Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

15.01.2016 у 11:25

Турска шанса за српски филм о музичким звездама

Оно што је током чувених „Сусрета на мосту“ у оквиру Истанбул филмског фестивала још пре две године иницирао Мирољуб Вучковић као челник Одељења међународне сарадње Филмског центра Србије, а здушно подржале Гулин Услун, Азизе Тан и продуценткиња филмова Нурија Билге Џејлана – Зејнеп Атакан, јуче је у Београду на најбољи могући начин доживело своју пуну реализацију. Српском документарном филмском пројекту „Супернова“, продуценткиње Андријане Стојковић (иначе и филмске редитељке) и сценаристкиње и редитељке Вање Ковачевић, Зејнеп Атакан је у Филмском центру Србије лично уручила награду из фонда ЈамипЛаб, чији је оснивач и извршни директор. Награда у вредности од пет хиљада евра укључује и пут и боравак у Истанбулу, припадајуће дневнице и низ конструктивних сусрета и радних састанака

Култура

12.01.2016 у 22:00

Награда Владимиру Паскаљевићу у Торонту

Краткометражни канадски филм „Одсутност је присутна” („Absence Is Present”) српског сценаристе и редитеља Владимира Паскаљевића, освојио је једну од годишњих награда које у свим категоријама додељује Асоцијација филмских критичара Торонта. Овај филм је Владимир Паскаљевић („Делфини су сисари”, „Ђавоља варош”) снимио као свој мастер дипломски рад на Универзитету Јорк, по свом исељењу Канаду у којој сада живи и ради. „Одсутност је присутна” је филмска прича о емотивном аспекту имиграције кроз погледе на мајку и ћерку које одваја огромно пространство. Док мајка трага за изгубљеним псом на улицама Београда, ћерка трага за послом и бољом будућношћу у највећем канадском граду Торонту. У филму главне улоге тумаче Драгана Варагић (мајка) и Јелена Асановић (ћерка), за камером су стајали

Култура

08.01.2016 у 15:33

Мелем за рањене душе

Бог опрашта, Бог никог не мрзи. А шта ћемо са човеком? Шта са његовим сломљеним, жалосним срцем у чије се крхотине уселила мржња да га у тиховању прати у стопу? Ова и још многа друга питања, на суптилан а сасвим искрен начин, отвара и у фину целину заокружује „Исцељење” – дебитантски дугометражни играни филм Ивана Јовића који је по много чему обележио кинематографску годину за нама. Овај филм заокружене структуре и чврстог редитељског концепта, високих естетских вредности и снажне синергије коју творе ауторски тим и протагонисти, плени и духовношћу. Не морате да будете верник, хришћански, православни, да бисте то осетили. Једноставно, та духовност је присутна на великом филмском платну. Она је у садржају приче коју је из срца исписала сценаристкиња Моња Јовић (супруга редитеља

Култура

03.01.2016 у 22:05

Не желим да правим филмске кобасице

У новогодишњем броју „Политике“, у ексклузивном интервјуу који је недавно у Маракешу дао за наш лист, филмски редитељ Фрaнсис Форд Копола – двоструки добитник и „Златне палме“ и Оскара, „новохоливудски Орсон Велс“ како су га називали зато што је седамдесетих година прошлог века, упркос мукама и банкротствима, као свестрана личност, снажно утицао на холивудску индустрију – говорио је и о свом виђењу сложене међународне кризе и о пројекту званом „Филм уживо“ наговештавајући будућност кинематографије. У овом наставку разговора Копола говори и о могућности да интернет компаније ускоро постану власници великих филмских студија, осврће се на неке од кључних филмова у својој каријери, износи сећања на Марлон Бранда и присећа се одрастања своје деце на филмским локацијама широм

Култура

30.12.2015 у 22:00

Волео бих да Си-Ен-Ен умукне

Моја бака са Копола стране рођена је у Северној Африци и говорила је француски, енглески, италијански и арапски језик – изјавио је недавно у Мароку, председавајући жиријем 15. Маракеш филмског фестивала, славни амерички редитељ, сценариста, глумац и продуцент Франсис Форд Копола. Говорећи са те велике маракешке филмске сцене о Мароку као магичној земљи, о фестивалу у служби уједињења у пријатељству и креативности које је филм увек охрабривао, творац филмских класика какви су „Кум”, „Прислушкивање”, „Апокалипса данас”, осврнуо се и на трагичне догађаје у Паризу и Сан Бернандину откривајући и своје познавање Курана и ислама.

Култура

14.12.2015 у 08:05

О младости, „Младости”

Берлин - Најбољи европски филм 2015. године, према одлуци већине чланова Европске академије за филм, јесте „ Младост” копродукцијски филм италијанског редитеља Паола Сорентина. Паоло Сорентино је освојио и „Европског оскара” за најбољу режију, а за улогу у „Младости” награду ЕФА освојио је сер Мајкл Кејн. Тако је током берлинске церемоније доделе награда по други пут изашао на сцену, пошто је из руку Вима Вендерса већ био примио председничку награду ЕФА - за изузетан допринос европској кинематографији. „Занимљиво, неких 50 година нисам добијао награде, а онда у једној ноћи добијем две”, коментарисао је наглас сер Мајкл управо оно што су многи синоћ овде помислили. Додела „Европских оскара” осим што је била традиционално предуга, била је и крајње предвидива. У ту предвидивост прикључило

Култура

13.12.2015 у 15:05

Уз ордење Британске империје и „европски оскари”

Берлин - Овогодишњи „европски оскари” за изузетан допринос светској кинематографији, награде ЕФА које додељује Евопска академија за филм, уручене су глумцима Шарлот Ремплинг и Кристофу Валцу, док је председничка награда, коју додељује борд ЕФА, на челу са редитељком Агњешком Холанд и председником Академије редитељем Вимом Вендерсом, свечано предата сер Мајклу Кејну. Уз ове почасне награде Шарлот Ремплинг и сер Мајкл Кејн имају шансе да освоје и статуете „европских оскара” у категоријама најбоља глумица и најбољи глумац, јер су обоје освојили номинације. Ремплингова за улогу Кејт у британском филму „45 година” Ендруа Хејга (за ову улогу већ је освојила берлинског „Сребрног медведа”), а Кејн за улогу Фреда у најновијем Сорентиновом филму „Младост”. Чланови Европске академије за филм

Култура

10.12.2015 у 22:00

После Париза гледамо у свеће и цвеће

Маракеш – Ирански редитељ, сценариста, сликар и поета Абас Киjаростами, чији су поетски дијалог, рурални пејзажи, алегоријске теме и пасионирано истраживање слике и односа реализма и фикције у последње четири деценије наишле на милионе обожавалаца и поштовалаца широм филмске планете, на 15. Маракеш фестивалу има своју мајсторску радионицу. Његови филмови „Кроз маслињаке”, „Укус трешања” и „Ветар ће нас понети“ и у Мароку имају статус култних филмова, а на маракешком фестивалу били су приказивани и његови филмови снимљени изван Ирана – француско-италијански „Оверена копија“ и јапански „Као неко заљубљен“. Недавно је у Кини снимао свој нови филм, а у јануару ће на Куби, у Хавани, имати своју десетодневну мајсторску радионицу посвећену Габријелу Гарсији Маркесу, током које ће, како је

Култура

10.12.2015 у 22:05

Источно светло за западни филм

Маракеш – Познат по томе што светлост Оријента са великим успехом извози у иностранство, марокански филмски сниматељ Камал Деркави великим аплаузом био је синоћ дочекан на 15. Маракеш фестивалу, као један од стваралаца на кога је добро развијена мароканска филмска индустрија веома поносна. Деркави је лепоту свог заната показао и уткао не само у филмове домаће производње, већ и у велики број канадских филмова. Неки од њих се у оквиру ретроспективе приказују на 15. Маракеш фестивалу који је Деркавију приредио почаст и наменио „Златну звезду” за укупно стваралаштво. Занимљиво је да је Камал Деркави одрастао у Лођу у Пољској где су његови родитељи студирали филм на Националној филмској школи. Како је стално на снимањима био са оцем Мохамедом Абделкримом (филмски редитељ познат по

Култура

10.12.2015 у 09:05

Охлађено сећање на геноцид

Маракеш – Заиста је то био импресиван призор када су на велику сцену маракешког Конгресног центра, један за другим, изашла чак 24 канадска филмска ствараоца. Кинематографији ове земље 15. Маракеш фестивал приредио је почаст уз филмску ретроспективу, баш као што је прошле године то био случај са кинематографијом Јапана. Шеф канадске делегације је Атом Егојан, филмски и позоришни редитељ, писац и продуцент јерменског порекла, аутор награђиваних филмова попут: „Егзотике”, „Клои”, „Слатка сутрашњица” (две номинације за Оскара), „Фелицијино путовање”, „Обожавање”, „Арарат” (о геноциду над Јерменима)... И овог последњег филма „Запамтити”, приче о једном забораву на холокауст, који је после светске премијере у Венецији, синоћ имао и северноафричку премијеру у Маракешу. У

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

17.06.2026 у 22:37

Ново изненађење на Мундијалу: фудбалери ДР Конго зауставили Португал и Роналда

17.06.2026 у 22:37

Млади Пољак нестао након најављеног пута у БиХ

17.06.2026 у 22:26

Директан судар два возила на путу између Бора и Зајечара

17.06.2026 у 22:25

Ћерка црногорског дипломате међу активним учесницима блокада у Београду

17.06.2026 у 22:19

Трамп: САД ће бомбардовати Иран ако се не постигне коначан договор у року од 60 дана

17.06.2026 у 22:14

Кремљ: Русија мора да настави да обавештава свет о зверствима кијевског режима