Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

06.05.2016 u 20:05

Američki recept za bekstvo od stvarnosti

Šta to spaja Amerikanca, Grka, Japanku, Britanca, Libijca, kiparskog Turčina i Srbina, a da eventualno nije neki rat? Spaja „Burek”. Mali i simpatičan eskapistički film scenariste, reditelja i montažera Vladana Nikolića, nezavisnog američkog filmskog autora. Ovaj romantični i pozitivistički sitkom sa začinskim mešavinama farse i komikom koja povremeno zastaje negde na pola puta, od one je vrste filmskih tvorevina što opuštaju bioskopske gledaoce. Od „Bureka” mozak ne boli, ovo je takozvani filgud film, razvedrava ovdašnji bioskopski repertoar. U maniru američkog nezavisnog filma, popularno zvanog „indi-film”, sa jasnom a za moj ukus čak previše pojednostavljenom dramaturgijom građenom po principu početak–sredina–kraj, Vladan Nikolić smešta radnju „Bureka” u plavetnilo Mediterana. Na

Kultura

30.04.2016 u 22:05

Moja mala porodična tajna

Ako se za nekog može reći da je pravi Evropljanin, onda je to bez sumnje glumac, reditelj i fotograf Vinsent Perez. U njemu teče špansko-nemačka krv, rođen je u Švajcarskoj, odrastao, školovao se na Konzervatorijumu za dramsku umetnost i živi u Francuskoj, u Parizu. Ove godine je na engleskom jeziku snimio film prema književnom remek-delu „Sam u Berlinu”, odnosno „Svako umire sam” nemačkog pisca Hansa Falade. Vinsenta Pereza pamtimo po ulogama u filmovima „Sirano de Beržerak”, „Kraljica Margo” koji mu je doneo planetarnu slavu, „Fanfan lala”, „Indokina”, „Vrana”, „Snovi o Africi”, „Nevesta vetra”. Poslednji put je za „Politiku” govorio još 1997, a povod za taj kanski razgovor bila je uloga legendarnog junaka meksičke revolucije i simbola antifeudalne borbe Emilijana Zapate,

Kultura

29.04.2016 u 22:05

Kad zlo postane norma i vrlina

Sve nijanse mraka postoje u šokantnom argentinskom filmu „Klan“ („El Clan“) Pabla Trapera, dobitnika „Srebrnog lava“ za najbolju režiju 72. Venecije, koji se posle Festa našao i na redovnom bioskopskom repertoaru. Trapero rekonstruiše istinite događaje i istinite ličnosti koje su i posle pada vojne hunte Horhe Rafaela Videla (1983), u Argentini nastavljale prljave poslove – otimice i pogubljenja ljudi. Sada iz sasvim drugačijih motiva. Politiku je zamenio novac. Reč je zapravo o porodici Pućo kojoj se u

Kultura

23.04.2016 u 22:00

Dok žene spavaju

Zbog filmova „Dim“ i „Modri u licu“ koje je radio sa piscem i scenaristom Polom Osterom što ih je i jednog i drugog proslavilo u svetu, američki reditelj kineskog porekla Vejn Vang bio je proglašen kultnim autorom. Tek onda su počeli da se otkrivaju i njegovi predhodni filmovi. Njegov debitantski „Čovek, žena, ubica“ (1975), „Čan je nestao“, „Igre u podzemlju“, „Jedite činiju čaja“, „Život je jeftin...toalet papir je skup“ i „The Joy Luck Club“, koji su nastajali u nezavisnoj produkciji, što će ovom scenaristi, reditelju i producentu doneti i reputaciju jednog od rodonačelnika američke nezavisne filmske produkcije i scene. Rođen u Honkongu, britanskoj koloniji 1949. godine, a nazvan po Džonu Vejnu omiljenom očevom glumcu, Vejn Vang se školovao u katoličkim školama, u Ameriku

Kultura

22.04.2016 u 22:05

Ovo malo duše

Ne morate ideološki da se složite sa autorkom da biste primetili kako je „Dobra žena” Mirjane Karanović, za razliku od mnogih nedavno viđenih debitantskih dela, film sa dušom. Ne morate ni da volite domaće filmove koji tematizuju „zlo u nama u smutnim vremenima”, a da se bar povremeno ne zapitate – čekaj, zar u tome nije naša snaga? U tome da smo za razliku od drugih iz regiona – u kojem su valjda živeli i žive sve sami nevini anđeli te otuda vidni izostanak (čast izuzecima) filmova „o zlu u njima” – mi ovde ipak sposobni da se kritički zagledamo u sopstveno dvorište. Dovoljno zreli da znamo kako u svakom žitu, pa i u našem, ima kukolja i dovoljno spremni da to kroz umetnost kažemo. Rekla je ovim filmom i Mirjana Karanović. I to tako što „Dobra žena” odiše iskrenošću u iznošenju njenih ubeđenja, ali bez prekoračenja onih granica koje bi film mogle odvesti u politički pamflet.

Kultura

15.04.2016 u 20:05

Imaginarijum rediteljskog čarobnjaka

Film „Mladost” je još jedan ushićujući susret sa posebnim, ličnim imaginarijumom italijanskog filmskog autora Paola Sorentina čiji su filmovi mišljeni kao vizuelne senzacije što se nižu duž fabularnih linija. U sadejstvu sa, kako kaže Sorentino – njegovim „bratom blizancem”, direktorom fotografije Lukom Bigacijem, vizuelnošću bojadiše i samu dramaturgiju. U „Mladosti” (La giovinezza/Youth) vizuelna naracija je važnija od verbalne. To i jeste pravi film. I u „Mladosti”, baš kao i u „Il divu”, „Ovo mora da je to mesto”, a naročito u „Velikoj lepoti”, Sorentino je dostigao pravu razmeru između ironije i patetike, lepote i grotesktnosti, tim glavnim okosnicama njegove estetike kojoj uvek priključuje i poetiku bizarnosti, da začini, isprovocira, zapita. U „Mladosti” ide još korak dalje.

Kultura

14.04.2016 u 17:48

Almodovar, Louč i Dardenovi u Kanu

Danas je na pariskoj konferenciji za novinare objavljena lista od 20, za sada, odabranih filmova koji će se takmičiti za „Zlatnu palmu” na nastupajućem 69. Kanskom festivalu. Među njima su i filmovi Pedra Almodovara, Kena Louča i Žan-Pjera i Lika Dardena. Među ovogodišnjim takmičarima, kako je to najavio Tjeri Fremo, umetnički direktor Kana, nalaze se i filmovi francuskih reditelja: Olivijea Asajasa („Lični kupac”), Alana Giordija („Ostati uspravan”), Nikol Garsije („Kamena bolest”) i Bruna Dumona („Ma loute”). Boje britanskog filma braniće Ken Louč sa „Ja, Danijel Blejk” i Andrea Arnold sa filmom „Američki med”, dok su američki kandidati filmovi Šona Pena „Poslednje lice”, Džima Džarmuša „Paterson” i Džefa Nikolsa „Loving”. Iz filma „Hulijeta“ Pedra Almodovara (Foto

Kultura

13.04.2016 u 22:05

Filmski svet Mihaela Hanekea

Kada sam početkom devedesetih godina prošlog veka prvo videla šokantan austrijski film „Benijev video” (1992) Mihaela Hanekea, pa tek onda i njegov prvenac „Sedmi kontinent” (1989), pitala sam se kakav li je to čovek koji je mogao da snimi ovakve filmove? Toliko hladno distanciran i krajnje nesenzacionalistički portret ubilačkih nagona jednog deteta u „Benijevom videu” i emocionalno zaleđeni portret otuđene tročlane austrijske porodice koja je izvršila samoubistvo u „Sedmom kontinentu”. Nešto kasnije usledili su i njegovi filmovi: „71 fragment hronologije slučaja” (1994), „Čudne igre” (1997), „Dvorac” (1997, TV-adaptacija Kafkinog romana), „Nepoznati kod” (2000), „Pijanistkinja” (2002, „Profesorka klavira”), „Vreme vukova” (2003), „Skriveno” (2005), ne mnogo uspešan rimejk

Kultura

08.04.2016 u 21:05

Pogledaj me očima deteta

Za petogodišnjeg Džeka ta skučena soba je čitav njegov i imaginarni i realni svet. Voljeni svet. Jedino znan. Uz njegovu majku, čak lep i siguran. Džek je plod majčine nesreće, paradoksalno ali i izvor njene jedine sreće i glavni motiv za preživljavanje. I u zatočeničkom i kasnije, u tom takozvanom slobodnom, velikom svetu. Džek i njegova majka Džoj glavni su likovi nesvakidašnje filmske priče koja se ne bi mogla nazvati proizvodom piščeve mašte, jer se okrutni stvarni život potrudio da svetu „podari” zločinačke slučajeve Kampuš i Fricl. Upravo na te slučajeve podseća i roman Eme Donahju i film „Soba” irskog reditelja Lenija Abrahamsona („Adam i Pol”, Garaža”...), za koji je Donahjuova napisala scenario. Mnogi su skloni da tvrde i veruju kako je Abrahamsonov film manje moćan od istoimene knjige,

Kultura

02.04.2016 u 19:05

Lili i Ejlis – romantika u ogledalima

Dve romantične ljubavne period drame, obe rađene prema književnim predlošcima, privlače pažnju na domaćem bioskopskom repertoaru. Prva je britanska „Dankinja” Toma Hupera („Kraljev govor”, „Jadnici”), biografski film zasnovan na romanu Dejvida Ebershofa, u scenarističkoj adaptaciji Lusinde Kokson. Od četiri nominacije za ovogodišnjeg Oskara – za najboljeg glumca, sporednu žensku ulogu, kostim i produkcijski dizajn – osvojena je jedna. Pripala je mladoj švedskoj glumici Alisiji Amandi Vikander za ulogu Gerde Vegner, danske slikarke poznate po izradi portreta slavnih ličnosti svoga doba. „Dankinja” jeste i film o Gerdi, mada je u fokusu Huperove filmske priče njen slavniji suprug Ajnar Vegner (1882–1931), slikar pejzažista koji je dvadesetih godina prošlog veka bio prva transrodna osoba

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić