Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

15.01.2016 u 11:25

Turska šansa za srpski film o muzičkim zvezdama

Ono što je tokom čuvenih „Susreta na mostu“ u okviru Istanbul filmskog festivala još pre dve godine inicirao Miroljub Vučković kao čelnik Odeljenja međunarodne saradnje Filmskog centra Srbije, a zdušno podržale Gulin Uslun, Azize Tan i producentkinja filmova Nurija Bilge Džejlana – Zejnep Atakan, juče je u Beogradu na najbolji mogući način doživelo svoju punu realizaciju. Srpskom dokumentarnom filmskom projektu „Supernova“, producentkinje Andrijane Stojković (inače i filmske rediteljke) i scenaristkinje i rediteljke Vanje Kovačević, Zejnep Atakan je u Filmskom centru Srbije lično uručila nagradu iz fonda JamipLab, čiji je osnivač i izvršni direktor. Nagrada u vrednosti od pet hiljada evra uključuje i put i boravak u Istanbulu, pripadajuće dnevnice i niz konstruktivnih susreta i

Kultura

12.01.2016 u 22:00

Nagrada Vladimiru Paskaljeviću u Torontu

Kratkometražni kanadski film „Odsutnost je prisutna” („Absence Is Present”) srpskog scenariste i reditelja Vladimira Paskaljevića, osvojio je jednu od godišnjih nagrada koje u svim kategorijama dodeljuje Asocijacija filmskih kritičara Toronta. Ovaj film je Vladimir Paskaljević („Delfini su sisari”, „Đavolja varoš”) snimio kao svoj master diplomski rad na Univerzitetu Jork, po svom iseljenju Kanadu u kojoj sada živi i radi. „Odsutnost je prisutna” je filmska priča o emotivnom aspektu imigracije kroz poglede na majku i ćerku koje odvaja ogromno prostranstvo. Dok majka traga za izgubljenim psom na ulicama Beograda, ćerka traga za poslom i boljom budućnošću u najvećem kanadskom gradu Torontu. U filmu glavne uloge tumače Dragana Varagić (majka) i Jelena Asanović (ćerka), za kamerom su

Kultura

08.01.2016 u 15:33

Melem za ranjene duše

Bog oprašta, Bog nikog ne mrzi. A šta ćemo sa čovekom? Šta sa njegovim slomljenim, žalosnim srcem u čije se krhotine uselila mržnja da ga u tihovanju prati u stopu? Ova i još mnoga druga pitanja, na suptilan a sasvim iskren način, otvara i u finu celinu zaokružuje „Isceljenje” – debitantski dugometražni igrani film Ivana Jovića koji je po mnogo čemu obeležio kinematografsku godinu za nama. Ovaj film zaokružene strukture i čvrstog rediteljskog koncepta, visokih estetskih vrednosti i snažne sinergije koju tvore autorski tim i protagonisti, pleni i duhovnošću. Ne morate da budete vernik, hrišćanski, pravoslavni, da biste to osetili. Jednostavno, ta duhovnost je prisutna na velikom filmskom platnu. Ona je u sadržaju priče koju je iz srca ispisala scenaristkinja Monja Jović (supruga

Kultura

03.01.2016 u 22:05

Ne želim da pravim filmske kobasice

U novogodišnjem broju „Politike“, u ekskluzivnom intervjuu koji je nedavno u Marakešu dao za naš list, filmski reditelj Fransis Ford Kopola – dvostruki dobitnik i „Zlatne palme“ i Oskara, „novoholivudski Orson Vels“ kako su ga nazivali zato što je sedamdesetih godina prošlog veka, uprkos mukama i bankrotstvima, kao svestrana ličnost, snažno uticao na holivudsku industriju – govorio je i o svom viđenju složene međunarodne krize i o projektu zvanom „Film uživo“ nagoveštavajući budućnost kinematografije. U ovom nastavku razgovora Kopola govori i o mogućnosti da internet kompanije uskoro postanu vlasnici velikih filmskih studija, osvrće se na neke od ključnih filmova u svojoj karijeri, iznosi sećanja na Marlon Branda i priseća se odrastanja svoje dece na filmskim lokacijama širom

Kultura

30.12.2015 u 22:00

Voleo bih da Si-En-En umukne

Moja baka sa Kopola strane rođena je u Severnoj Africi i govorila je francuski, engleski, italijanski i arapski jezik – izjavio je nedavno u Maroku, predsedavajući žirijem 15. Marakeš filmskog festivala, slavni američki reditelj, scenarista, glumac i producent Fransis Ford Kopola. Govoreći sa te velike marakeške filmske scene o Maroku kao magičnoj zemlji, o festivalu u službi ujedinjenja u prijateljstvu i kreativnosti koje je film uvek ohrabrivao, tvorac filmskih klasika kakvi su „Kum”, „Prisluškivanje”, „Apokalipsa danas”, osvrnuo se i na tragične događaje u Parizu i San Bernandinu otkrivajući i svoje poznavanje Kurana i islama.

