уверењу да су избори већ у овој фази „намештени”. Америка, самопрокламована професорка демократије, тако се нашла у ситуацији у којој досад није била: са изгледима да се суочи са послеизборним хаосом, па и неком врстом грађанске побуне

Свет

03.10.2016 у 11:00

Шта би несврстанима

Дводневни самит Покрета несврстаних окончан у прошлу недељу на венецуеланском острву Маргарити регистрован је штурим агенцијским вестима и понеком анализом која је подсетила на његову историју, али и чињеницу да му је важност као фактора међународних односа – давно истекла. Потврда за то била је чињеница да му је присуствовало само осам шефова држава, далеко мање од у овом погледу такође слабог одзива на претходном састанку на врху, 2012 у Техерану, када их је било 35. Била је то још једна причаоница представника 120 земаља (и 60 одсто човечанства), по чему су несврстани и даље највећа мултилатерална асоцијација (али не и организација), која је од свог формалног оснивања, 1961. у Београду, окупљала шаролико друштво. У покрету су тако још све земље Африке, већина азијских и

Колумнисти

26.09.2016 у 22:05

Долазећа катастрофа

„У Америци, свако може да постане председник – и у томе је проблем”, констатовао је својевремено тамошњи сатиричар Џорџ Карлин (1937–2008). Америка – а и остатак света – с тим проблемом се управо суочавају. Шест недеља до изборног дана (8. новембар), кандидат републиканаца Доналд Трамп води мртву трку с изабраницом Демократске партије Хилари Клинтон. Први пут његове шансе да се домогне Беле куће су стварне. Та могућност мало кога оставља равнодушним, с обзиром на преовлађујући утисак да је реч о у сваком погледу контроверзној личности: ексцентричном милијардеру, опасном демагогу, незналици, преваранту и опсесивном лажову (све ово су епитети из америчких и светских медија, који се не устежу да га упореде и с Мусолинијем и Хитлером). „Трамп је неподесан за председника”, изјавио је

Колумнисти

29.08.2016 у 22:05

Истина није битна

Старо уверење да сви политичари лажу и да се разликују само у дужини свог пинокијевског носа добија нове димензије. Лаже се све безочније, тако да неки теоретичари већ говоре о „постчињеничној ери”: да већ живимо у свету у којем је истина – нешто што је доказиво неспорно – све мање битна. Ово се притом збива и локално и глобално. У демократији која се намеће као модел за угледање – Америци, председнички кандидат републиканаца Доналд Трамп по неку лаж је, како је утврдио портал „Политико”, изговарао сваких пет минута. Његово „игнорисање чињеница” већ је легендарно, као што су, уосталом, и његова мегаломанија, незнање и нетолерантност. Кандидаткиња демократа Хилари Клинтон пак „лаже о својим лажима”, што је основни разлог дефицита поверења које у њу има већина бирача и ситуације да

Свет

22.08.2016 у 22:05

Како пензионисати цара

Међу 12 уставних монархија, колико их има данас, Јапан се издваја по томе што његов монарх једини има титулу цара – и што има 113 стварних и 11 митских претходника. Цар Акихито, који је на престолу од 7. јануара 1989, после телевизијског обраћања нацији – тек другог откако је крунисан – у вестима је ових дана. Први пут је пред микрофон и камере изашао после пустошног цунамија у марту 2011, а сада је, говорећи о својим поодмаклим годинама (82) и нарушеном здрављу (оперисао је простату и срце), наговестио да би да се повуче. На први поглед то не би требало да буде проблем: његов старији син, крунски принц Нарухито (56), приправан је да преузме уставом предвиђену дужност „симбола државе и јединства народа”, али компликација је у томе што закон не предвиђа абдикацију, а поготово не

Колумнисти

02.08.2016 у 08:15

Неспоразуми са дијаспором

Дијаспора – по стандардној дефиницији група људи која живи изван подручја (државе) где је дуго живела, или где су живели њихови преци – повремено је актуелна домаћа тема, а овог лета добили смо прилику да је прилично детаљно сагледамо и из важног угла, оног политичког. То је омогућила мемоарска књига у два тома, са укупно 950 страна једне од најистакнутијих личности српске дијаспоре (или српски речено, „расејања”) Мирослава Мајкла Ђорђевића, рођеног Београђанина (1936) и натурализованог Американца (емигрирао је 1956), која се бави трауматичним периодом наше новије историје, такозваним деведесетим. Наслов јој је „Деценија илузија: Америка, Србија и српска дијаспора” (издавач је „Клио”) и пружа не само драгоцено сведочење једног спољног учесника у драми распада Југославије, већ је, с

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Милан Мишић

10.06.2026 у 12:15

Песков: Напад на панораму у Севастопољу потврђује исправност Русије

10.06.2026 у 12:05

Потписано Писмо о намерама о сарадњи између Војводине и кинеске провинције Љаонинг

10.06.2026 у 12:04

Тужилац тражи максималне затворске казне због злочина у „Рибникару”

10.06.2026 у 12:03

Бивши шведски војник оптужен за шпијунажу у корист Русије

10.06.2026 у 12:02

Убијен мушкарац у Барселони, злочин извршен недалеко од станице полиције

10.06.2026 у 12:01

У Броду обележено 200 година Матице српске