Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дарко Пејовић

Друштво

10.03.2019 у 13:24

Први српски мастери за четврту индустријску револуцију

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је 1. марта расписало конкурс за избор мастер студијских програма из области информационих технологија, програмирања, анализе података, организације и управљања. Рок за пријаву је 45 дана. У образложењу конкурса је наведено да је циљ унапређење понуда образовних високошколских програма који су битни за индустрију 4.0. Концепт развоја под тим именом формулисан је у Немачкој 2011. године, на Сајму технологија у Хановеру. До сада га је у националне програме преточило 38 држава. Заснован је на интеграцији савремених технологија и дигитализацији свих сегмената пословања: од пројектовања, преко производње и управљања до маркетинга и продаје

Друштво

24.02.2019 у 20:30

Ктитор српског двора просвете

Да је 1859. године Светоандрејска скупштина окончана другачије, раскошно здање у центру Београда било би двор кнеза Ђорђа Карађорђевића и кнегиње Саре, заслугом њеног оца Мише Анастасијевића, најбогатијег Србина у 19. веку. Овако, велелепна грађевина, у којој је данас Ректорат Београдског универзитета, постала је 1863. двор српске просвећености – вољом Мише Анастасијевића, једног од највећих доброчинитеља свог народа. Рођен је на данашњи дан 1803. године, у месту Пореч у Ђердапској клисури, на граници турског и аустријског царства. Мајка му је умрла неколико месеци по порођају, а отац је преминуо пре Мишиног трећег рођендана. Током бурних година Првог и Другог српског устанка, дечака је одгајила помајка Миља. Њена је заслуга што је Миша у Поречу 1808. стекао први „капитал”: уписала га

Друштво

04.02.2019 у 20:30

Срби у Европској лабораторији вештачке интелигенције

Вештачка интелигенција ће у другој половини овог века преузети половину послова које данас обављају људи, закључак је глобалног истраживања Института за будућност човечанства Универзитета Оксфорд. Највећи преображај доживеће области саобраћаја, финансија и здравства. А шта ће бити с уметношћу? Мозаику одговора на то питање допринос ће дати и ствараоци из Србије, у оквиру пројекта Европска лабораторија вештачке интелигенције. Наш Центар за промоцију науке (ЦПН) део је интернационалног тима од 13 партнерских организација, које реализују овај вишегодишњи подухват. Ових дана ЦПН је објавио позив ствараоцима који желе да се окушају у уметничким формама чија су инспирација и „материјали” различити деривати вештачке интелигенције. Конкурс је отворен до 25. фебруара, а о свим детаљима позива

Друштво

18.11.2018 у 21:49

Како је пропао српски покушај извоза живота на Венеру

Сви телевизијски канали, радио-програми и интернет портали најавили су да ће директно преносити заједничко обраћање председника САД, Русије и Кине. Они ће данас човечанству обзнанити непобитне доказе о постојању ванземаљских интелигентних бића. Ово је, наравно, вест из фејк њуз галаксије. О томе да ли смо сами у свемиру разговарало се у препуној Великој сали београдског Студентског културног центра (СКЦ), на другој трибини коју је организовао Институт за физику, у оквиру иницијативе „Наука кроз приче”. Трибина је насловљена „Где су сви?”, као омаж америчком физичару Енрику Фермију. Елем, Фермијево наизглед дечје питање, постављено још 1950, односило се на то да само у нашој галаксији постоји толико звезда да када би и сасвим мали број њих имао планете погодне за живот, Млечни пут би

Друштво

21.10.2018 у 15:46

Дигитални потомци инџинира

Њихова дела су свуда око нас. У машинама и алатима, погонским моторима, енергетским постројењима. У системима попут водовода, даљинског грејања, транспорта. Они пројектују конструкције и испитују материјале. Имају кључну улогу у војној индустрији. Они су инжењери машинства. Многи од њих знања су стицали на београдском Машинском факултету, образовној установи која ће 27. новембра свечано прославити седамдесет година постојања. Биће то прилика да се сликом, речју и експонатима ослика „завичај” златне епохе српске и југословенске индустрије и расадник знања из кога су поникле катедре машинства у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Краљеву, Подгорици, Сарајеву... Историја новог доба почела је готово век након што је указом кнеза Александра Карађорђевића 1846. у Топчидеру основана

Економија

14.10.2018 у 16:06

Три карте за 4.0

Оклевање је злочин пред револуцијом, рекао је Владимир Иљич Лењин, уочи преврата 1917. године. Иако је актуелна Четврта индустријска револуција посве другачија од поменуте бољшевичке, ни она не трпи премишљање и неодлучност. Ко јој се не придружи, нестаће с тржишне мапе света. Да би се Србија укрцала на воз технолошке будућности, знане и као Индустрија 4.0, нужно је да наша предузећа дигитално трансформишу сва подручја свог пословања: пројектовање, производњу, маркетинг, управљање, продају. Фирме које прате иновације имају креативне руководеће тимове, модерну, аутоматизовану производњу, надограђену палетом корисних апликација намењених потенцијалним купцима – могу да у возу Четврте индустријске револуције рачунају на место у купеу прве класе. Остали ће се, у најбољем случају, борити за

Друштво

15.09.2018 у 22:00

Лађа „Машинца” светски шампион

Градска лука у Сан Тропеу већ је добрано тонула у сутон када је пловило са српском тробојком прво прошло кроз циљ. На обали чланови студентског тима београдског Машинског факултета полетели су један другом у загрљај. Слављу су се прве придружиле колеге из Грчке и Хрватске. Они су нашу екипу здушно бодрили у надметању с тимом Универзитета у Нанту, у финалу трке пловила за превоз тешког терета. Описана слика сјајила је у очима момака и девојака, који су минуле среде, дан по повратку с пута, поново били на окупу у матичној луци, на Машинцу. Факултету, који ове године слави седам деценија постојања, донели су титулу светског шампиона с престижног такмичења „Хидроконтест”, одржаног од 2. до 9. септембра у Француској. На завршницу овогодишњег надметања тимова студената бродоградње из

Друштво

08.09.2018 у 21:31

Бродолом који је Србију завио у црно

На ушћу Саве у Дунав, 9. септембра 1952. догодила се највећа бродска несрећа у Србији. Потонуће брода „Ниш” преживело је 30 путника, а сплет околности и зла ћуд неба и воде однели су готово 130 живота. Специјална истражна комисија ондашње тврдокорно атеистичке државе, после сагледавања свих чињеница, закључила је да је узрок трагедије – „виша сила”. Тог дана у Савском пристаништу око поднева било је као у кошници. Већ неко време трајала је обнова Бранковог моста, а због радова предвиђених за 9. септембар пешацима је био забрањен прелазак. Зато се маса света слила ка доковима одакле су бродови „Загреб” и „Ниш” саобраћали ка Земуну. На сваком од њих било је места за по 60 путника, али су на рутинску двадесетоминутну пловидбу без проблема могли да повезу и двоструко више. Ипак, видевши да

Друштво

02.09.2018 у 14:34

Виолиниста на трагу акорда душе

Знао сам да је то део Шпаније, али сам морао да погледам на мапи где се тачно налази то острво Гран Канарија. Нисам баш био срећан када сам схватио да је од матице далеко 1.300 километара, заправо, да је најближе копно оно мароканско. Помислио сам, издржаћу годину-две на двестотинак километара од Африке, па ћу каријеру наставити негде у срцу Европе, започиње причу Небојша Милановић, стални члан филхармонијског оркестра Гран Канарије и професор виолине на музичкој академији у Лас Палмасу. Док дане годишњег одмора проводи у родном Београду, сумира сада већ четврт века дугу музичарску и академску каријеру на једном од Канарских острва. Овог лета, његов јединствени пројекат „De аcorde” пожњео је прегршт похвала у Шпанији, а своја истраживања о изворима мотивације за свирање виолине (што му

Тема недеље

19.05.2018 у 22:00

На њивама роботи паори

Пошли Соса и Лала у њиву, кад, Соси се јави сателит... Ово би могао да буде почетак неког футуристичког вица у коме Лала и Соса нису пар добродушних, румених Банаћана, већ – интелигентни роботи. Поента вица тек треба да буде смишљена, а „паори роботи” су већ међу нама, са све сателитима на вези. И то је само делић чуда из новосадског Института „Биосенс”, научноистраживачке институције која развија и примењује информационо-комуникационе технологије у пољопривреди. „Биосенс” је успехом у спајању стварног и дигиталног света потврдио две мало вероватне претпоставке. Прва је да као држава имамо потенцијал да будемо међу лидерима четврте индустријске револуције. Друга – да ће пољопривредници прихватити савете људи који су њиве углавном виђали на мониторима компјутера.

Претходна Следећа

Почетна / Дарко Пејовић

22.06.2026 у 13:31

Влаховић: Светски конгрес економиста у Београду подиже углед Србије

22.06.2026 у 13:30

Монсунске кише у Индији, најављене обилне падавине

22.06.2026 у 13:27

Адвокати тврде да италијанске пресуде могу бити основ за поступке у Србији

22.06.2026 у 13:25

Свађа међу блокадерима после „Утиска недеље”: Мариника под ударом због наступа и односа према студентима

22.06.2026 у 13:18

Обрадовић представљен у Панатинаикосу: Велико задовољство што сам поново овде

22.06.2026 у 13:14

МУП апелује на грађане да поштују Закон о заштити од пожара