Kultura

14.12.2015 u 08:05

O mladosti, „Mladosti”

Berlin - Najbolji evropski film 2015. godine, prema odluci većine članova Evropske akademije za film, jeste „ Mladost” koprodukcijski film italijanskog reditelja Paola Sorentina. Paolo Sorentino je osvojio i „Evropskog oskara” za najbolju režiju, a za ulogu u „Mladosti” nagradu EFA osvojio je ser Majkl Kejn. Tako je tokom berlinske ceremonije dodele nagrada po drugi put izašao na scenu, pošto je iz ruku Vima Vendersa već bio primio predsedničku nagradu EFA - za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. „Zanimljivo, nekih 50 godina nisam dobijao nagrade, a onda u jednoj noći dobijem dve”, komentarisao je naglas ser Majkl upravo ono što su mnogi sinoć ovde pomislili. Dodela „Evropskih oskara” osim što je bila tradicionalno preduga, bila je i krajnje predvidiva. U tu predvidivost priključilo

Kultura

13.12.2015 u 15:05

Uz ordenje Britanske imperije i „evropski oskari”

Berlin - Ovogodišnji „evropski oskari” za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji, nagrade EFA koje dodeljuje Evopska akademija za film, uručene su glumcima Šarlot Rempling i Kristofu Valcu, dok je predsednička nagrada, koju dodeljuje bord EFA, na čelu sa rediteljkom Agnješkom Holand i predsednikom Akademije rediteljem Vimom Vendersom, svečano predata ser Majklu Kejnu. Uz ove počasne nagrade Šarlot Rempling i ser Majkl Kejn imaju šanse da osvoje i statuete „evropskih oskara” u kategorijama najbolja glumica i najbolji glumac, jer su oboje osvojili nominacije. Remplingova za ulogu Kejt u britanskom filmu „45 godina” Endrua Hejga (za ovu ulogu već je osvojila berlinskog „Srebrnog medveda”), a Kejn za ulogu Freda u najnovijem Sorentinovom filmu „Mladost”. Članovi Evropske akademije za film

Kultura

10.12.2015 u 22:00

Posle Pariza gledamo u sveće i cveće

Marakeš – Iranski reditelj, scenarista, slikar i poeta Abas Kijarostami, čiji su poetski dijalog, ruralni pejzaži, alegorijske teme i pasionirano istraživanje slike i odnosa realizma i fikcije u poslednje četiri decenije naišle na milione obožavalaca i poštovalaca širom filmske planete, na 15. Marakeš festivalu ima svoju majstorsku radionicu. Njegovi filmovi „Kroz maslinjake”, „Ukus trešanja” i „Vetar će nas poneti“ i u Maroku imaju status kultnih filmova, a na marakeškom festivalu bili su prikazivani i njegovi filmovi snimljeni izvan Irana – francusko-italijanski „Overena kopija“ i japanski „Kao neko zaljubljen“. Nedavno je u Kini snimao svoj novi film, a u januaru će na Kubi, u Havani, imati svoju desetodnevnu majstorsku radionicu posvećenu Gabrijelu Garsiji Markesu, tokom koje će, kako je

Kultura

10.12.2015 u 22:05

Istočno svetlo za zapadni film

Marakeš – Poznat po tome što svetlost Orijenta sa velikim uspehom izvozi u inostranstvo, marokanski filmski snimatelj Kamal Derkavi velikim aplauzom bio je sinoć dočekan na 15. Marakeš festivalu, kao jedan od stvaralaca na koga je dobro razvijena marokanska filmska industrija veoma ponosna. Derkavi je lepotu svog zanata pokazao i utkao ne samo u filmove domaće proizvodnje, već i u veliki broj kanadskih filmova. Neki od njih se u okviru retrospektive prikazuju na 15. Marakeš festivalu koji je Derkaviju priredio počast i namenio „Zlatnu zvezdu” za ukupno stvaralaštvo. Zanimljivo je da je Kamal Derkavi odrastao u Lođu u Poljskoj gde su njegovi roditelji studirali film na Nacionalnoj filmskoj školi. Kako je stalno na snimanjima bio sa ocem Mohamedom Abdelkrimom (filmski reditelj poznat po

Kultura

10.12.2015 u 09:05

Ohlađeno sećanje na genocid

Marakeš – Zaista je to bio impresivan prizor kada su na veliku scenu marakeškog Kongresnog centra, jedan za drugim, izašla čak 24 kanadska filmska stvaraoca. Kinematografiji ove zemlje 15. Marakeš festival priredio je počast uz filmsku retrospektivu, baš kao što je prošle godine to bio slučaj sa kinematografijom Japana. Šef kanadske delegacije je Atom Egojan, filmski i pozorišni reditelj, pisac i producent jermenskog porekla, autor nagrađivanih filmova poput: „Egzotike”, „Kloi”, „Slatka sutrašnjica” (dve nominacije za Oskara), „Felicijino putovanje”, „Obožavanje”, „Ararat” (o genocidu nad Jermenima)... I ovog poslednjeg filma „Zapamtiti”, priče o jednom zaboravu na holokaust, koji je posle svetske premijere u Veneciji, sinoć imao i severnoafričku premijeru u Marakešu. U

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić