Ponedeljak, 15.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Marina Vulićević

Kultura

29.09.2017 u 14:44

Karl Markus Gaus otvara 62. Sajam knjiga

Međunarodni beogradski sajam knjiga, 62. po redu, biće održan od 22. do 29. oktobra na Beogradskom sajmu uz moto „Ključ je u knjigama”, i uz učešće više od 450 domaćih i inostranih izlagača. Počasni gost ovogodišnje manifestacije je književnost nemačkog govornog područja, odnosno Nemačke, Austrije, Švajcarske i Lithenštajna, a na svečanom otvaranju govoriće i austrijski pisac Karl Markus Gaus. Dobitnica Nobelove nagrade Herta Miler biće gošća sajma 23. oktobra i za njeno veliko književno veče u Jugoslovenskom dramskom pozorištu pripremljeno je 300 besplatnih ulaznica za posetioce.

Kultura

17.09.2017 u 19:00

Ne posmatram život iz mišje rupe

Nova prozna knjiga pre svega pesnikinje Radmile Lazić „Ugrizi život” (Laguna) govori o oneobičenoj svakodnevici, o detaljima koji samo umetniku zapadaju za oko, o lepoti samoće, o drugima koji su lepi, naporni ili smešni u svojim slabostima. O životu koji je sve odjednom, sahrana i provod. Često ovaj pripovedač kratkih proza progovara iz ženske perspektive, ali se preliva i u mišljenje koje je iznad polova. Pre svega je posmatrač, rezoner, laf...

Kultura

16.09.2017 u 21:41

Raznobojne i ukusne Fridine gozbe

Bodljikave kruške u zelenom pipijan sosu, supa od škampa, piletina u marinadi, pa škampi u marinadi, ljuti voćni paprikaš, salate i sosovi u ogromnim činijama, avokado, pasulj, rotkvice... meksička hrana sva u slikama koje prosto mame iz knjige „Fridine fijeste, Recepti i sećanja na život sa Fridom Kalo“, autorki Gvadalupe Rivere i Mari-Pjer Kole. Ova jela Frida Kalo spremala je za svoj rođendan u julu, a priređivala je velike večernje zabave na koje je pozivala „pola Meksika“, marijače, žene u živopisnim nošnjama, ljude iz Pariza, Londona i Njujorka. U čuvenoj Plavoj kući, koju su Frida i Dijego uredili u vatrometu boja i ukrasili velikim slikarskim platnima, tada su se pili tekila, pivo u kriglama, svuda je bilo aranžirano voće uklopljeno sa crvenim mušemama i šarenim salvetama.

Kultura

14.09.2017 u 21:50

Rukopis „Gorskog vijenca” treba da se vrati Beogradu

Još uvek nije završena priča u vezi sa originalnim rukopisom „Gorskog vijenca”, koji se sada nalazi na Cetinju, a postavlja se i pitanje drugog dela Njegoševog autografa ovog čuvenog speva, koji nikada nije pronađen, upravo zbog toga što nikada nije ni tražen. Srbija ima pravo da traži da Njegošev autograf bude vraćen Beogradu zbog toga što ga je 1969. godine maršal Tito tajno poklonio, dao ga u „mraku” Crnoj Gori, što je nezakonito i protivno Međunarodnoj konvenciji o neotuđivosti kulturne baštine (povelje iz Sen-Žermena i Pariza), čiji smo i mi potpisnici, kaže za naš list istoričar umetnosti Živko Brković, autor studija „Sudbina rukopisa `Gorskog vijenca`”, „Moje arhivalije o Njegošu”, i drugih.

Kultura

04.09.2017 u 09:46

Velika poezija zahteva veliku žrtvu

Ukloni žudnju za isticanjem i uspostavićeš svoj socijalizam, napisao je 1902. godine američki pesnik, novinar i pisac Embrouz Birs (1842–1913), jedan od uvek aktuelnih vizionara, koji je nestao negde u Meksičkoj revoluciji. Njegov srpski prevodilac Bojan Belić rekao je: „Birs je živ”. Nedavno je u „Službenom glasniku” objavljena knjiga Birsove poezije i pisama „Oblici gline”, a misao s početka nastavlja se dalje u pismu prijatelju Džordžu Sterlingu, pesniku i dramskom piscu: „... mislim da princip – svako na svakog pazi – koji je oduvek postojao uporedo sa takmičenjem, može biti primenjen naširoko. Ali oni koji se bune protiv `takmičarskog sistema` i koji misle da pod njim trpe, u stvari pate od sopstvene rasipnosti i nesposobnosti. Za kompletnog i dalekovidog to je savršen

Kultura

25.08.2017 u 22:00

Pisci koji odlaze u unutrašnju emigraciju

Jedan od naših najboljih polonista Biserka Rajčić nastavlja da našoj kulturi približava svestrane poljske stvaraoce. Prevodi i studiozno se bavi poezijom Eve Zonenberg ( zbirka „Neuračunljivi”, „Kuća poezije” Banjaluka), Vislave Šimborske („Izabrane pesme”, „Kuća poezije”), Zbignjeva Herberta („Izabrane pesme”, Treći trg), a nedavno je u „Službenom glasniku” objavljen njen prevod romana Stanjislava Ignacija Vitkjeviča, renesansne ličnosti poljske avangarde. Uoči Međunarodnog beogradskog sajma knjiga očekujemo i prevod Biserke Rajčić Gombrovičevog dela „Kosmos” u novosadskom „Prometeju”.

Kultura

23.08.2017 u 22:00

Kada se Srbi prisećaju srpskog jezika

Druga generacija migranata rođenih u Australiji: čovek je hrvatskog porekla, a žena srpskog. On pomalo zna jezik njihovog porekla, ona baš nikako, a želeli bi da njihovo dete dobro govori srpski. Srpkinja po ocu, udata je za Australijanca portugalskog porekla, a volela bi da njeno dete zna srpski, koji i sama ne govori dobro... Ovi šaroliki motivi i ukrštaji, kao sa neke tkanice, a koji se moderno zovu multikulturalizam, tipični su za „mlađe” zemlje kakva je Australija. Idealna jezička situacija za migrante, koji brzo prihvate tamošnji način života, jeste da prva generacija pristiglih, sa još svežim sećanjem na maternji jezik, želi da i u svojoj deci učvrsti taj isti osećaj za srpski.

Kultura

20.08.2017 u 22:00

Sudbina rukopisa „Gorskog vijenca” kao dobar triler

Rukopisi velikih književnih dela imaju čudesne sudbine i puteve u svetu, poput ljudskih, a potraga za Njegoševom rukom ispisanim „Gorskim vijencem” nalikuje na neki šerlokovski zaplet ili traganje za drugom knjigom Aristotelove „Poetike” o smehu, u lavirintima mračne opatije u Ekovom romanu „Ime ruže”. Rukopis je nestajao i pojavljivao se neobičnim ritmom, kao reka ponornica.

Kultura

30.07.2017 u 21:10

Neko drugi je samo broj, a ne ljudsko biće

Amerika primenjuje ono o čemu Evropa promišlja, piše Orasio Čeruti-Guldberg, meksički profesor latinoameričke filozofije, istorije ideja i političke filozofije, u delu „Filozofija u Latinskoj Americi. Dvesta godina filozofske misli Naše Amerike” (Službeni glasnik). Istorijski gledano, latinoamerička filozofija odbija nekritička podražavanja, promišlja teme identiteta i integracije, kolektivnu sliku regiona.

Kultura

24.07.2017 u 21:31

Srpski pisci pred carinskim kritičarima

Za kulturnu raznolikost i informisanost naših čitalaca je dobro što je srpsko tržište knjige veoma otvoreno za dela koja dolaze iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, iako ta otvorenost stvara nelojalnu konkurenciju našim izdavačima, koji u regionu ni približno nemaju takvu zastupljenost. Dešava se da, na primer, izdavač iz Hrvatske ili Crne Gore u Srbiji prodaje knjigu za koju prava poseduje samo u svojoj zemlji, dok u isto vreme istu knjigu nudi i neki naš izdavač...

Prethodna Sledeća

Početna / Marina Vulićević

15.06.2026 u 11:25

Stanković: Imam želju da uđemo u Ligu šampiona

15.06.2026 u 11:25

Žestoka razmena vatre između IDF-a i Hezbolaha u južnom Libanu

15.06.2026 u 11:23

Đurić: Iranci se sigurno neće odreći nuklearnog programa bez nekih ustupaka SAD-a

15.06.2026 u 11:21

Pavlović: Niš dobija novo porodilište uz podršku države

15.06.2026 u 11:20

Srpska kraljevska porodica na proslavi zlatne svadbe švedskog kraljevskog para

15.06.2026 u 11:18

Vens: Sporazum SAD i Irana menja Bliski istok za narednih 50 godina