Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

18.12.2016 u 10:30

Šta je Mik Džeger pisao Vorholu, a šta Ketrin Hepbern Spenseru Trejsiju

„Ne znam zašto živimo – dar života nam dolazi ne znam od kog izvora niti u koju svrhu; ali verujem da možemo da nastavimo da živimo zato što je život nešto najdragocenije o čemu išta znamo, pa je stoga, pretpostavljam, velika greška da se predamo dok nam ga je još ostalo”, pisao je romanopisac Henri Džejms 1883. godine prijateljici Grejs Norton, koja je bila u depresiji posle jedne smrti u porodici. Ovo pismo, zajedno sa još oko 125 drugih, iz različitih istorijskih perioda, nalazi se u knjizi „Muzej prepiske, Lična pisma koja bi trebalo da pripadaju svima” Šona Ašera, koji je sakupio pisma i uredio ovo izdanje. Knjigu je objavila beogradska „Geopoetika”, u ediciji „Intimna istorija”, a sa engleskog prevela je Jelena Lazić. „Ova lepa knjiga koju sada držite u rukama vrhunac je

Društvo

14.12.2016 u 14:11

Akcija „Negujmo srpski jezik” širom Srbije

Nekadašnja akcija Grada Beograda „Negujmo srpski jezik” sada je prerasla u republičku akciju, a kako je najavio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, u narednoj godini u okviru ovog programa širom Srbije, u školama i domovima kulture, biće organizovani seminari i predavanja posvećeni srpskom jeziku. Takođe, kako je najavio Vukosavljević, imajući na umu ulogu srpskog jezika u oblikovanju nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta, pitanja jezičke kulture i pravilnog izražavanja biće u fokusu ne samo u medijima i javnom prostoru, već će se težiti podizanju nivoa osnovne pismenosti na svim obrazovnim nivoima i u svim strukama.

Kultura

04.12.2016 u 09:30

Ono što je za mnoge buka, za mene je muzika

Jedan od najznačajnijih američkih pesnika Čarls Bernstin bio je gost Kulturnog centra Beograda, stvaralac jezičke poezije, koja je još 70-ih godina 20. veka pokazala složene poetske mogućnosti 21. veka. To je stvaralaštvo koje u prvi plan stavlja različite diskurse; jezik politike, popularne kulture, književnosti, raznovrsne akcente, zvuke, inovativnu sintaksu, slike kao u kaleidoskopu... Čarls Bernstin ima prijatelje i u srpskim pesnicima, a napisao je predgovor za američko izdanje antologije srpske poezije Dubravke Đurić i Biljane Obradović. „Sa prijateljem Tedom Grinvoldom vodio sam duge razgovore uz ručak, i zaključili smo da živimo kao bogataši. Jesmo oduvek živeli skromno, ali imamo bogatiji život od mnogih bogataša, ispunjen mišlju, lepotom, umetnošću, razgovorima..., to vredi

Kultura

28.11.2016 u 15:06

Grad koji još kuje svoje metamorfoze

Ako vreme prihvatimo kao potpuno relativan pojam, onako kako bi ga objasnio jedan od slavnih gostiju Beograda Albert Ajnštajn, onda su prošlost, sadašnjost i budućnost ovoga grada izukrštani na fantastičan način. Možda i zbog toga u trenucima povišene svesnosti osećamo suvišak istorije, događanja, podudarnosti, emocija, jer, sve nam se, izgleda, na nekom nivou dešava drugačijim redosledom. Ili nekako odjednom. Najbolje to znaju umetnici. Njihovoj inspiraciji i doživljaju Beograda biće posvećen specijalni dodatak „Politike” u sredu 30. novembra, pod pokroviteljstvom Skupštine grada. Beograd u književnim delima, na platnima slikara, u apstraktnosti muzičkog izraza, u umetnosti arhitekture... Beograd jeste inspiracija. Zašto je tako? Zato što je „malo gradova koji imaju tako slavnu i burnu

Kultura

26.11.2016 u 12:04

Pisac postoji samo u jeziku

Na ovogodišnjem 61. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga „Službenom glasniku” dodeljena su tri priznanja: nagrada za Izdavački poduhvat godine za knjigu „Srbija, gradovi naselja, opštine” Stevana Stankovića, kao i dve specijalne nagrade za knjige „Venac od trnja za Danila Kiša” Milivoja Pavlovića i „Vizantijsko nasleđe” u tri toma. „Službeni glasnik” baštini tradiciju „Novina serbskih”, a o posebnom odnosu ove institucije prema jeziku razgovaramo sa Petrom V. Arbutinom, direktorom sektora za izdavanje knjiga.

Kultura

23.11.2016 u 08:23

Srpski jezik je zanemaren od osnovne škole do fakulteta

Stanje jezičke kulture u Srbiji zabrinjavajuće je najpre zbog toga što je srpskom jeziku posvećen mali broj časova, od osnovne škole do univerziteta, u odnosu na učenje stranih jezika. Zbog toga su mnogi fakultetski obrazovani ljudi u Srbiji zapravo funkcionalno nepismeni. Nepravilno izgovoren ili napisan srpski jezik u medijima samo je posledica lošeg institucionalnog staranja o jeziku uopšte, zbog čega je potrebno doneti zakon o upotrebi srpskog jezika i pisma, osnovati savet za jezik i uvesti obavezu da novinske i izdavačke kuće poseduju obavezne lektorske službe, zaključeno je na jučerašnjoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu, posvećenoj analizi stanja srpskog jezika u medijima. Pored članova Nacionalnog saveta, kojim je predsedavao Mileta Prodanović, razgovoru su prisustvovali

Kultura

21.11.2016 u 10:04

Srećan sam romanopisac koji se nagledao nesreća

Novi roman „Ako dugo gledaš u ponor” (Albatros plus) pesnika, pripovedača i romanopisca Enesa Halilovića (1977, Novi Pazar) nosi podnaslov „Dijalog o praznini”. Taj ritmični dijalog, koji vode glavna junakinja Nejra i filozof Sipac, prepričavajući jedno drugom događaje i svoja shvatanja života, pokazuje da je priroda istine u stvari dijaloška. Nejrina priča je obeshrabrujuća: odrastala je u u maloj sredini u kojoj se proizvode farmerke, mladi se prepuštaju kriminalu i drogi i gde bi ljudi svašta učinili za malo hrane i novca. Njen život je gradacija nesreće. Filozof Sipac izlaže svoja shvatanja iz iskošene perspektive neprilagođenog čoveka: „Lako je uočio kada se istina odvojila od laži, ali nije imao hrabrosti da krene za njom”. „Za sve prethodne knjige imao sam malu dozu zebnje u

Kultura

17.11.2016 u 19:00

Novinar i pesnik drže se za ruke

Knjigu novih i izabranih pesama „Mrtva priroda” Zorana Hr. Radisavljevića objavila je Srpska književna zadruga u svojoj „Maloj biblioteci”. U razgovoru, upriličenom u prostorijama Zadruge, učestvovali su urednik izdanja Dragan Lakićević, Petar Pajić i Aleksandra Žeželj Kocić. Stihove iz knjige čitala je mlada glumica Emilija Nestorović. Dragan Lakićević naglasio je da rani rukopisi ovog autora održavaju pesničku mladost, u načinu na koji pesnički subjekt posmatra svet, dok njegovo stvaralaštvo u 21. veku obeležava samoposmatranje, osoben odnos prema smrti roditelja, kao i izvesna apsurdnost života, ljubavi i rada. Petra Pajića je, povodom Radisavljevićevog „bekstva” iz poezije i njegovog ponovnog povratka poetskom stvaralaštvu posle dve i po decenije, zaokupilo pitanje veze

Kultura

12.11.2016 u 10:04

Strašan nam je dželat oduzeo mladost

Srpski pisci u Velikom ratu delili su sudbinu svoga naroda u povlačenju preko Albanije, a kao gimnazijalci, budući francuski đaci, dobrovoljci, ratni dopisnici, u svom stvaralaštvu ostavili su trag o srpskoj golgoti. Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, Rade Drainac, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Milutin Bojić, Vladislav Petković Dis, Dragiša Vasić, Veljko Petrović... Neki su u ratu izgubili život, neki su se vratili skrhani sumnjom u humanost, a preživeli gimnazijalci su francuskim školskim drugovima pričali o doživljajima pri prelasku Albanije.

Kultura

04.11.2016 u 11:00

Oduzimate mi jedan grad, ali mi ostavljate čitav svet

„Zamislite da ste emigrant slovenskog porekla, s poluostrva Istre, i da stižete u Ensenadu de Baragan pred kraj dvadesetih ili početkom tridesetih godina prošlog veka...”, deo je iz romana argentinskog pisca, pesnika i prevodioca Huana Oktavia Prensa „Višak identiteta”, u izdanju „Geopoetike” i u prevodu Gordane Ćirjanić. Huan Oktavio Prens bio je gost „Geopoetike” na upravo završenom 61. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga predstavljajući ovaj svoj roman koji je zasnovan na autobiografskim podacima.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević