Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

10.03.2019 u 13:24

Prvi srpski masteri za četvrtu industrijsku revoluciju

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je 1. marta raspisalo konkurs za izbor master studijskih programa iz oblasti informacionih tehnologija, programiranja, analize podataka, organizacije i upravljanja. Rok za prijavu je 45 dana. U obrazloženju konkursa je navedeno da je cilj unapređenje ponuda obrazovnih visokoškolskih programa koji su bitni za industriju 4.0. Koncept razvoja pod tim imenom formulisan je u Nemačkoj 2011. godine, na Sajmu tehnologija u Hanoveru. Do sada ga je u nacionalne programe pretočilo 38 država. Zasnovan je na integraciji savremenih tehnologija i digitalizaciji svih segmenata poslovanja: od projektovanja, preko proizvodnje i upravljanja do marketinga i prodaje

Društvo

24.02.2019 u 20:30

Ktitor srpskog dvora prosvete

Da je 1859. godine Svetoandrejska skupština okončana drugačije, raskošno zdanje u centru Beograda bilo bi dvor kneza Đorđa Karađorđevića i kneginje Sare, zaslugom njenog oca Miše Anastasijevića, najbogatijeg Srbina u 19. veku. Ovako, velelepna građevina, u kojoj je danas Rektorat Beogradskog univerziteta, postala je 1863. dvor srpske prosvećenosti – voljom Miše Anastasijevića, jednog od najvećih dobročinitelja svog naroda. Rođen je na današnji dan 1803. godine, u mestu Poreč u Đerdapskoj klisuri, na granici turskog i austrijskog carstva. Majka mu je umrla nekoliko meseci po porođaju, a otac je preminuo pre Mišinog trećeg rođendana. Tokom burnih godina Prvog i Drugog srpskog ustanka, dečaka je odgajila pomajka Milja. Njena je zasluga što je Miša u Poreču 1808. stekao prvi „kapital”:

Društvo

04.02.2019 u 20:30

Srbi u Evropskoj laboratoriji veštačke inteligencije

Veštačka inteligencija će u drugoj polovini ovog veka preuzeti polovinu poslova koje danas obavljaju ljudi, zaključak je globalnog istraživanja Instituta za budućnost čovečanstva Univerziteta Oksford. Najveći preobražaj doživeće oblasti saobraćaja, finansija i zdravstva. A šta će biti s umetnošću? Mozaiku odgovora na to pitanje doprinos će dati i stvaraoci iz Srbije, u okviru projekta Evropska laboratorija veštačke inteligencije. Naš Centar za promociju nauke (CPN) deo je internacionalnog tima od 13 partnerskih organizacija, koje realizuju ovaj višegodišnji poduhvat. Ovih dana CPN je objavio poziv stvaraocima koji žele da se okušaju u umetničkim formama čija su inspiracija i „materijali” različiti derivati veštačke inteligencije. Konkurs je otvoren do 25. februara, a o svim detaljima

Društvo

18.11.2018 u 21:49

Kako je propao srpski pokušaj izvoza života na Veneru

Svi televizijski kanali, radio-programi i internet portali najavili su da će direktno prenositi zajedničko obraćanje predsednika SAD, Rusije i Kine. Oni će danas čovečanstvu obznaniti nepobitne dokaze o postojanju vanzemaljskih inteligentnih bića. Ovo je, naravno, vest iz fejk njuz galaksije. O tome da li smo sami u svemiru razgovaralo se u prepunoj Velikoj sali beogradskog Studentskog kulturnog centra (SKC), na drugoj tribini koju je organizovao Institut za fiziku, u okviru inicijative „Nauka kroz priče”. Tribina je naslovljena „Gde su svi?”, kao omaž američkom fizičaru Enriku Fermiju. Elem, Fermijevo naizgled dečje pitanje, postavljeno još 1950, odnosilo se na to da samo u našoj galaksiji postoji toliko zvezda da kada bi i sasvim mali broj njih imao planete pogodne za život, Mlečni

Društvo

21.10.2018 u 15:46

Digitalni potomci indžinira

Njihova dela su svuda oko nas. U mašinama i alatima, pogonskim motorima, energetskim postrojenjima. U sistemima poput vodovoda, daljinskog grejanja, transporta. Oni projektuju konstrukcije i ispituju materijale. Imaju ključnu ulogu u vojnoj industriji. Oni su inženjeri mašinstva. Mnogi od njih znanja su sticali na beogradskom Mašinskom fakultetu, obrazovnoj ustanovi koja će 27. novembra svečano proslaviti sedamdeset godina postojanja. Biće to prilika da se slikom, rečju i eksponatima oslika „zavičaj” zlatne epohe srpske i jugoslovenske industrije i rasadnik znanja iz koga su ponikle katedre mašinstva u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Podgorici, Sarajevu... Istorija novog doba počela je gotovo vek nakon što je ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 1846. u Topčideru

