Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Društvo

19.12.2016 u 22:00

Iz Ulice đenerala Draže do trga Prve proleterske

Rudo – Kroz mesto od hiljadu duša, smešteno na obali Lima između Srbije i Republike Srpske, tako da je teško reći gde tačno prolazi granica, protutnjale su mnoge vojske. I Austrijanci i Nemci, i Italijani i četnici, zauzimali su Rudo. Naravno – i partizani. Rođendan Josifa Visarionoviča Staljina, 21. decembar 1941, odabran je, nimalo slučajno, za dan formiranja prve regularne jedinice Jugoslovenske narodne armije – legendarne Prve proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade. Posle je došla rezolucija Informbiroa, pa je Dan Armije slavljen dan kasnije, 22. decembra, kada je Prva proleterska imala vatreno krštenje i potukla Italijane u mestu Gaočići, osam kilometara od Rudog. Do Trga slobode u Rudom, do tog čuvenog platoa odakle su pre tačno 75 godina Titove jedinice NOV-a krenule u

Društvo

12.12.2016 u 13:30

Veterani ORA predlažu spomenik i muzej posvećen akcijašima

Odbor veterana graditelja Beograda traži da se ponovo razmotri predlog koji su još ranije uputili gradonačelniku i predsedniku Skupštine grada za izgradnju spomenika i muzeja učesnicima omladinskih radnih akcija (ORA). Akcijaši veterani traže od nadležnih da se u finansijskim planovima za 2017. predvide sredstva za spomenik i stalnu muzejsku postavku posvećenu dostignućima oko 200.000 mladih graditelja Beograda, svrstanih u 910 omladinskih brigada, kaže za „Politiku” Slobodan Ristanović, predsednik Odbora veterana – graditelja Novog Beograda. Ristanović ističe da bi to bio način da se oda dužno priznanje omladincima koji su podigli grad na nekadašnjoj močvari i pesku. Kako podseća, tokom samo tri godine (1948–1950), na potezu između ušća Save u Dunav, Zemuna i Bežanijske kose radilo je

Teme nedelje.

10.12.2016 u 22:00

Vojska između časti i socijale

Vest da Crna Gora vraća služenje vojnog roka, za sada dobrovoljnog, dolazi u trenutku kada se u Srbiji ali i u mnogim evropskim zemljama vodi polemika o tome da li treba vratiti obavezno služenje vojske. Kako je saopšteno iz crnogorskog Ministarstva obrane, dobrovoljno služenje biće ponovo uvedeno 2019. godine, a kao jedan od glavnih razloga za vraćanje prakse ukinute odmah po otcepljenju 2006. navedena je „zainteresovanost mladih”. Odluka crnogorske vlade u skladu je sa savremenim trendovima i konceptom profesionalizacije, koji je i Srbija prihvatila 2011, kada je u našoj zemlji suspendovano obavezno služenje vojnog roka. Može se reći da se u Evropi model regrutacije i popunjavanja vojnih jedinica danas uglavnom kreće između dva slična pristupa. Prvi je profesionalizacija uz

Svet

26.11.2016 u 22:00

Dobro znamo ko sprema državne udare po svetu

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov boraviće u Beogradu dva dana, 12. i 13. decembra, otkriva u intervjuu za „Politiku” ambasador RF u Srbiji Aleksandar Čepurin. Lavrov će se susresti sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksandrom Vučićem i šefom diplomatije Ivicom Dačićem, sa „jasnim temama razgovora”, najavljuje Čepurin. – Sergej Lavrov je jedan od ključnih ljudi u svetskoj politici. Više od decenije je u središtu međunarodnog života. Njegov dvodnevni boravak u Srbiji je događaj od isključive važnosti. To je znak poštovanja prema rukovodstvu i narodu Srbije, ističe ambasador Rusije Aleksandar Čepurin

Društvo

15.11.2016 u 10:05

Srpski trag u Krimskom ratu

Rusija i Srbija vekovima su se borile u raznim ratovima kao saveznici. Najčešće su ruski dobrovoljci učestvovali u sukobima na Balkanu, ali postoje i tragovi o učešću Srba u ratnim dejstvima na strani Rusije. Upravo se 30. marta navršilo 160 godina od Pariskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan Krimski rat (1853–1856). Srpski dobrovoljci istakli su se u ratnim operacijama na Dunavu, kao i za vreme čuvene „Prve odbrane Sevastopolja”, tokom Krimskog rata. Ruski istoričar Sergej Pinčuk Galani, potomak grčkog borca koji je ratovao na strani Rusije u Krimskom ratu, predstavio je svoju knjigu „Krimski rat i odiseja Grčke legije” nedavno u Beogradu. Kroz dve zapažene promocije, na Sajmu knjiga i u Ruskom domu, Pinčuk je predstavio učešće Srba u ovom sukobu koji je ličio na mali svetski rat.

Društvo

10.11.2016 u 22:00

Srbija 1916. godine

Vrhovna komanda austrougarske vojske proglasila je takozvani Vojno-generalni guvernman Srbija 1. januara 1916, a formiranje okupacione vlasti na teritoriji cele Srbije usledilo je u narednim mesecima, objašnjava za „Politiku” vojni istoričar, publicista i saradnik istorijskog arhiva Srbije Branko Bogdanović, otkrivajući malo poznate istorijske činjenice iz mračnih godina okupacije. U proleće 1916. u sastav guvernmana uključeni su okruzi Užice, Čačak, Kruševac, Kosovska Mitrovica, Novi Pazar i Prijepolje. Podela srpske teritorije dogovorena je Sofijskim ugovorom iz 1915, a precizirana 1. aprila 1916, sporazumom o demarkacionoj liniji između Austrougarske i Bugarske. Elbasan, Đakovica, Kosovska Mitrovica, Aleksandrovac, Kruševac i desna obala Velike Morave su ostali na austrougarskoj strani

Svet

28.10.2016 u 14:45

Medvedev najavio pregovore Srbije i Evroazijske unije

Ruski premijer Dmitrij Medvedev najavio je početak pregovora Evroazijske ekonomske unije (EEU) o stvaranju zone slobodne trgovine sa Izraelom i Srbijom. „Planirano je da prva runda razgovora sa Izraelom bude pre kraja godine. Počeće i pregovori sa Srbijom i sa jednim brojem drugih zemalja”, rekao je Medvedev na sastanku Međuvladinog saveta Evroazijske unije, preneo je Tanjug pisanje ruske globalne televizije Raša tudej. Ministarka za trgovinu u Savetu EEU Veronika Nikišina precizirala je da bi sporazum sa Izraelom mogao da bude potpisan u 2017. godini, ali nije naglasila kada bi to moglo da se dogodi u slučaju Srbije.

Svet

28.10.2016 u 14:15

Krimski Tatari od Staljina do Putina

Fevzi Jakubov se lagano uspinje mermernim stepeništem, od podnožja monumentalnog spomenika koji predstavlja ogromne dlanove čoveka koji se moli Bogu. Prolazeći između njih kao kroz svojevrsnu kapiju ka nebu, 78-godišnji Jakubov svaki put iznova proživljava slike iz svog detinjstva: deportaciju sa Krima, dugo putovanje u neizvesnost, a zatim dolazak u daleki Uzbekistan. Kako i sam kaže, polovina njegovih sunarodnika nije preživela staljinske deportacije. Tamo daleko, pod uzbekistanskim suncem, dečak Fevzi sanjao je ovaj spomenik koji sada stoji ispred Krimskog inženjersko-pedagoškog univerziteta (KIPU), velike obrazovne institucije koja se finansira iz budžeta Ruske Federacije. Danas je Jakubov rektor ovog univerziteta, gde se nastava odvija na krimskotatarskom jeziku, omogućujući da pripadnici

Politika

26.10.2016 u 09:26

Šef ruskog Saveta bezbednosti danas kod Nikolića

Sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije, šef svih ruskih specijalnih službi Nikolaj Patrušev boravi danas u Beogradu, gde će imati susret sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i drugim srpskim zvaničnicima. Kako je za agenciju Sputnjik rekao jedan od njegovih bivših saradnika Andrej Manojlo, na dnevnom redu Patruševa u Srbiji biće međunarodni terorizam, migrantska kriza i ekstremizam na Kosovu i Metohiji.

Uvodnik

21.10.2016 u 22:00

Krim i sankcije

Ambasador Ukrajine u Beogradu Oleksandar Aleksandrovič hteo bi da bude glavni urednik srpskih novina, pa gotovo svakodnevno šalje svoje dopise, tekstove, priloge i zahteva da oni budu objavljeni u najstarijem srpskom listu. Pa kada u preko stotinu komentara čitalaca na sajtu „Politike” njegova argumentacija o „Krimu i istorijskoj pravdi” bude izvrgnuta ruglu, tada bi Aleksandrovič da uvodi sankcije. Kome? Svima koji su se drznuli da posete „ukrajinski Krim”, ili ne daj bože samoproglašeni Donbas, a da o tome nisu pitali njega za dozvolu. Tako su se na udaru ukrajinskog Saveta za bezbednost i odbranu našla šestorica državljana Srbije, uključujući i narodne poslanike, prema kojima će biti uvedene „specijalne ekonomske i druge ograničavajuće mere – sankcije”. Ali, ni to nije dovoljno –

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Bojan Bilbija