Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.37	102.99	102.68
126.82	127.59	127.21

Kultura

02.01.2017 u 08:40

Od našeg specijalnog izveštača Pariz – Francuska prestonica uvek je puna uzbudljivih izložbi, ali u ovoj sezoni možda je najdirljivija ona u Muzeju Orsej posvećena Frederiku Baziju (1841–1870), jednom od najvećih talenata impresionizma koji je pokošen na bojnom polju pre nego što je navršio 29 godina. Njegovi prijatelji Mone i Renoar, s kojima je delio atelje, naslikali su šezdesetinu slika od kojih su većina remek-dela, dok se on prijavio za vojsku u francusko-pruskom sukobu 1870. godine.

Kultura

22.12.2016 u 09:05

Ovaj vek neće biti američki

Đulijeto Kjeza (1940), italijanski novinar i borac za ljudska prava, autor knjige „Rusofobija”, dolazi danas u Beograd, gde će najpre održati predavanje „Moj pogled na aktuelni trenutak međunarodnih odnosa u svetu”, na Fakultetu političkih nauka, u 12.30 sati, a zatim predstaviti svoju knjigu u Narodnoj biblioteci Srbije, od 19.30 sati. Levičar i dugogodišnji član Komunističke partije Italije i njen veliki disident, Kjeza je poznat po svom kritičkom stavu. Dve decenije živeo je u Sovjetskom Savezu, odnosno Rusiji, odakle je bio dopisnik raznih italijanskih medija.

Kultura

13.12.2016 u 22:05

Prostor sanjanja u „Čarobnim izlozima”

Jisok Min i Taegon Kim, dvoje umetnika iz Koreje koji su se školovali u Francuskoj i koji istražuju granice između imaginarnog i realnog sveta, kreatori su ovogodišnjih tradicionalnih „Čarobnih izloga” u Francuskom institutu koji će, pod naslovom „Prostor sanjanja”, biti otvoreni večeras u 19 sati, dok je u 19.30 predviđen razgovor sa njima. Postavka je osmišljena kroz seriju od četiri instalacije čiji se izgled menja smenom dana i noći. Umetnici, koji su studirali na Univerzitetu u Strazburu, stigli su u Beograd još u četvrtak i kažu da je prvi utisak koji su imali kad su ušli u avion za Beograd bio da su ljudi snažni i krupni. Ovo izdanje „Čarobnih izloga” zasniva se upravo na specifičnom duhu koji se odnosi na praznike, kaže Julija Rajačić, francusko-srpska kustoskinja, koja tvrdi

Kultura

08.12.2016 u 18:59

Protivnik akademskog jezika

Prijateljstvo dvojice očeva, od kojih je jedan vojni begunac iz bivše Jugoslavije (Ivan), a drugi Holanđanin (pripovedač) koji proživljava životnu krizu, tema je romana „Balkanski Hudini” holandskog pisca Jana van Mersberhena, koji je objavljen i na srpskom u izdanju „Klija” u prevodu Jelice Novaković-Lopušine. Ivan je scenski umetnik koji izvodi tačku oslobađanja od okova po barovima i vašarima u Holandiji i koji saznaje da ima desetogodišnjeg sina što će imati posledice po njegov raspušteni životni stil. Pripovedač romana takođe ima desetogodišnjeg sina za kojeg je snažno vezan , što jača njegovo prijateljstvo sa Ivanom čiju slobodu vidi kao nešto čemu treba težiti. – Prva nit u mojoj knjizi je razlika između žene i muškarca kad je reč o roditeljstvu, a druga nit je činjenica

Svet

28.11.2016 u 12:05

Madagaskar, osmi kontinet

Od našeg specijalnog izveštača Antsirabe - Madagaskar, četvrto najveće ostrvo na svetu, smešteno u Indijskom okeanu blizu obale istočne Afrike, bio je protekle nedelje domaćin dva velika frankofona skupa: 45. generalne skupštine Međunarodne unije frankofonih novinara (UPF) od 20. do 24. novembra, i Samita Međunardone oranizacije frankofonije (OIF) od 22. do 26. novembra. Možda preveliki zalogaj za jednu od pet najsiromašnijih zemalja na svetu, ne samo zbog hotelskih kapaciteta koji nisu bili dovoljni da bi se oba skupa održala u glavnom gradu, zbog čega je skup UPF-a sa oko 300 novinara učesnika na kraju ipak organizovan u Antsirabeu, 160 kilometara od glavnog grada. Ispostavilo se da je za novinare to bilo dobro, uprkos teškoćama vezanim za transport od aerdoroma Ivato (loši

Kultura

02.11.2016 u 09:40

Snage gluposti jače su od snaga razuma

Moji utisci o Beogradu su sve bolji i bolji. Vreme je lepo, ima sunca, ali ipak imam u rezervi kišobran, šali se francuski pisac Žerom Ferari, aludirajući na svoj prvi boravak u našem gradu u maju 2014. neposredno pre velikih poplava, kada je predstavio svoj roman „Beseda o padu Rima” nagrađen Gonkurovom nagradom 2012, i kada je svakog dana lila kiša kao iz kabla. Ovaj put bio je gost izdavačke kuće „Čarobna knjiga” na upravo završenom Sajmu knjiga, povodom izlaska njegovog novog romana „Princip”.

