Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.36
102.24	102.85	102.55
127.09	127.86	127.47

Kultura

30.08.2016 u 08:04

Književnost umire na pustom ostrvu

Sva istorijska društva imala su svoje „mudrace” koji su danas potisnuti na marginu zbivanja, jer jednom visokotehnokratizovanom društvu nije potrebno kritičko mišljenje. Poslednjih decenija ono je naprotiv sistematski suzbijano i proizvedena je „kultura bez upitnosti”, „kultura umrežavanja” koja stvara iluziju demokratizovanog globalnog društva, a zapravo je zasnovana na isključenju kritičkog mišljenja, kaže Slobodan Prošić, filozof i diplomata, autor knjige „Kartografija nestajanja” (izdavač „Mediterran Publishing”, Novi Sad), u kojoj je pokušao da skicira obrise filozofije postglobalizma. Prema njegovim rečima, danas smo svedoci obnove fundamentalizama svih boja, a oni su posledica fenomena koji je u knjizi opisan kao gubitak „vrednosne teritorije”. Taj gubitak se sve češće nadoknađuje

Kultura

20.06.2016 u 15:30

Kako je Evropa osvojila svet

Za razliku od Mišela Fukoa, koji ne veruje u seksualnu represiju, ja smatram da je ona jako važna na zapadu, počev od renesanse, a naročito u 19. veku, kaže francuski istoričar Rober Mišambled koji je u Beogradu održao predavanje o seksualnoj represiji kao pokretaču zapadnog napretka od 1500. do danas, a povodom njegove knjige „Orgazam i zapad. Istorija užitka od 16. veka do danas”. Knjiga je objavljena i kod nas u izdanju „Akademske knjige” u prevodu Marka Drče. Isti izdavač objavio je ranije i njegovo delo „Istorija nasilja. Od kraja srednjeg veka do danas” u prevodu Tamare Valčić Bulić. Poznati istoričar i profesor univerziteta Pariz-Sever, gostovao je ovde na poziv Francuskog instituta u Srbiji, Akademske knjige i Kulturnog centra u Beogradu, a osim u Beogradu, održao je predavanje

Kultura

14.06.2016 u 21:05

Pesništvo i ubistvo nisu tipični za normalne ljude

Želeći da se okuša u nečemu što do sada nije radio, Ivan Ivačković je napisao roman „Bezverje” koji će se, u izdanju „Lagune”, pred čitaocima pojaviti za Noć knjige, 17. juna. Knjiga svojim sadržajem iznenađuje, s obzirom na dosadašnja interesovanja autora bestselera „Kako smo propevali” za koji je dobio nagradu „Desimir Tošić”. Za tri decenije, koliko je proveo u novinarstvu, Ivačković je objavio oko dve hiljade tekstova u gotovo svim važnim novinama u SFRJ, SRJ i Srbiji. Osim knjige „Kako smo propevali” koja govori o preplitanju popularne muzike i politike u SFRJ, objavio je zbirku eseja „Pisma iz Tajnog grada”, zatim biografske knjige „Umetnost pobune”, „Obe strane jastuka” i „Priznanja pop pevačice”, kao i pesničku zbirku „Crvena mapa”. –U esejistici i poeziji ostavio sam tragove kojih

Kultura

09.06.2016 u 22:05

Ukidanje drugog jezika u školama bilo bi civilizacijsko nazadovanje

Svaki model obrazovanja koji nameće samo jedan jezik kao jedini vredan učenja dovodi relativno malobrojne kulturne i jezičke zajednice u odnos izvesne intelektualne zavisnosti. Nemogućnost sagledavanja fenomena iz različitih uglova dovodi do gubljenja kritičkog duha. Posebno je važno i na kojim jezicima smo mi sposobni da kvalitetno predstavimo svoju kulturu i ne samo kulturu, kaže dr Ljiljana Đurić sa Katedre za romanistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je nedavno na simpozijumu „Jezik u obrazovanju” u SANU govorila o stranim jezicima u jezičkoj obrazovnoj politici Srbije. Naša sagovornica se zalaže za negovanje višejezičnosti u skladu sa koncepcijom Saveta Evrope, ali i ističe da kod nas postoji ogroman raskorak između deklarativnog i stvarnog stanja. Dok se propagira

Kultura

06.06.2016 u 08:30

Najteže je prevoditi pisca koji ima loš stil

Bez prevedenih knjiga bili bismo u jednoj staklenoj kugli. Mogli bismo da gledamo napolje, a ne bismo mogli ništa da dotaknemo, kaže Melita Logo Milutinović, prevodilac, dobitnica nagrade „Branko Jelić” za najbolji prevod sa francuskog jezika na srpski (u kategoriji „Zreli doprinosi”), koja je dodeljena na „Molijerovim danima”, književnoj manifestaciji Francuskog instituta u Beogradu.

