Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Srbija

09.09.2017 u 09:50

Teško nama, teško je i šumi

Više od ljudskog veka potrebno je da bi se obnovila izgorela šuma. Sprženo drvo nije jedina šteta. Požar spali sve – ljude, ptice, životinje, gljive, cveće, čak i mikroorganizme. Izmeni se zemlja i fizički i hemijski. Erozija posle može da dokrajči sprljene površine, klizišta se lakše pokreću... Neprocenljiva je šteta koju nanosi vatra. Ovog vrelog leta, koje još traje, Srbija je još i dobro prošla. – Do sada nam je stradalo 1.153 hektara šuma kojima gazdujemo. Uzroci su različiti – od ljudskog nemara, udara groma... I promena klime doprinela je da požari učestalije izbijaju i da isušene površine lakše gore. Zato smo najveću brigu posvetili preventivi.

Srbija

07.06.2017 u 22:00

Prohodala u voćnjaku među višnjama i šljivama

Milica će uskoro napuniti 23 godine. Ima još četiri ispita do diplomskog na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, odsek voćarstvo i vinogradarstvo. Prosek – čista desetka. Proglašena je za najboljeg studenta na četvrtoj godini. Bila je i đak generacije u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Svilajncu. Rešena je da se vrati u svoje rodno selo, ali kada završi i master studije, jer tu je, kaže, zanat.

Teme nedelje.

11.02.2017 u 22:00

Nadežda spasava Železnice Srbije

Decenijama živite u istom stanu. Bio je društveni, stan preduzeća, kako se tada govorilo. Stan firme u kojoj su vaši roditelji radili, a onda su ga kao i desetine hiljada građana otkupili devedesetih godina 20. veka, a vi ste ga nasledili. I posle više od 20 godina, odjednom – šok. Stan nije vaš. Nego iste te firme kojoj je isplaćen u celosti, a firma je, kao i stotine firmi u Srbiji, u ozbiljnim problemima. Račun firme je u blokadi i masa radnika tuži je zbog neisplaćenih a odrađenih dnevnica, noćnog rada... Oni s pravom traže svoj zarađeni dinar i preko suda, pa na koncu i izvršitelja, koji plene sve što firma ima slobodno i prodaju na doboš. I vaš stan je pred zaplenom i takvom prodajom. Greškom koju ne možete da ispravite. Tuđom ili vašom? „Železnice Srbije” grcaju u velikim

Društvo

07.01.2017 u 21:06

Ništa sem duše, dobre duše

Ponosni ste na te obične mladiće iz vašeg kraja. Na Jovana, Zindu i Smilju. One koji su zaludno sedeći na stepenicama u parkiću rešili da pomognu nepoznatoj maloj Nađi iz obližnje škole. One koji su uspeli da sakupe 300.000 evra za njenu operaciju u Frajburgu. One koji za to nisu tražili ništa. One koji ni sada nemaju ništa. Ništa sem duše. Dobre duše. Kada posle ponoći, izlazeći iz savskog kluba „Stenka”, u prohladnoj noći Jovanu drugari počnu da kliču: „Spasao si dete Jovane, Jovane. Spasao si život Simiću, Simiću”… teško da vam se ne stegne u grudima. Tom klicanju prisustvovali su roditelji male Nađe. Sada srećni jer se dete posle operacije oporavilo, ozdravilo. I dalje se bore da Nađu odvedu na kontrole. Za svaki put do nemačke klinike sakupljaju novac. Sada to nije ništa,

Društvo

10.11.2016 u 11:05

U šumarstvu od setve do žetve prođe sto godina

Sad su šume najlepše. Sve nijanse zlata prošarane su crvenom i zelenom potkom. Ali, sad je vreme i kad se šume seku da bi se kuće ugrejale. Šume u ravnoj Vojvodini štite nas od vetra, smetova, na brdima od erozije i klizišta. Često na to gledamo kao na prirodni sled, a setimo se da nam šume trebaju kad dunu jaki vetrovi ili dođu poplave poput onih od pre dve godine kad je potopljen Obrenovac, a cela brda zatrpavala puteve, kuće. Nije patetika podsetiti se i da je za svako naše pismo, pa i novine koje držite u rukama potrebno – drvo. Od njega se pravi i papir. I na kraju, što zagade naši automobili, Rudarski kombinat „Bor” ili „Azotara” to moraju da „upiju” šume. Zato i razgovaramo s Predragom Aleksićem, vršiocem dužnosti direktora JP „Srbijašume”. Šta zapravo podrazumeva gazdovanje

Ekonomija

24.10.2016 u 09:30

Telekomova bitka za vašu dnevnu sobu

Da bi „Telekom Srbija” ušao i ostao u vašoj dnevnoj sobi, uložiće u ovo „osvajanje“ 150 miliona evra, a u tome će mu pomoći kineski partner. Cilj je zapravo osavremenjivanje postojeće infrastrukture koja sada, makar i sa bakarnim kablovima, stiže do gotovo svake kuće u Srbiji, što se smatra našim najvećim blagom. Ovo osavremenjivanje podrazumeva pre svega uvođenje fiksnog interneta velike brzine u oko milion domova. O ovoj, sigurno najvećoj, domaćoj investiciji razgovaramo sa Filipom Bankovićem, izvršnim direktorom za tehniku „Telekoma Srbija“.

Uvodnik

09.09.2016 u 22:00

Sveta ili pitka voda

Od kada je Isus Hrist isterivao menjače novca iz hramova, jasno je da bankari nisu šampioni milosrđa. Bez interesa ne rade. Zato i običnim građanima često zaparaju uši ili dirnu živce saveti Svetske banke i drugih međunarodnih institucija da bi trebalo podići cenu struje i vode, a smanjiti broj zaposlenih. Ali reći: „Neka nam Svetska banka da dovoljno novca da isplatimo račune za sve građane i onda neka odredi koliku god hoće cenu”, deluje pomalo neodmereno, pa neka je i od samog predsednika. Siguran sam da je u savremenom svetu preambiciozno tražiti odgovor na pitanje ko u ovom trojstvu sme da nam da oprost dugova. Jasno je da većina ovog naroda teško živi, da uz muku plaća račune za komunalije, ali ono što se troši svuda u normalnom svetu mora i da se plati. Nije, međutim,

Uvodnik

19.08.2016 u 22:00

Pravi put

Auto-put Niš–Merdare–Priština će se graditi, a već se mnogi pitaju zašto nam to treba? Zar ćemo graditi put ka Kosovu i Metohiji i dalje ka Albaniji? Ko će smeti da putuje tuda kada nam je pamćenje zamućeno krvlju? Kao da smo zaglavljeni u „Oranje Marka Kraljevića“, bez svesti da je samo u pesmama taj epski junak, a zapravo turski vazal, orao turske drumove. Taj put treba graditi kao i sve druge. Drač nam može postati jedna od najbližih luka. Bliži nam je samo Bar, ali do njega je teško stići, Rijeka je na 550, dok je Solun već na oko 650 kilometara. I sve su to danas za nas strane zemlje. Sigurno će se mnogi sporiti o tome da li je put preko Prištine „zelena transverzala“ ili put koji povezuje zemlje i narode. Postoje karte koje prikazuju da je od Sofije u Bugarskoj do Drača u

Uvodnik

08.07.2016 u 22:00

Ja budala 3

Kada je vlada Beograda sa Draganom Đilasom na čelu još 2009. godine podstakla „Infostan” da otpiše kamate i deo dugovanja za 200.000 ljudi, ja sam, kao redovni platiša, prvi put ispod sopstvenog imena napisao: „Ja budala”. „Ja budala 2” nastao je kada su oproštena divljanja divljim graditeljima. Svi koji su gradili uz sve, mukotrpno dobijene dozvole, tada su postali građani drugog reda, to jest budale. Jasno je da, ako hoćete uređenu državu, jednom mora da se preseče. Ali, ako se svakih nekoliko godina radi isto, a i dalje bolje prolaze oni koji ne plaćaju od onih urednih, onda nešto ozbiljno škripi u državi. A samo je zakona o legalizaciji od 2000. godine bilo – šest. Često čitamo da su najveći dužnici na Dedinju, a da su najrevnosnije platiše penzioneri. A

Uvodnik

05.07.2016 u 22:00

San

Tabloidi su pobedili. Poraženi su umerenost, promišljanje, dostojanstvo. Prevladala su očigledna lažna obećanja, uz podilaženje masi, udvaranje većini, opsene da će biti bolje kada pobede „oni” i stvari preuzmu u svoje ruke. Barem je to rezultat glasanja u Velikoj Britaniji u kojoj je većina odlučila da više ne želi da živi kao član velike evropske porodice nazvane Evropska unija. Pumpao ih je tabloid „San”. Ostrvljani su, doduše, uvek bili specifični. Voze kontrastranom, ili možda svi mi ostali vozimo naopako. Oni izlaze iz EU, mi otvaramo prva pregovaračka poglavlja. Nama su zaista potrebni ti standardi koje Ostrvljani ostavljaju iza sebe. Obični, obrazovani ljudi s tog Velikog ostrva, među kojima je više čitalaca „Gardijana”, sada su prilično iznenađeni, poneki i uplašeni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Goran Volf