Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Ekonomija

12.02.2016 u 22:05

Kako je Rumunija uspešnija od Nemačke, a Španija bednija od Srbije

„Blumbergova” lista bede završila je u predizbornoj kampanji. Činjenicu da je Srbija sedma na listi najjadnijih ekonomija sveta opozicija, tačnije Demokratska stranka, iskoristila je da prikaže kako su rezultati ove vlade loši. Premijer Aleksandar Vučić, sa druge strane, tvrdio je da naša pozicija nije tako loša kao što se čini, jer je pre četiri godine (u vreme kad je Demokratska stranka bila na vlasti), taj indeks bio još gori. Ko je u pravu i šta zapravo znači ovaj pokazatelj? Big mek indeks Goran Nikolić saradnik Instituta za evropske studije kaže da je u ekonomiji mana jednostavnih indeksa to što, upravo zbog svoje jednostavnosti ne mogu da daju kompletnu sliku jedne ekonomije. Ali ipak, neke zaključke je moguće izvesti. Kao primer jednostavnog indeksa Nikolić

Ekonomija

12.02.2016 u 08:05

Zašto je deficit eksplodirao u decembru

Premijer Aleksandar Vučić nedavno se pohvalio suficitom u budžetu Srbije u januaru ove godine od oko 250 miliona evra, ali nije u isto vreme spomenuo decembarski deficit od 76,17 milijardi dinara, što je dvostruko više od manjka u kasi koji je ostvaren u prvih 11 meseci. Od januara do novembra deficit je iznosio svega 38, da bi poslednjeg meseca u godini dogurao do 114,37 milijardi dinara. Zašto je deficit budžeta eksplodirao u decembru 2015? Uzroci iznenadnog rasta minusa u budžetu nisu tajna. Država je, naime, prvobitno planirala da deficit republičkog budžeta bude 190 milijardi dinara. To što je ostvareni rezultat, zaključno sa novembrom, bio čak pet puta bolji od plana, kreatori ekonomske politike su iskoristili da vrate neke stare dugove. Tako je država preuzela dug „Srbijagasa” prema

Ekonomija

10.02.2016 u 18:05

Državne firme ugrožavaju budžet

U decembru protekle godine zabeležen je rekordno visok deficit opšteg računa države od 83,7 milijardi dinara, čime je samo u jednom mesecu za 19 milijardi dinara nadmašen ukupan manjak u budžetu ostvaren od januara do novembra 2015, upozorava Fiskalni savet u svojoj godišnjoj analizi. „Snažan rast rashoda, međutim, velikim delom potiče i od nekoliko jednokratnih obaveza koje nisu bile planirane budžetom za 2015, ali je krajem godine bilo najavljeno da će država (bez rebalansa budžeta) preuzeti njihovu otplatu. Reč je o preuzimanju duga „Srbijagasa” prema NIS-u, obaveza prema vojnim penzionerima i isplati prvobitno loše planirane subvencije poljoprivredi. Ovo je ukupne rashode države povećalo za 43 milijarde dinara”, piše u izveštaju Fiskalnog saveta. Premda je

Teme nedelje.

08.02.2016 u 09:05

Šta je alternativa štednji

U Americi se zna – nobelovci Pol Krugman i Džozef Štiglic žestoki su protivnici politike stezanja kaiša. Pritom se njihov recept najmanje odnosi na Sjedinjene Američke Države, a više je kritika politike koju zastupa trojka koju čine Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka. SAD je kao odgovor na svetsku finansijsku krizu, koja je počela 2008. godine, patentirao program kvantitativnog popuštanja. Prevedeno s ekonomskog jezika, to praktično znači – štampanje para. Nakon toga, taj recept primenio je Japan, a Evropska centralna banka je tek početkom prošle godine počela s takozvanim monetarnim olakšicama. Program podrazumeva upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u evropsku privredu ne bi li se štampanjem para stimulisala inflacija i pokrenuo privredni

Teme nedelje.

08.02.2016 u 09:05

Potpaljivanje visokih peći

Predstavnike opozicionih stranaka pitali smo kako bi rešili neke od gorućih ekonomskih problema srpske privrede, poput Železare Smederevo ili RTB Bor. – Država mora da napravi strategiju koja su to preduzeća prioritetna – kaže Goran Radosavljević, potpredsednik SDS-a. – Ali vi to niste uradili 2012. godine, nego ste Železaru kupili za dolar – podsetili smo Radosavljevića, koji je u vreme vlade Mirka Cvetkovića bio državni sekretar u Ministarstvu finansija. – Zato što smo pregovarali sa strateškim partnerom iz Ukrajine. Kasnije se u Ukrajini desilo to što se desilo, a u Srbiji je došlo do smene vlade. Pregovori na kraju nisu realizovani – kaže Radosavljević. U ovoj situaciji kada cena čelika na svetskom tržištu pada, Radosavljević kaže da bi rešenje bilo da se zadrži camo deo

Teme nedelje.

