Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

07.11.2016 u 08:05

Tiho nestala Šar-planina

Kada su u oktobru prošle godine jedinice Kosovske policije iz Uroševca upale i pohapsile radnike Javnog preduzeća „Nacionalni park Šar-planina”, prestao je da postoji jedan od pet nacionalnih parkova u Republici Srbiji. Ovom aktu prethodilo je usvajanje Zakona o nacionalnim parkovima u skupštini Kosova. Šestoro radnika je dva dana bilo u zatvoru, potom im je određeno mesec dana kućnog pritvora i na kraju ih je sačekala optužnica za uništavanje i krađu šume. Munjevitom primenom kosovskih zakona kojima je uništena još jedna „ilegalna srpska organizacija” stavljena je tačka na rad i opstanak ovih ljudi, očuvanje prirodnih dobara i parka u sistemu Republike Srbije. Ništa nije pomoglo ni to što je JP „Nacionalni park Šar-planina” redovni i ravnopravni član evropske konfederacije nacionalnih

Društvo

09.10.2016 u 16:20

Kosovski zabran

Velimir Vuković iz sela Tučep u Metohiji čuo je, pre nekoliko dana, kako, tik pored njegovog povratničkog doma, neko seče šumu. Ni mogavši da izdrži zvuk testere i padanja drveća, odlučio je da ode u zabran, makar da vidi ko to obara njegova stabla. Samo što im je prišao, rušitelji su navalili na ovog šezdesetsedmogodišnjaka koga su pretukli i izudarali motkom po glavi, ramenima i nogama. Okrvavljen, nekako se domogao lokalne srpske sirotinjske ambulante, odakle su ga rođaci i medicinsko osoblje ispratili do bolnice u Kosovskoj Mitrovici. Vukovići su se, posle progona 1999. godine, među prvima vratili u Osojansku dolinu. Nisu mogli da podnesu izbeglištvo.

Društvo

17.09.2016 u 15:22

Jeftina predstava albanskih demonstranata

Kad je Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve očistila izmet i smeće iz Hrama Hrista Spasa, posekla korov, šikaru i gusto rastinje u dvorištu crkve koja se nalazi u centru Prištine, došla je gradska inspekcija da zabrani radove. Naredili su, pre četiri dana, radnicima Eparhije i vernicima da prekinu krečenje crkvenog oltara na čijim su zidovima ispisani grafiti, pogrdne i uvredljive parole, zaustavili su farbanje vrata koja su popravljena da više ne mogu ulaziti skrnavitelji, beskućnici i životinje.

Društvo

11.09.2016 u 22:00

Čist i pust hram

Priština – Između dve niske, od vatre pocrnele šipke provlači se episkop raško-prizrenski Teodosije, za njim, gotovo na kolenima, monasi i sveštenici. Katanac je oštećen i pohaban, potamnela opeka i čađav ulaz – iznutra se oseća težak miris paljevine, ljudske mokraće i izmeta. Nedelja je, praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja u Sabornom hramu Hrista Spasa u Prištini. Pre tri dana kroz njegove prozore kuljao je gusti dim i sve što je moglo da gori upaljeno je, a donesene su automobilske gume. Na podu izmet, smeće, krpe, toalet papir. „Mi čistimo pogan iz hrama. Ovo što sam zatekao nije mi se desilo od 2004. godine. Kao da sam se vratio u martovski pogrom 2004. Ova slika mojih sveštenika i monaha s metlama i lopatama liči na onu sliku kad su monahinje u manastiru

Uvodnik

31.08.2016 u 22:00

Kosovski prozor evropskog diplomate

„Šta da uradim da se Srbi vrate u gradove”, pitao je Samuel Žbogar po dolasku na mesto šefa kancelarije EU u Prištini pre pet godina. Ponovio je pitanje svojih prethodnika na koje niko nije dao odgovor i koje se pretvorilo u frazu. Otvorite prozor, gospodine Žbogar, bacite pogled i videćete gde su bile dve kuće profesora Tomislava Đokića, čije je uništavanje okončano pre nekoliko dana. Zatim zatvorite prozor, pozovite premijera, ministre, međunarodne autoritete, medije i zajedno siđite u dvorište. Tu bez odlaganja počnite obnovu i povratak. Da li to možete da uradite? „To je stvar institucija, trebalo bi proveriti, ako postoji volja”, izgovorio je Žbogar, ne menjajući izraz lica. Čuvao je hladnoću i „nepristrasnost”, kako priliči diplomati i bivšem slovenačkom ministru inostranih

