Od Voždovca do Gračanice

„Naprednjaci” optužuju vlast za manipulaciju biračkim spiskovima, za ometanje kampanje i podmićivanje birača, „narodnjaci” tvrde da su osvojili više glasova nego što je to saopšteno, socijalisti optužuju radikale da su podmitili ili napili njihovog čoveka u biračkom odboru – borba dostojna kampanje za republičke ili predsedničke izbore. Ovoga puta, međutim, u igri bar na prvi pogled, ulog je bio mnogo manji – vlast u „izmeštenim” opštinama Priština i Peć. Potpuno neočekivano stranke su upotrebile svu raspoloživu partijsku artiljeriju i bukvalno krenule u trku za svaki glas. A glasova je ovoga puta zaista bilo malo – što zbog nesređenih biračkih spiskova, što zbog činjenice da kosmetski Srbi nisu baš pohrlili na birališta. Ispostavilo se da mnogi od onih koji su hteli da glasaju nisu ni mogli jer ih nije bilo na spisku što se, recimo, desilo ljudima koje je na birališta organizovano povela Srpska napredna stranka.

Iste ove partije bespoštednu borbu, koliko do juče, vodile su na drugom frontu – u beogradskoj opštini Voždovac. Danima je trajalo nadmudrivanje i optuživanje između DS-a, SNS-a i DSS-a. Socijalisti su samo nemoćno slegali ramenima. Iako su u Zemunu ušli u vlast sa „naprednjacima” i „narodnjacima”, otvoreno su priznali da se ne usuđuju, zarad učešća u beogradskoj vlasti u kojoj su sa DS-om, da takav potez povuku i na Voždovcu. Epilog – Voždovčani će izaći na izbore treći put za godinu i po dana, a partije najavljuju da će u kampanju krenuti još žešće. Veliko je, međutim, pitanje koliko je posle svega Voždovčanima stalo do izbora. Uostalom, ko im garantuje da to neće opet biti „džabe ste krečili”.

U čemu je, dakle, tajna lokalnih izbora na koje doskora nije obraćana naročita pažnja? Šta se to iza brda valja pa je partijama stalo do svake pa i najmanje opštine? Razlozi su, naravno, politički i ne tiču se direktno dobrobiti građana koje partije pozivaju da izađu na birališta. Partije pokušavaju da preko lokala, ne rizikujući gubitak uticaja na republičkom nivou, pokažu snagu i uticaj.

Odgovor se možda može naći i u onome što partijski funkcioneri govore jedni o drugima, otkrivajući privilegije, zloupotrebe, korupciju i milione koji se „okreću” i tamo gde „običan” čovek ne može ni da zamisli. I zato, dok stranke sve ozbiljnije ulaze u svaku novu bitku, broj onih građana koji su spremni da im poklone svoje poverenje od izbora do izbora sve je manji.

Možda je krajnji momenat da u strankama i o tome ozbiljno razmisle. To naročito važi za Kosmet gde lokalno srpsko stanovništvo živi u krajnje teškim uslovima, a političke partije bespoštedno se bore za uticaj na terenu. A po logici stvari, Kosmet bi trebalo da bude područje na kome su međupartijske razlike najmanje vidljive.