06.02.2016 u 22:00

Svi bi ukinuli Dinkićeve subvencije

Oporezivanje bogatih, smanjenje stope PDV-a na osnovne prehrambene proizvode, hleb, mleko i ulje, ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, svođenje poreza na imovinu na simboličan nivo, uštede na javnim nabavkama od 600 do 700 miliona evra... Iako ove mere deluju kao alternativa ekonomskoj politici koju danas sprovodi Aleksandar Vučić, one su, zapravo, samo izvod iz programa Srpske napredne stranke (SNS) koji je javnosti predstavljen pred izbore 2012. godine. Od tada do danas, povećani su gotovi svi porezi, a najveće uštede, umesto na javnim nabavkama, ostvarene su smanjenjem plata i penzija

Ekonomija

03.02.2016 u 08:20

Vujović popustio, a sindikalci štrajkuju

Zaposleni u javnom sektoru danas će od 11 do 12 sati održati štrajk upozorenja. Povod za jednočasovni prekid rada je Nacrt zakona o javnom sektoru koji se još „krčka” u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave oko koga su se protekle nedelje sukobili ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički i ministar finansija Dušan Vujović. Na sednici vlade, održanoj u subotu 30. januara, postignut je dogovor oko dva glavna sporna pitanja – o obračunu bolovanja i minulog rada. Kako je „Politika” već pisala, ministar Vujović, odustao je od svog predloga da se bolovanje računa kao 65 odsto osnovne zarade osiguranika. Bez dodataka kao što su minuli, prekovremeni i noćni rad. Ministar finansija popustio je i kada je reč o minulom radu. Prvobitno je predlagao da minuli rad uđe u

Ekonomija

30.01.2016 u 19:05

Vujović odustao od ukidanja minulog rada

Na sukob na relaciji Kori Udovički – Dušan Vujović konačno je stavljena tačka. Kako „Politika” saznaje, na sednici Vlade postignut je dogovor o Nacrtu zakona o sistemu javnog sektora. Za državne službenike, bar kad je o obračunu bolovanja i minimalca reč – sve će ostati po starom. Minuli rad računaće se kao dodatak na platu samo za staž kod poslednjeg poslodavca, a bolovanje će se računati kao 65 odsto prosečne zarade osiguranika isplaćene u poslednjih 12 meseci. Baš kao što predviđa Zakon o radu. Sukob na relaciji Udovički – Vujović kulminirao je u petak, 21. januara, na burnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta

Ekonomija

29.01.2016 u 22:00

Minulo vreme minulog rada

Dve šalterske službenice koje sede u istoj kancelariji i imaju istu osnovnu platu na kraju meseca mogu da dobiju različite uplate na bankarski račun ako nemaju isti radni staž. Ako prva državna službenica ima osnovnu zaradu od 50.000 dinara i 30 godina radnog staža kod istog poslodavca, na kraju meseca će na ime minulog rada dobiti i dodatnih 6.000 dinara. Njena koleginica koja, na primer, ima samo godinu dana staža, na istu platu dobiće samo 200 dinara. E, to je zapravo najbolje objašnjenje šta minuli rad znači u ovdašnjoj praksi. Poslednjim izmenama Zakona o radu minuli rad računa se samo za staž proveden kod poslednjeg poslodavca. Pa bi tako, hipotetički, treća koleginica, koja takođe ima 30 godina radnog staža, ali je u državnoj upravi provela svega 15 godina, na ime

Ekonomija

28.01.2016 u 22:00

Osnovna plata protiv prosečne zarade

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički i ministar finansija Dušan Vujović još nisu postigli dogovor o tome kako će izgledati nacrt zakona o sistemu plata u javnom sektoru. To znači da je za državne službenike još nepoznanica da li će se kao osnovica za obračunavanje bolovanja uzimati osnovna zarada, kao što predlaže ministar Vujović, ili prosečna plata, koja uključuje i dodatke poput minulog rada, regresa, noćnog i prekovremenog rada, što predlaže ministarka Kori Udovički. Gordana Matković, bivša ministarka za rad i socijalnu politiku, kaže da bi principijelno bilo najpravednije rešenje da se kao reper uzmu doprinosi. – Ako se zdravstveno osiguranje plaća na prosečnu zaradu, onda je logično i da se prosečna zarada uzima kao osnovica za obračun naknade za bolovanje –

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Anica Telesković