Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Аница Телесковић

Економија

12.02.2016 у 22:05

Како је Румунија успешнија од Немачке, а Шпанија беднија од Србије

„Блумбергова” листа беде завршила је у предизборној кампањи. Чињеницу да је Србија седма на листи најјаднијих економија света опозиција, тачније Демократска странка, искористила је да прикаже како су резултати ове владе лоши. Премијер Александар Вучић, са друге стране, тврдио је да наша позиција није тако лоша као што се чини, јер је пре четири године (у време кад је Демократска странка била на власти), тај индекс био још гори. Ко је у праву и шта заправо значи овај показатељ? Биг мек индекс Горан Николић сарадник Института за европске студије каже да је у економији мана једноставних индекса то што, управо због своје једноставности не могу да дају комплетну слику једне економије. Али ипак, неке закључке је могуће извести. Као пример једноставног индекса Николић наводи

Економија

12.02.2016 у 08:05

Зашто је дефицит експлодирао у децембру

Премијер Александар Вучић недавно се похвалио суфицитом у буџету Србије у јануару ове године од око 250 милиона евра, али није у исто време споменуо децембарски дефицит од 76,17 милијарди динара, што је двоструко више од мањка у каси који је остварен у првих 11 месеци. Од јануара до новембра дефицит је износио свега 38, да би последњег месеца у години догурао до 114,37 милијарди динара. Зашто је дефицит буџета експлодирао у децембру 2015? Узроци изненадног раста минуса у буџету нису тајна. Држава је, наиме, првобитно планирала да дефицит републичког буџета буде 190 милијарди динара. То што је остварени резултат, закључно са новембром, био чак пет пута бољи од плана, креатори економске политике су искористили да врате неке старе дугове. Тако је држава преузела дуг „Србијагаса” према

Економија

10.02.2016 у 18:05

Државне фирме угрожавају буџет

У децембру протекле године забележен је рекордно висок дефицит општег рачуна државе од 83,7 милијарди динара, чиме је само у једном месецу за 19 милијарди динара надмашен укупан мањак у буџету остварен од јануара до новембра 2015, упозорава Фискални савет у својој годишњој анализи. „Снажан раст расхода, међутим, великим делом потиче и од неколико једнократних обавеза које нису биле планиране буџетом за 2015, али је крајем године било најављено да ће држава (без ребаланса буџета) преузети њихову отплату. Реч је о преузимању дуга „Србијагаса” према НИС-у, обавеза према војним пензионерима и исплати првобитно лоше планиране субвенције пољопривреди. Ово је укупне расходе државе повећало за 43 милијарде динара”, пише у извештају Фискалног савета. Премда је укључивање

Теме недеље.

08.02.2016 у 09:05

Шта је алтернатива штедњи

У Америци се зна – нобеловци Пол Кругман и Џозеф Штиглиц жестоки су противници политике стезања каиша. Притом се њихов рецепт најмање односи на Сједињене Америчке Државе, а више је критика политике коју заступа тројка коју чине Међународни монетарни фонд, Европска комисија и Европска централна банка. САД је као одговор на светску финансијску кризу, која је почела 2008. године, патентирао програм квантитативног попуштања. Преведено с економског језика, то практично значи – штампање пара. Након тога, тај рецепт применио је Јапан, а Европска централна банка је тек почетком прошле године почела с такозваним монетарним олакшицама. Програм подразумева упумпавање 60 милијарди евра месечно у европску привреду не би ли се штампањем пара стимулисала инфлација и покренуо привредни

Теме недеље.

08.02.2016 у 09:05

Потпаљивање високих пећи

Представнике опозиционих странака питали смо како би решили неке од горућих економских проблема српске привреде, попут Железаре Смедерево или РТБ Бор. – Држава мора да направи стратегију која су то предузећа приоритетна – каже Горан Радосављевић, потпредседник СДС-а. – Али ви то нисте урадили 2012. године, него сте Железару купили за долар – подсетили смо Радосављевића, који је у време владе Мирка Цветковића био државни секретар у Министарству финансија. – Зато што смо преговарали са стратешким партнером из Украјине. Касније се у Украјини десило то што се десило, а у Србији је дошло до смене владе. Преговори на крају нису реализовани – каже Радосављевић. У овој ситуацији када цена челика на светском тржишту пада, Радосављевић каже да би решење било да се задржи cамо део

Теме недеље.