Kultura

29.10.2016 u 21:30

Naše karijere idu čas gore, čas dole

Nažalost, ne poznajem taj deo Evrope, ali bi za mene bila velika radost da dođem u Beograd, kaže Nataša Apana (1973), francuska književnica i prevodilac, poreklom sa Mauricijusa, čiji je peti roman „Do sutra” upravo objavljen i kod nas u izdanju „Klija” u prevodu Ljiljane Mirković. Srpski izdavač najavljuje njen dolazak u Beograd na proleće. Rođena i odrasla na Mauricijusu, u porodici indijskog porekla, Nataša Apana je u svom zavičaju radila kao novinarka. U Francusku se preselila 1998. godine kada je aktivno počela da se bavi pisanjem i tvrdi da je danas književna scena na Mauricijusu veoma dinamična, da ima puno mladih pisaca koji pišu na francuskom, engleskom i kreolskom i čak se poigravaju u poeziji sa sva tri jezika. Njen roman „Poslednja braća” iz 2007. osvojio je brojne nagrade

Kultura

17.10.2016 u 12:00

Digitalizacija – pretnja ili prilika

Od 17. do 21. oktobra EUNIK Srbija, mreža kulturnih centara Evrope koja promoviše kulturnu različitost i dijalog, organizuje radionice o novim pristupima pisanju, izdavaštvu i čitanju u eri digitalizacije, kao i okrugli sto pod nazivom „Digitalno čitanje – nove granice”. Žan-Batist Kizen, direktor Francuskog instituta u Srbiji, koji je ovog leta izabran za predsednika EUNIK-a, kaže da je reč o ideji nastaloj u radnoj grupi koju su ljudi iz Gete instituta vodili cele godine sa drugim partnerima iz mreže EUNIK Srbija. U tom projektu su učestvovali Institut Servantes, Italijanski institut za kulturu, Austrijski kulturni forum i Francuski institut. – Zajedno smo došli do zaključka da digitalizacija daje novi smisao našem odnosu prema pisanoj reči, knjizi, kako u Srbiji tako i u

Kultura

01.10.2016 u 22:05

Nema krize drame, postoji kriza čoveka

Žan-Pjer Sarazak (1946), najznačajniji francuski savremeni pozorišni teoretičar i autor knjige „Poetika moderne drame”, koja je objavljena i kod nas u izdanju „Klija” u prevodu Mirjane Miočinović, kaže da beskrajno žali što je, zbog zdravstvenih razloga, morao da otkaže svoju posetu Beogradu, gde je bio pozvan kao gost Bitefa i svog srpskog izdavača. Žao mu je što neće pratiti tako značajan festival, a posebno što neće prisustvovati predstavljanju svoje knjige koja je, u okviru programa Bitef biblioteka, zakazana za 2. oktobar u Festivalskom centru (Andrićev venac 2) u 17 sati i na kojoj će govoriti Mirjana Miočinović, Nebojša Romčević, Nebojša Bradić i Ivan Medenica. Da podsetimo, Mirjana Miočinović je dobila nagradu Miloš N. Đurić za prevod ove knjige. – Žalim utoliko više što

Kultura

17.09.2016 u 22:00

Treba pokazati svetu vaš talenat

Ovde postoji značajna kreativna snaga, koja još nije dovoljno poznata u inostranstvu, naročito u Francuskoj, i treba učiniti da se za nju čuje, kaže An-Loren Viguru, ataše za kulturu i izvršna direktorka Francuskog instituta u Srbiji, koja rukovodi projektom Teatroskop, osnovanim da bi se podstakla saradnja između Francuske i zemalja našeg regiona na polju scenskih umetnosti. Svi profesionalci koje Francuski institut poziva, ne samo u okviru Teatroskopa, „osvojeni” su tom snagom koja dolazi iz Srbije, talentom i profesionalnošću svojih sagovornika, dodaje ona, ističući da veruje da su umetnici nezavisni ambasadori svojih zemalja. Teatroskop je osnovan 2011. godine kao deo specijalnog programa pod nazivom „stručna mreža” koji finansiraju Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodnog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gordana Popović