Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kultura

15.08.2016 u 22:15

Patni dnevnik Holanđanke

Posle Johane Merkus, holandske princeze koja je zbog svoje blistave uloge u Hercegovačkom ustanku 1875. godine ušla i u narodnu legendu (barjaktar Bojana), još jedna Holanđanka se na častan način, kao heroina, upisala u srpsku istoriju. Jeni Ligtenberg, apotekarka iz holandskog mesta Herhugo vard (kod Amsterdama), hrabro je otišla 1993. u njoj nepoznate Pale i provela blizu tri godine u tamošnjoj ratnoj bolnici „Koran”. Posvetila se brizi o ranjenicima, nabavljala lekove i sanitetski materijal, predusretljivo prenosila bogato apotekarsko iskustvo. Bila je zadivljena herojstvom, humanošću i etikom srpskih lekara. Pomagala je koliko je mogla. Nesebično i požrtvovano. Nju je bolela patnja srpskog naroda, a još više licemernost predstavnika međunarodne zajednice koji su manipulisali

Kultura

08.08.2016 u 22:05

Kritika je izgubila uticaj

Ako su pesnici, kao oni koji iznutra poznaju nastanak pesme, put „iz neizrečja u reč” opisali sa mnogo skrupuloznosti, i uz stalno izraženu svest da govore o nečemu što se opire gotovo svim vidovima jasnosti, šta ostaje onome ko sve to može da posmatra spolja? Odgovor na ovo pitanje daje Radivoje Mikić (1950), jedan od naših najuglednijih književnih kritičara, u knjizi eseja „Iz neizrečja u reč”, koju je objavila Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva.

Kultura

04.08.2016 u 08:40

Korupcija na tržištu udžbenika

Dragoljub Kojčić (1954), direktor Zavoda za udžbenike u Beogradu, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se političkom filozofijom i političkom teorijom. Autor je studija na temu liberalizma, knjige „Strela vremena i horizont slobode”, kao i monografije „Damjan Đakov”, koju je prošle godine objavio „Službeni glasnik”. Bavite se filozofijom religije, posebno vas zanima sudbina Koptske pravoslavne crkve.

Kultura

26.07.2016 u 10:20

Reka jezika teče uz brda

Plužine – U Pivi, Staroj Hercegovini, u Plužinama, održan je naučni skup posvećen stvaralaštvu Petra Sarića (1937), pesnika, romansijera, dramskog pisca, autora kultnih romana: „Sutra stiže Gospodar”, „Petruša i Miluša”, „Sara”, „Mitrova Amerika”... Nedavno, „Vukotić media”, objavila je Sarićevu knjigu „I vremenu se zaturio trag”, u kojoj autor, pišući pisma domaćim i stranim moćnicima, pokušava da odbrani Srbiju i sačuva svoj zavičaj. Pisali ste: Džordžu Bušu, Bernaru Kušneru, Azemu Vlasiju, Dobrici Ćosiću, Vojislavu Koštiunici, Amfilohiju Radoviću... Da li je bilo ikakvog odjeka? Bilo je. Naročito onda kad je većina tih pisama objavljivana, uglavnom u „Politici”. Najveće interesovanje, ravno iznenađenju i senzaciji, izazvalo je pismo Azemu Vlasiju, tadašnjem predsedniku

Kultura

16.07.2016 u 08:05

Draga Mašin prevodila krivične romane

Zahvaljujući entuzijazmu Dragana Lakićevića, glave Srpske književe zadruge, roman „Policajka Mačje oko” Gzavija de Montepena koji je sa francuskog prevela Draga Mašin pojavio se pred čitaocima u izdanju ove kuće. Dragan Lakićević je naime, seo i prekucao tekst romana, jer je iz novina starih više od 130 godina gde je bio objavljen, teško bilo presnimiti tekst. Podaci o ovom prevodu pojavljuju se na malom broju uglavnom skrajnutih mesta: U monografiji „Kraljica Draga Obrenović” (2009) Ana Stolić taj podatak stavlja u fusnotu, dok Kosta Dimitrijević, u knjizi „Vekovi Beograda” (2011), donosi svedočenje profesora Milorada Pavlovića o Dragi Mašin i Bogdanu Popoviću – „njen učitelj francuskog jezika” – „koji joj je omogućio da u listu ’Ustavnost ’, više meseci u

Kultura

12.07.2016 u 08:05

Filozofi nisu veći filozofi od pesnika

„Svet knjige” iz Beograda objavio je nedavno knjigu eseja Rista Tubića (1933), našeg poznatog filozofa, književnika i prevodioca, pod naslovom: „U lavirintu stihije savremenog sveta”. U podnaslovu knjige stoji: Pitanja i čuđenja. Autor se, pre svega, čudi što Evropska unija, i ne samo ona, danas pati od ideološke iscrpljenosti i što je njena politika postala nevizionarska delatnost. S padom komunizma postalo je jasno da je politika izgubila svoju veličanstvenu teleološku dimenziju. Šta se tu, u stvari, izgubilo? Nestalo je ono uverenje da se kapitalizam nužno pretvara u komunizam koji više neće biti stvar želje i dobre namere: hteli to ljudi ili ne, bili oni svesni toga ili ne, delovali oni na tome ili ne, ta epoha neumitno dolazi. Dolazi nužno po unapred određenim istorijskim

Kultura

30.06.2016 u 17:00

Najveći deo života ostao je u čestarima

Radomir Andrić (1944), pesnik, književni kritičar i esejista, autor tridesetak pesničkih knjiga, dobitnik je nagrade „Vasko Popa”, jedne od najuglednijih pesničkih nagrada, za knjigu „Osim jedne stvari” (izabrane i nove pesme), koju je objavila izdavačka kuća „Filip Višnjić” iz Beograda. U obrazloženju žirija, između ostalog, se kaže: „Nagrađena knjiga Radomira Andrića, pripada onim delima savremene srpske književnosti, koja, u načelu svoje stvaralačke samobitnosti, izražavaju nesebična osećanja da nam je svet, ovakav kakav jeste, jedini dom, jedino naše pribežište, ali pribežište i za one koji dolaze posle nas, utoliko lepši i podnošljiviji svet, ukoliko ga i poezija učini humanijim, kao što je poezija Radomira Andrića.” Nagrada će pesniku biti uručena danas u Vršcu. Koje su

Kultura

15.06.2016 u 17:00

Skadarlijski bardovi kojih više nema

Ove pesme su istiniti, doživljeni, lirski zapisi. Namerno su kovane tako da prijaju duši i da se dopadnu čitaocima, da ih svako razume, a ne moraju književnim kritičarima, jer samo tako mogu da sačuvaju uspomenu na sjajnu generaciju boema: pesnika, slikara, muzičara, glumaca, pevača, novinara, balerina, noćobdija i drugih svitaca na duhovnom nebu Skadarlije u razdoblju od 1970. godine do danas, eto, više od četiri i po decenije. Veliki deo pesama i zapisa nastao je u Skadarliji, koja više nema negdašnji sjaj, jer je vreme razvejalo većinu likova iz ovih stihova. Knjigu Dragana Mraovića (1947), jednostavno nazvanu „Boemska knjiga”, u kojoj su boemske pesme i anegdote iz boemskog života, objavila je izdavačka kuća „Dereta”. Gradove, „monmartre” i „skadarlije”, objašnjava Mraović, ne

Kultura

12.06.2016 u 21:00

Na tragu Desanke Maksimović

U uglednoj pesničkoj ediciji Srpske književne zadruge, biblioteci „Atlas”, objavljena je zbirka pesama Milene Jovović pod naslovom „Prstenovana tamom”. O knjizi su govorili Slavica Garonja, Đorđe J. Janić i Dragan Lakićević. Milena Jovović (1931), autorka deset pesničkih knjiga, živi u Dobrači, u Gruži. U njenu čast, u ovom selu, svake godine, održava se književna manifestacija „Milenini izvori”. Pripadala je generaciji „seljaka – pesnika”, koju su još činili Momčilo Tešić, Srboljub Mitić i Dobrica Erić. Činjenica što pesnikinja Milena Jovović nije aktivno prisutna u književnom životu, što nije „na vidiku” kritičara i različitih žirija, smatra Slavica Garonja, ne umanjuje značaj poezije koju je ispisivala čitavog života. Naprotiv, samo različitost biografija

Kultura

11.06.2016 u 22:21

Zamislite da Mongolija podiže spomenik Đuri Jakšiću

Ugledna nagrada „Izviiskra Njegoševa” za 2014/15. godinu, koju dodeljuju Eparhija budimljansko-nikšićka i kompanija „Mona”, pripala je književniku Ljubomiru Simoviću (1935). U obrazloženju žirija kaže se da je Simović u vrhu, ne samo savremenog srpskog pesništva, već i dramskog stvaralaštva, jer je svojim dramama postigao planetarni uspeh. S akademikom Simovićem razgovarali smo u sredu pre podne, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Njegoševe godišnjice, u poslednje vreme, veoma skromno se obeležavaju i u Srbiji, i u Crnoj Gori. Politika je i ovde, očigledno, umešala svoje prste? Politika nije mnogo zainteresovana za kulturu, i to, naravno, dovodi do vrlo loših posledica. Situacija je, međutim, još gora kad se politika, neupućena, umeša u kulturnu problematiku i kad probleme

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Radisavljević