06.02.2016 у 22:00

Сви би укинули Динкићеве субвенције

Опорезивање богатих, смањење стопе ПДВ-а на основне прехрамбене производе, хлеб, млеко и уље, укидање доприноса за здравствено осигурање, свођење пореза на имовину на симболичан ниво, уштеде на јавним набавкама од 600 до 700 милиона евра... Иако ове мере делују као алтернатива економској политици коју данас спроводи Александар Вучић, оне су, заправо, само извод из програма Српске напредне странке (СНС) који је јавности представљен пред изборе 2012. године. Од тада до данас, повећани су готови сви порези, а највеће уштеде, уместо на јавним набавкама, остварене су смањењем плата и пензија

Економија

03.02.2016 у 08:20

Вујовић попустио, а синдикалци штрајкују

Запослени у јавном сектору данас ће од 11 до 12 сати одржати штрајк упозорења. Повод за једночасовни прекид рада је Нацрт закона о јавном сектору који се још „крчка” у Министарству државнe управе и локалне самоуправе око кога су се протекле недеље сукобили министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички и министар финансија Душан Вујовић. На седници владе, одржаној у суботу 30. јануара, постигнут је договор око два главна спорна питања – о обрачуну боловања и минулог рада. Како је „Политика” већ писала, министар Вујовић, одустао је од свог предлога да се боловање рачуна као 65 одсто основне зараде осигураника. Без додатака као што су минули, прековремени и ноћни рад. Министар финансија попустио је и када је реч о минулом раду. Првобитно је предлагао да минули рад уђе у

Економија

30.01.2016 у 19:05

Вујовић одустао од укидања минулог рада

На сукоб на релацији Кори Удовички – Душан Вујовић коначно је стављена тачка. Како „Политика” сазнаје, на седници Владе постигнут је договор о Нацрту закона о систему јавног сектора. За државне службенике, бар кад је о обрачуну боловања и минималца реч – све ће остати по старом. Минули рад рачунаће се као додатак на плату само за стаж код последњег послодавца, а боловање ће се рачунати као 65 одсто просечне зараде осигураника исплаћене у последњих 12 месеци. Баш као што предвиђа Закон о раду. Сукоб на релацији Удовички – Вујовић кулминирао је у петак, 21. јануара, на бурној седници Социјално-економског савета

Економија

29.01.2016 у 22:00

Минуло време минулог рада

Две шалтерске службенице које седе у истој канцеларији и имају исту основну плату на крају месеца могу да добију различите уплате на банкарски рачун ако немају исти радни стаж. Ако прва државна службеница има основну зараду од 50.000 динара и 30 година радног стажа код истог послодавца, на крају месеца ће на име минулог рада добити и додатних 6.000 динара. Њена колегиница која, на пример, има само годину дана стажа, на исту плату добиће само 200 динара. Е, то је заправо најбоље објашњење шта минули рад значи у овдашњој пракси. Последњим изменама Закона о раду минули рад рачуна се само за стаж проведен код последњег послодавца. Па би тако, хипотетички, трећа колегиница, која такође има 30 година радног стажа, али је у државној управи провела свега 15 година, на име минулог

Економија

28.01.2016 у 22:00

Основна плата против просечне зараде

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички и министар финансија Душан Вујовић још нису постигли договор о томе како ће изгледати нацрт закона о систему плата у јавном сектору. То значи да је за државне службенике још непознаница да ли ће се као основица за обрачунавање боловања узимати основна зарада, као што предлаже министар Вујовић, или просечна плата, која укључује и додатке попут минулог рада, регреса, ноћног и прековременог рада, што предлаже министарка Кори Удовички. Гордана Матковић, бивша министарка за рад и социјалну политику, каже да би принципијелно било најправедније решење да се као репер узму доприноси. – Ако се здравствено осигурање плаћа на просечну зараду, онда је логично и да се просечна зарада узима као основица за обрачун накнаде за боловање –

Претходна Следећа

Почетна / Аница Телесковић

15.06.2026 у 02:05

Променљиво облачно и хладније, местимично с кишом

15.06.2026 у 01:49

Болнице у Француској имају посла због кокаина

15.06.2026 у 01:29

Бивши амерички обавештајац: циљ Кијева био да се заплаше грађани Донбаса

15.06.2026 у 01:16

Признање команданта НАТО-а уништило пропаганду против Москве

15.06.2026 у 00:59

Нови протест против Рамине владе и пројекта изградње одмаралишта

15.06.2026 у 00:54

Додик: Кад год се Немачка наоружавала Срби су страдали