Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Тема недеље

30.09.2017 у 21:50

Носилица, носиљка или носиља

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

29.09.2017 у 14:44

Карл Маркус Гаус отвара 62. Сајам књига

Међународни београдски сајам књига, 62. по реду, биће одржан од 22. до 29. октобра на Београдском сајму уз мото „Кључ је у књигама”, и уз учешће више од 450 домаћих и иностраних излагача. Почасни гост овогодишње манифестације је књижевност немачког говорног подручја, односно Немачке, Аустрије, Швајцарске и Литхенштајна, а на свечаном отварању говориће и аустријски писац Карл Маркус Гаус. Добитница Нобелове награде Херта Милер биће гошћа сајма 23. октобра и за њено велико књижевно вече у Југословенском драмском позоришту припремљено је 300 бесплатних улазница за посетиоце.

Култура

17.09.2017 у 19:00

Не посматрам живот из мишје рупе

Нова прозна књига пре свега песникиње Радмиле Лазић „Угризи живот” (Лагуна) говори о oнеобиченој свакодневици, о детаљима који само уметнику западају за око, о лепоти самоће, о другима који су лепи, напорни или смешни у својим слабостима. О животу који је све одједном, сахрана и провод. Често овај приповедач кратких проза проговара из женске перспективе, али се прелива и у мишљење које је изнад полова. Пре свега је посматрач, резонер, лаф...

Култура

16.09.2017 у 21:41

Разнобојне и укусне Фридине гозбе

Бодљикаве крушке у зеленом пипијан сосу, супа од шкампа, пилетина у маринади, па шкампи у маринади, љути воћни паприкаш, салате и сосови у огромним чинијама, авокадо, пасуљ, ротквице... мексичка храна сва у сликама које просто маме из књиге „Фридине фијесте, Рецепти и сећања на живот са Фридом Кало“, ауторки Гвадалупе Ривере и Мари-Пјер Коле. Ова јела Фрида Кало спремала је за свој рођендан у јулу, а приређивала је велике вечерње забаве на које је позивала „пола Мексика“, маријаче, жене у живописним ношњама, људе из Париза, Лондона и Њујорка. У чувеној Плавој кући, коју су Фрида и Дијего уредили у ватромету боја и украсили великим сликарским платнима, тада су се пили текила, пиво у криглама, свуда је било аранжирано воће уклопљено са црвеним мушемама и шареним салветама.

Култура

14.09.2017 у 21:50

Рукопис „Горског вијенца” треба да се врати Београду

Још увек није завршена прича у вези са оригиналним рукописом „Горског вијенца”, који се сада налази на Цетињу, а поставља се и питање другог дела Његошевог аутографа овог чувеног спева, који никада није пронађен, управо због тога што никада није ни тражен. Србија има право да тражи да Његошев аутограф буде враћен Београду због тога што га је 1969. године маршал Тито тајно поклонио, дао га у „мраку” Црној Гори, што је незаконито и противно Међународној конвенцији о неотуђивости културне баштине (повеље из Сен-Жермена и Париза), чији смо и ми потписници, каже за наш лист историчар уметности Живко Брковић, аутор студија „Судбина рукописа `Горског вијенца`”, „Моје архивалије о Његошу”, и других.

Култура

04.09.2017 у 09:46

Велика поезија захтева велику жртву

Уклони жудњу за истицањем и успоставићеш свој социјализам, написао је 1902. године амерички песник, новинар и писац Емброуз Бирс (1842–1913), један од увек актуелних визионара, који је нестао негде у Мексичкој револуцији. Његов српски преводилац Бојан Белић рекао је: „Бирс је жив”. Недавно је у „Службеном гласнику” објављена књига Бирсове поезије и писама „Облици глине”, а мисао с почетка наставља се даље у писму пријатељу Џорџу Стерлингу, песнику и драмском писцу: „... мислим да принцип – свако на сваког пази – који је одувек постојао упоредо са такмичењем, може бити примењен нашироко. Али они који се буне против `такмичарског система` и који мисле да под њим трпе, у ствари пате од сопствене расипности и неспособности. За комплетног и далековидог то је савршен систем.” Бојан Белић,

Култура

25.08.2017 у 22:00

Писци који одлазе у унутрашњу емиграцију

Један од наших најбољих полониста Бисерка Рајчић наставља да нашој култури приближава свестране пољске ствараоце. Преводи и студиозно се бави поезијом Еве Зоненберг ( збирка „Неурачунљиви”, „Кућа поезије” Бањалука), Виславе Шимборске („Изабране песме”, „Кућа поезије”), Збигњева Херберта („Изабране песме”, Трећи трг), а недавно је у „Службеном гласнику” објављен њен превод романа Стањислава Игнација Виткјевича, ренесансне личности пољске авангарде. Уочи Међународног београдског сајма књига очекујемо и превод Бисерке Рајчић Гомбровичевог дела „Космос” у новосадском „Прометеју”.

Култура

23.08.2017 у 22:00

Када се Срби присећају српског језика

Друга генерација миграната рођених у Аустралији: човек је хрватског порекла, а жена српског. Он помало зна језик њиховог порекла, она баш никако, а желели би да њихово дете добро говори српски. Српкиња по оцу, удата је за Аустралијанца португалског порекла, а волела би да њено дете зна српски, који и сама не говори добро... Ови шаролики мотиви и укрштаји, као са неке тканице, а који се модерно зову мултикултурализам, типични су за „млађе” земље каква је Аустралија. Идеална језичка ситуација за мигранте, који брзо прихвате тамошњи начин живота, јесте да прва генерација пристиглих, са још свежим сећањем на матерњи језик, жели да и у својој деци учврсти тај исти осећај за српски.

Култура

20.08.2017 у 22:00

Судбина рукописа „Горског вијенца” као добар трилер

Рукописи великих књижевних дела имају чудесне судбине и путеве у свету, попут људских, а потрага за Његошевом руком исписаним „Горским вијенцем” наликује на неки шерлоковски заплет или трагање за другом књигом Аристотелове „Поетике” о смеху, у лавиринтима мрачне опатије у Ековом роману „Име руже”. Рукопис је нестајао и појављивао се необичним ритмом, као река понорница.

Култура

30.07.2017 у 21:10

Неко други је само број, а не људско биће

Америка примењује оно о чему Европа промишља, пише Орасио Черути-Гулдберг, мексички професор латиноамеричке филозофије, историје идеја и политичке филозофије, у делу „Филозофија у Латинској Америци. Двеста година филозофске мисли Наше Америке” (Службени гласник). Историјски гледано, латиноамеричка филозофија одбија некритичка подражавања, промишља теме идентитета и интеграције, колективну слику региона.

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

15.06.2026 у 23:25

ЕУ и Украјина отвориле приступне преговоре и први кластер

15.06.2026 у 23:12

ЕУ је напросто изгубила свој некадашњи значај

15.06.2026 у 22:58

Полицајац преживео захваљујући панциру: У Немачкој у току потера за опасним бегунцем са Психијатријске клинике

15.06.2026 у 22:55

Критике на рачун Ђиласа због предлога о забрани друштвених мрежа млађима од 16 година

15.06.2026 у 22:44

Деца поново у политичким порукама блокадера

15.06.2026 у 22:29

Скопље: ухапшен осумњичени за паљење возила амбасаде Бугарске