Andrić i Srpska književna zadruga su vršnjaci
Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine, danas obeležava 125 godina postojanja održavanjem 101. redovne Skupštine, kao i svečanosti povodom ovog jubileja. U svečanom delu prof. dr Zorica Nestorović održaće besedu o Andriću i Srpskoj književnoj zadruzi, a glumica Biljana Đurović čitaće Andrićeve tekstove.
U četvrtak će na Kolarcu, od 19.30 časova, biti predstavljeno 6 knjiga novog 109. Kola SKZ-a i 6 knjiga u novim divot-izdanjima čuvene edicije „Kolo”.
U okviru „Kola” biće reči o knjigama Mišela de Montenja „Ogledi (1–2), Lukijana iz Samosate „Izabrani spisi”, Jovana Deretića „Kompozicija Gorskog vijenca”, Vasilija Krestića „Znameniti Srbi o Hrvatima” i drugima, a među divot-izdanjima biće predstavljena dela Stefana Prvovenčanog, Plutarha, Matije Bećkovića, Mila Lompara...
– U toku trajanja Srpske književne zadruge, tokom 125 godina, gotovo svaki srpski pisac imao je svoju malu istoriju odnosa sa ovom institucijom. Najveći najviše. Vidi se to na primerima Andrića, Crnjanskog, Isidore, Desanke, Ćopića, Ćosića... Ivo Andrić i Srpska književna zadruga su vršnjaci: Zadruga je osnovana, a Andrić rođen 1892. godine. Veliki deo života živeli su zajedno, kaže Dragan Lakićević, njen glavni urednik.
U Upravnom odboru SKZ-a (tako nas obaveštava pisac predgovora Milorad Đurić u izdanju Ivo Andrić „Pripovetke u izboru samog pisca”) proveo je Andrić više od 30 godina: od 1936. do 1939. godine i od 1945. do smrti 1975. godine. Za stalnog člana Upravnog odbora izabran je 1968, a na 65. redovnoj Skupštini SKZ-a 1972. godine za doživotnog počasnog predsednika SKZ-a, kaže Dragan Lakićević, njen glavni urednik.
Po njegovim rečima, sačuvano je i pismo kojim Andrić na tome zahvaljuje. Glasi ovako: „Hvala na pozivu i na velikoj počasti. Na žalost, ne mogu doći, jer po savetu lekara ne treba da prekidam lečenje i utvrđeno vreme odmora, kao ni da učestvujem na javnim skupovima. Sa dubokom zahvalnošću pozdravlja vas Ivo Andrić, Soko Banja, hotel Moravica.”
– U Književnom arhivu SKZ-a čuvaju se dve Andrićeve recenzije koje govore o njegovom radu u Književnom odseku Upravnog odbora: recenzija knjige pripovedaka Nikole Lopičića „Seljaci” iz 1938, i recenzija dela Vuka Vrčevića „Ogranci za istoriju Crne Gore” iz 1953. godine. U recenzijama se vidi u kojoj meri je Andrić bio precizan kada preporučuje i prigovara, uočava vrline i nedostatke knjige predložene za izdavački program SKZ-a – objašnjava Lakićević.
Po njegovim rečima, u Kolu, ediciji osnovanoj takođe pre 125 godina, objavio je Andrić, za života, 6 knjiga. Najpre „Pripovetke”, 1924. godine, u tiražu od 15.000 primeraka. U njoj su priče: „U musafirhani”, „Ćorkan i Švabica”, „Mustafa Madžar”, „Ljubav u kasabi”, i druge...
– Za ovu knjigu Andrić je dobio nagradu Srpske kraljevske akademije, napominje Lakićević, dodajući da zatim sledi knjiga „Pripovetke” iz (1936) pa „Odabrane pripovetke” (1–2) 1954, „Prokleta avlija” (1960), „Na Drini ćuprija” (1961), i druge. Zadrugina biblioteka „Savremenik” započela je 1931. godine Andrićevim „Pripovetkama” „Mara Milosnica”, „Most na Žepi”, „Anikina vremena”. Godinu dana posle Andrićeve smrti, 1976, u Kolu izlazi prvo izdanje zbirke „Kuća na osami” – iz Andrićeve zaostavštine.
Za Ivu Andrića u SKZ-u vezano je i niz anegdota. Zna se mesto za velikim stolom, za kojim je uvek sedeo. Zna se da je, u Stokholmu, prilikom prijema Nobelove nagrade, upoznao švedskog pisca Harija Martinsona i doneo njegov roman „Put u Klokrike”. Roman je Zadruga objavila naredne godine u plavom Kolu. U ispovestima Ljubi Jandriću (u knjizi „Sa Ivom Andrićem”, Kolo, 1977) veliki pisac je rekao: „Tada, 1924. godine, bilo je teže ući u Srpsku književnu zadrugu nego u carstvo nebesko... Inače, Zadruga i ja smo vršnjaci: rođeni smo iste godine...”, podseća Lakićević.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