Društvo

22.08.2016 u 08:15

Prvi san u zavičaju

Mušutište – Jednoličnost puta što prolazi između velikih uništenih kuća, od kojih su ostale samo grede, remete šarene pčelinje košnice koje je u jednoj od zgrada smestio neki lokalni Albanac. Novinari iz kombija fotografišu kuću, a nekoliko stotina metara dalje prema brdu iz neke prostorije, bez prozora, leti i pada šut u gustu šikaru i na polusrušene zidove. Pet policajaca Kosovske policije stoji sa strane i gleda ko dolazi. Nekoliko dana dvadeset pet volontera čiste dvorište Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u selu Mušutište kod Suve Reke. Razapeli su šatore i počeli da krče oko ostataka crkve, seku drveće i prave staze prema groblju i tako pripremaju teren za dolazak nekoliko stotina raseljenih Srba iz ovog dela Metohije koji se ovde okupljaju na praznik Uspenja, svakog 28.

Uvodnik

17.08.2016 u 22:00

Senka iz Goraždevca

Danima pred smrt sina Ivana njegova majka Senka ga je molila da ne ide na Bistricu. Obećao joj je da neće, ali ga je povukla mladost, igra, vrućina, zatvorenost geta, na krivi lepi vir ispod Goraždevca. „Čim sam čula pucnje sa reke, znala sam da je moj Ivan stradao. Majčino srce je to osetilo”, govorila je kasnije o godišnjicama s kojima se samo uvećavala praznina, kao i mogućnost da se otkriju ubice goraždevačke dece. Svaka njena rečenica, stav, bol, odnos prema nesreći imali su u sebi neku vrstu uzdržanosti i gospodstva. A onda je Senka utonula u tišinu, sve se udaljilo od nje, godinama nije želela da govori za medije, da time kvari uspomenu na sina i nesreću. Prođe ispod stoletnih hrastova, pored najstarije srpske crkve brvnare i skamenjeno stane ispred svog dečaka Ivana, zatim isprati

Društvo

13.08.2016 u 20:50

Ledena tišina Metohije

Goraždevac – „Panto je imao trinaest godina kad je ubijen, a evo toliko je vremena prošlo. Mi u istom grču živimo, čekamo da se nešto dogodi, a od toga nema ništa. Kako vreme prolazi meni bol ne umanjkava”, kaže Milisav Dakić, otac ubijenog dečaka, posle današnjeg pomena na seoskom groblju u Goraždevcu. – Vreme prođe, ljudi zaborave, tišina pokrije, a bol se pretvori ličnu stvar porodice i bliskih srodnika. Ponavljaju se prazne rečenice u koje više niko ne veruje – potrošile su se u govorima, parastosima, tekstovima, apelima i propalim obećanjima. Tako se, u velikoj meri, trošio i obesmislio život Srba u Goraždevcu posle kiše metaka koja je zasula njihovo pedesetoro dece dok su se kupala na reci Bistrici. Sve se potpuno promenilo od trenutka kad su na tom idiličnom viru izdahnuli

Društvo

06.08.2016 u 08:00

„Oluja” na Kosovu

U „Skalinadi”, ćevabdžinici u Gračanici, stoje dva hrvatska vojnika. Pored skromnog šanka i raspaljene skare znoje se u maskirnim uniformama sa državnom zastavom na rukavu i oznakama Kfora. Oni su tu, na teritoriji Republike Srbije, da čuvaju mir i stabilnost i pojedu svoju porciju ćevapa kod Goranaca proteranih 1999. godine iz centra Prištine. Na istoj terasici, koja je zapravo deo uske i zatrpane geto ulice, stoji i gospođa Danica Krstić i priča s nekim prolaznikom. Ona je rođena u selu Zrmanja u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, majka joj ubijena 1943. na njivi, a otac je od posledica mučenja u ustaškom zatvoru umro 1944. kod kuće. Pekli su mu tabane. Danicu i još dvoje posmrčadi, Jelenu i Nikolu Ćuka, sada pokojnih, podizala je baka Manda.

Društvo

03.08.2016 u 22:05

Šta sa hramom Hrista Spasa u Prištini?

Pomeranje granica bizarnosti u etničkim odnosima prema drugima, njihovim vrednostima i simbolima postalo je toliko prisutno i kreativno da prosečan stanovnik ovog prostora prečesto izgovara rečenicu: od ovoga nema gore! Samo retki, ili svetitelji ili nihilisti, ovde nisu izgovarali tu čemernu floskulu. Paradoksalno, ona se, uz razna druga nepočinstva, gotovo organski povezala i s jednom crkvom, hramom Hrista Spasa, u centru jednog velikog urbanog centra, tik pored Narodne biblioteke i Univerziteta u Prištini. Mržnja prema toj građevini, delu arhitekte Spasoja Krunića, poprima takve oblike, da uvek stoji pitanje: šta je sledeće?

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Živojin Rakočević