Ekonomija

14.10.2018 u 16:06

Tri karte za 4.0

Oklevanje je zločin pred revolucijom, rekao je Vladimir Iljič Lenjin, uoči prevrata 1917. godine. Iako je aktuelna Četvrta industrijska revolucija posve drugačija od pomenute boljševičke, ni ona ne trpi premišljanje i neodlučnost. Ko joj se ne pridruži, nestaće s tržišne mape sveta. Da bi se Srbija ukrcala na voz tehnološke budućnosti, znane i kao Industrija 4.0, nužno je da naša preduzeća digitalno transformišu sva područja svog poslovanja: projektovanje, proizvodnju, marketing, upravljanje, prodaju. Firme koje prate inovacije imaju kreativne rukovodeće timove, modernu, automatizovanu proizvodnju, nadograđenu paletom korisnih aplikacija namenjenih potencijalnim kupcima – mogu da u vozu Četvrte industrijske revolucije računaju na mesto u kupeu prve klase. Ostali će se, u najboljem

Društvo

15.09.2018 u 22:00

Lađa „Mašinca” svetski šampion

Gradska luka u San Tropeu već je dobrano tonula u suton kada je plovilo sa srpskom trobojkom prvo prošlo kroz cilj. Na obali članovi studentskog tima beogradskog Mašinskog fakulteta poleteli su jedan drugom u zagrljaj. Slavlju su se prve pridružile kolege iz Grčke i Hrvatske. Oni su našu ekipu zdušno bodrili u nadmetanju s timom Univerziteta u Nantu, u finalu trke plovila za prevoz teškog tereta. Opisana slika sjajila je u očima momaka i devojaka, koji su minule srede, dan po povratku s puta, ponovo bili na okupu u matičnoj luci, na Mašincu. Fakultetu, koji ove godine slavi sedam decenija postojanja, doneli su titulu svetskog šampiona s prestižnog takmičenja „Hidrokontest”, održanog od 2. do 9. septembra u Francuskoj. Na završnicu ovogodišnjeg nadmetanja timova studenata brodogradnje iz

Društvo

08.09.2018 u 21:31

Brodolom koji je Srbiju zavio u crno

Na ušću Save u Dunav, 9. septembra 1952. dogodila se najveća brodska nesreća u Srbiji. Potonuće broda „Niš” preživelo je 30 putnika, a splet okolnosti i zla ćud neba i vode odneli su gotovo 130 života. Specijalna istražna komisija ondašnje tvrdokorno ateističke države, posle sagledavanja svih činjenica, zaključila je da je uzrok tragedije – „viša sila”. Tog dana u Savskom pristaništu oko podneva bilo je kao u košnici. Već neko vreme trajala je obnova Brankovog mosta, a zbog radova predviđenih za 9. septembar pešacima je bio zabranjen prelazak. Zato se masa sveta slila ka dokovima odakle su brodovi „Zagreb” i „Niš” saobraćali ka Zemunu. Na svakom od njih bilo je mesta za po 60 putnika, ali su na rutinsku dvadesetominutnu plovidbu bez problema mogli da povezu i dvostruko više. Ipak, videvši da

Društvo

02.09.2018 u 14:34

Violinista na tragu akorda duše

Znao sam da je to deo Španije, ali sam morao da pogledam na mapi gde se tačno nalazi to ostrvo Gran Kanarija. Nisam baš bio srećan kada sam shvatio da je od matice daleko 1.300 kilometara, zapravo, da je najbliže kopno ono marokansko. Pomislio sam, izdržaću godinu-dve na dvestotinak kilometara od Afrike, pa ću karijeru nastaviti negde u srcu Evrope, započinje priču Nebojša Milanović, stalni član filharmonijskog orkestra Gran Kanarije i profesor violine na muzičkoj akademiji u Las Palmasu. Dok dane godišnjeg odmora provodi u rodnom Beogradu, sumira sada već četvrt veka dugu muzičarsku i akademsku karijeru na jednom od Kanarskih ostrva. Ovog leta, njegov jedinstveni projekat „De acorde” požnjeo je pregršt pohvala u Španiji, a svoja istraživanja o izvorima motivacije za sviranje violine (što mu

Tema nedelje

19.05.2018 u 22:00

Na njivama roboti paori

Pošli Sosa i Lala u njivu, kad, Sosi se javi satelit... Ovo bi mogao da bude početak nekog futurističkog vica u kome Lala i Sosa nisu par dobrodušnih, rumenih Banaćana, već – inteligentni roboti. Poenta vica tek treba da bude smišljena, a „paori roboti” su već među nama, sa sve satelitima na vezi. I to je samo delić čuda iz novosadskog Instituta „Biosens”, naučnoistraživačke institucije koja razvija i primenjuje informaciono-komunikacione tehnologije u poljoprivredi. „Biosens” je uspehom u spajanju stvarnog i digitalnog sveta potvrdio dve malo verovatne pretpostavke. Prva je da kao država imamo potencijal da budemo među liderima četvrte industrijske revolucije. Druga – da će poljoprivrednici prihvatiti savete ljudi koji su njive uglavnom viđali na monitorima kompjutera.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Darko Pejović