Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Društvo

29.01.2017 u 12:00

Banja Kanjiža traži uzor u mađarskom modelu

Banja Kanjiža – Pre 104 godine, preduzetnik Herman Grunfeld napravio je kupatilo i prirodno lečilište u Banji Kanjiža. Od tada, ovo mesto pohode ljudi koji pate od kostobolje, psorijaze i drugih zdravstvenih problema. Postoji legenda o Romkinji koju je bolela noga i nije mogla da hoda, ali je posle nekoliko kupanja ozdravila i udala se. Njoj je podignut i spomenik ispred Specijalne bolnice u Kanjiži, gradu između Sente i Segedina. Banja Kanjiža je primer uspešnog spajanja lekovitog faktora i stručnog kadra, ali oni uzor za dalji napredak vide u rešenjima iz susedne Mađarske, gde su uz pomoć državnog „Sečenji plana” za manje od tri decenije banjski turizam podigli na najviši nivo. Dr Slobodanka Drndarski, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, godinama je radila kao pomoćnik direktora i

Društvo

22.01.2017 u 12:10

Kraljevska banja čuva turističku krunu

Banja Koviljača – Prošlo je 159 godina od kada je Banja Koviljača zvanično postala turističko i lekovito mesto, mada pisani tragovi sežu do početka 16. veka, kada je zabeleženo da „narod masovno pohodi lekovite izvore”. Nije slučajno nazvana kraljevskom banjom, ako se zna da su u njoj boravili Karađorđe, knez Mihailo Obrenović, kraljevi Petar i Aleksandar Karađorđević, ali i Vuk Karadžić i Dositej Obradović. Na najviši nivo uzdigli su je upravo Karađorđevići – kralj Petar, koji je podigao rezidenciju i savremeno sumporno kupatilo, i kralj Aleksandar koji je izgradio luksuzne hotele, vile i park sa fontanom. Prihod u prošloj godini 700 miliona dinara Pomoćnik direktora Specijalne bolnice Zoran Grujić navodi da imaju 190 stalno zaposlenih, ali da u sezoni angažuju do 350

Društvo

17.01.2017 u 11:30

Valjevski đaci u Parizu na takmičenju o Velikom ratu

Petar Petrović Pepi decenijama nosi srpsku zastavu na zvaničnim manifestacijama u Francuskoj. Konačno je, u svojih 80 godina, dobio od države Srbije i oficirsku uniformu iz Prvog svetskog rata, sa sve čizmama. Tako će predstavljati našu zemlju u punom svetlu na brojnim proslavama i ratnim godišnjicama na francuskom tlu. Petrović je poklonio srpsku ratnu značku iz Prvog svetskog rata šefu države Fransoa Olandu, a sprema još 25 takvih, za visoke zvaničnike u Beogradu i Parizu. Sada je pokrenuo novu ideju, pa će prvi put za 23 godine od kada u Francuskoj postoji takmičenje iz istorije Prvog svetskog rata, na njemu učestvovati i deca iz Srbije. – Ove godine vodili smo tridesetoro dece i njihovih profesora iz Valjevske gimnazije u Solun, o trošku francuskog udruženja ratnih veterana

Društvo

13.01.2017 u 22:00

Srpske banje između mutne i lekovite vode

Srbija i njene banje nalaze se na velikoj prekretnici – ili će jedan od najvećih turističkih i medicinskih potencijala u Evropi biti iskorišćen na korist države i njenih građana, ili preti opasnost da platimo danak višedecenijskom nemaru u ovoj oblasti. Dva najveća privredna resursa Srbije, poljoprivreda i banje, neadekvatno se koriste, pa je naša zemlja u paradoksalnoj situaciji da uvozi hranu, a građani na odmor i lečenje odlaze u slovenačke i mađarske terme. Zbog ove nebrige Srbija gubi milijarde evra i desetine hiljada radnih mesta. A sve bi moglo i moralo da bude potpuno drugačije... Naš vodeći balneoklimatolog, odnosno stručnjak za banje, bivši ministar prosvete prof. dr Tomislav Jovanović, detaljno je upoznat sa gotovo svim prirodnim izvorištima u Srbiji. Kao dugogodišnji šef

Društvo

06.01.2017 u 12:24

Otpor potiskivanju istorije Slovena

Prenošenje dva značajna spomenika naše istorije u centar Beograda – Braniocima Beograda 1914–1918. i Ruske slave – koji se sada nalaze na Novom groblju, kako tvrdi prof. dr Božidar Mitrović, naučnik i predsednik Društva „Objedinjenje Srba” iz Moskve, u arhitektonskom i turističkom smislu bilo bi na korist srpskog duha i opstanka. Posle osam decenija na beogradskom Novom groblju, ne bi trebalo odlagati prenošenje ovih spomenika na dostojno mesto u prestonici, što je bila zamisao i njihovih autora, ali i srpskog naroda tog vremena, tvrdi za naš list Mitrović, inače doktor pravnih nauka i šef Katedre međunarodnog, slovenskog i ekološkog prava Univerziteta MNEPU u Moskvi. Postavljanje ova dva spomenika u centru Beograda u turističkom smislu bi preporodilo Beograd jer bi o njima moglo satima da se

Društvo

06.01.2017 u 08:05

Za Sokobanju privatizacija nije lekovita

Sokobanja – Godišnje Sokobanju poseti oko sto hiljada gostiju, ali u ovoj opštini imaju velike planove da svoju ponudu podignu na evropski nivo. Ovo čuveno lečilište u 2017. obeležava 180 godina organizovanog banjskog turizma, a nadležni tvrde da imaju strategiju i plan za oporavak i razvoj, po receptu koji može da se primeni i za druge srpske banje. Oni veruju da bi od banjskog turizma Srbija godišnje mogla da zarađuje milijarde evra. Lekoviti faktor, to jest lekovite i termalne vode i izvori, najveća je snaga Sokobanje, a srce ove banje je Specijalna bolnica za plućne bolesti, od koje opština živi. Zato su svi kategorički protiv privatizacije, odnosno prodaje bolnice i lekovitih voda, već se zalažu za to da Srbija svoj ekonomski oslonac pronađe u razvoju banjskog turizma uz

Društvo

03.01.2017 u 22:00

Srpski i ruski ratnici skrajnuti na periferiju

Ideja stara gotovo celo stoleće ponovo je aktuelna – srpski naučnik i predsednik Društva „Objedinjenje Srba” iz Moskve prof. dr Božidar Mitrović poslednjih godina je na nekoliko međunarodnih naučnih skupova zahtevao da se dva značajna spomenika naše istorije prenesu u centar Beograda. Reč je o Spomeniku braniocima Beograda 1914–1918. i Spomeniku ruske slave, koji se sada nalaze na Novom groblju u srpskoj prestonici. Kako ističe prof. Mitrović, njegov zahtev utemeljen je ne samo u istorijskim i društvenim razlozima već bi ovi velelepni spomenici trebalo da budu turističke atrakcije

Društvo

27.12.2016 u 12:05

Recepti za zdravo starenje uz vežbu i ples

Starenje je neumitan proces sa fazama usporenog i ubrzanog odvijanja koje je individualno uslovljeno. Odlikuje ga opadanje mišićne snage, smanjenje čvrstine koštanog sistema i zglobne pokretljivosti (osteoporoza, ankiloza), umanjen kapacitet vitalnih organa, pad mentalnih sposobnosti, usporavanje fizioloških i metaboličkih procesa. Svi ovi procesi se fizičkim vežbanjem mogu usporiti, problemi ublažiti, a neki i potpuno otkloniti, tvrdi za „Politiku” prof. dr Gabriela Kragujević, predsednik Skupštine Saveza Soko Srbije. Recepte za zdravo starenje pronalazimo u temelju sokolskog gimnastičkog sistema, objašnjava dr Kragujević, ukazujući da je ova organizacija sastavljena od sokolskih društava, odnosno lokalnih saveza i nacionalnog saveza. Sokolska ideologija zasnovana je na udruživanju građana bez

Društvo

26.12.2016 u 12:04

Sveslovenski pokret za fizičko i patriotsko vaspitanje

Kako omasoviti praksu fizičkog vežbanja, ne samo za mlade, već i za zdravo starenje? Ovo pitanje već 150 godina postavljaju članovi sokolskih društava i na njega daju odgovor. Za šezdesetogodišnjake i starije, upravo sokolski sistem vežbanja daje najbolje rezultate, ističe za „Politiku” predsednik Skupštine Saveza Soko Srbije, prof. dr Gabriela Kragujević. Naša sagovornica posvetila je ovoj oblasti čitav radni vek. Doktorirala je na temi o sokolskom gimnastičkom sistemu, sve do penzije radila je kao profesor metodike fizičkog vaspitanja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Bila je dugogodišnji predsednik Sokolskog društva Beograd matica, a u jednom mandatu i prvi potpredsednik Svetskog sokolskog saveza. – Fizička aktivnost se danas preporučuje kao jedno od sredstava za sprečavanje i otklanjanje

Kultura

21.12.2016 u 21:26

Putinovi govori koji su promenili svet

Ruski narod nikada u istoriji nije živeo bolje i time se može objasniti što je rejting predsednika Vladimira Putina već godinama visok, rekla je Ljubinka Milinčić, glavna urednica srpske redakcije „Sputnjika”, na promociji dve njene knjige – „Poslednji Romanovi – put patnje” i „Reči koje su promenile svet”. Iako se na kioscima i u knjižarama prodaju kao dva odvojena izdanja, ova dela mogu se čitati zajedno, jer govore o dvojici državnika koja su donela velike promene u svetu, Vladimiru Putinu i caru Nikolaju Drugom. Najnovija knjiga o Putinu donosi integralno četiri njegova najznačajnija istorijska govora, a u prilogu svakog od njih nalaze se čuvene krilatice ruskog predsednika. Prvi je „Minhenski govor”, održan na konferenciji o bezbednosti 10. februara 2007. godine, kojim je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Bojan Bilbija