Kultura

19.05.2016 u 08:05

Uspomene na ratove još nisu svarene

Napisao sam ovaj roman da bih razumeo savremenu Francusku koja je i dalje pod velikim tenzijama i ne prepoznaje se dobro u ovom trenutku, kaže Aleksi Ženi, francuski pisac koji je gostovao na „Molijerovim danima”, i čije je delo „Francusko umeće ratovanja” sada objavljeno i kod nas u izdanju „Zaveta” u prevodu Slavice Miletić. Profesor biologije po profesiji, Ženi kaže za „Politiku” da je počeo da piše još kao dete, a da se ozbiljno tome posvetio u 28. godini (rođen je inače 1963. godine u Lionu). Dve decenije, međutim, izdavači su uporno odbijali sve što bi ponudio. Danas smatra da su imali pravo i da to nisu bile dobre stvari, jer kad je ozbiljno uronio u temu koju obrađuje u „Francuskom umeću ratovanja”, to izdavači ne samo da nisu odbili nego je za taj, dakle svoj prvi, roman dobio

Kultura

13.05.2016 u 09:06

U Siriji sam najviše naučio o arapskoj književnosti

Gonkurova nagrada je kao jedan veliki reflektor koji su usmerili na vašu knjigu i na vas kao autora. Kada je dobijete, zaista osećate snagu firme Gonkur: ljudi vas prepoznaju na ulici, traženi ste, puno putujete, knjiga ostvaruje veliki tiraž, a vi, naravno, nemate vremena da pišete novu. Ovako francuski pisac Matijas Enar, dobitnik Gonkurove nagrade 2015. za roman „Busola” i gost „Molijerovih dana”, ilustruje situaciju u kojoj se nađe njen laureat. Dok razgovaramo u Francuskom institutu u Beogradu, čiji je gost i gde je u utorak imao svoje veče, kaže da pravo iz Beograda ide u Luksemburg, zatim u Bretanju. U nedelju se vraća kući samo na nekoliko dana, pa nastavlja istim tempom da predstavlja roman „Busola” u kome slavi Orijent i ukazuje na plodna ukrštanja kultura istoka i zapada, a

Kultura

08.05.2016 u 18:05

Francuski pisci gosti Molijerovih dana

Francuski pisci Pjer Asulin, Matijas Enar, Aleksi Ženi i Emanuel Riben gosti su ovogodišnjih Molijerovih dana koji će, u organizaciji Francuskog instituta u Srbiji, biti održani u Novom Sadu, Beogradu i Nišu od 9. do 12. maja. Za ove autore karakteristično je da preispituju naš odnos prema svetu, inostranstvu, granicama, drugosti. Matijas Enar dobitnik je Gonkurove nagrade 2015. za roman „Busola” u kome preispituje granicu između Istoka i Zapada. Knjiga stiže i pred naše čitaoce u izdanju „Akademske knjige” u prevodu Tamare Valčić-Bulić. Enar je već bio gost Molijerovih dana 2011. godine kada je predstavio svoju knjigu „Pričaj mi o bitkama, kraljevima i slonovima” za koju je 2010. dobio Gonkurovu nagradu gimnazijalaca (na srpski su prevedeni i njegovi romani „Brevijar za pirotehničare”

Kultura

13.03.2016 u 08:05

Ne slažem se sa karikaturama „Šarli ebdoa“

Povodom izložbe „Crteži na slobodi” u Francuskom institutu koja će biti otvorena do 19. marta, u Beogradu je nedavno gostovao Tjeri Barig, karikaturista iz Švajcarske, koji je učestvovao u debati o slobodi izražavanja. Osnivač satiričnog lista „Vigus”, koji u svom crtežu zagovara „poštovanje drugoga”, za sebe kaže da je „a priori” protiv vlasti i da je to normalno. Vreme u našem gradu provodio je, kako sam kaže, širom otvorenih očiju i ušiju, primećujući da ljudi imaju u sebi više radosti nego oni u Parizu ili Lozani, a to je verovatno zato, zaključio je, što smo narod koji je puno patio. Zbog toga će, kaže, doći ponovo. Barig smatra da je važno da karikaturisti objavljuju radove u štampi i da budu plaćeni. – I moji crteži su na internetu, ali od toga se ne dobija novac. Zato sam

Kultura

02.03.2016 u 08:05

U kabini za digitalno čitanje

Izložbom „Crteži na slobodi” i njenim pratećim programima, Francuski institut je napravio uvod u Mesec frankofonije (mart). Na pitanje hoće li biti još ovako provokativnih tema koje zadiru u srž vremena u kome živimo, Žan-Batist Kizen, novi direktor Francuskog instituta u Srbiji, koji je na ovoj dužnosti već šest meseci, kaže da je ovde reč o provokativnoj temi u najboljem smislu te reči. Želeli su, ističe on, da zajedno sa frankofonim partnerima podvuku zalaganje svih država i vlada članova Frankofonije (80 država i vlada u svetu, od toga 30 na evropskom kontinentu) za odbranu kulturne i jezičke raznolikosti, kao i ljudskih i socijalnih prava. Stavljanje naglaska na novinski crtež i njegov politički i društveni uticaj, ovde ili drugde u Evropi, kao i na ostala četiri kontinenta, doprineće boljem

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gordana Popović