Од Вождовца до Грачанице

„Напредњаци” оптужују власт за манипулацију бирачким списковима, за ометање кампање и подмићивање бирача, „народњаци” тврде да су освојили више гласова него што је то саопштено, социјалисти оптужују радикале да су подмитили или напили њиховог човека у бирачком одбору – борба достојна кампање за републичке или председничке изборе. Овога пута, међутим, у игри бар на први поглед, улог је био много мањи – власт у „измештеним” општинама Приштина и Пећ. Потпуно неочекивано странке су употребиле сву расположиву партијску артиљерију и буквално кренуле у трку за сваки глас. А гласова је овога пута заиста било мало – што због несређених бирачких спискова, што због чињенице да косметски Срби нису баш похрлили на биралишта. Испоставило се да многи од оних који су хтели да гласају нису ни могли јер их није било на списку што се, рецимо, десило људима које је на биралишта организовано повела Српска напредна странка.

Исте ове партије беспоштедну борбу, колико до јуче, водиле су на другом фронту – у београдској општини Вождовац. Данима је трајало надмудривање и оптуживање између ДС-а, СНС-а и ДСС-а. Социјалисти су само немоћно слегали раменима. Иако су у Земуну ушли у власт са „напредњацима” и „народњацима”, отворено су признали да се не усуђују, зарад учешћа у београдској власти у којој су са ДС-ом, да такав потез повуку и на Вождовцу. Епилог – Вождовчани ће изаћи на изборе трећи пут за годину и по дана, а партије најављују да ће у кампању кренути још жешће. Велико је, међутим, питање колико је после свега Вождовчанима стало до избора. Уосталом, ко им гарантује да то неће опет бити „џабе сте кречили”.

У чему је, дакле, тајна локалних избора на које доскора није обраћана нарочита пажња? Шта се то иза брда ваља па је партијама стало до сваке па и најмање општине? Разлози су, наравно, политички и не тичу се директно добробити грађана које партије позивају да изађу на биралишта. Партије покушавају да преко локала, не ризикујући губитак утицаја на републичком нивоу, покажу снагу и утицај.

Одговор се можда може наћи и у ономе што партијски функционери говоре једни о другима, откривајући привилегије, злоупотребе, корупцију и милионе који се „окрећу” и тамо где „обичан” човек не може ни да замисли. И зато, док странке све озбиљније улазе у сваку нову битку, број оних грађана који су спремни да им поклоне своје поверење од избора до избора све је мањи.

Можда је крајњи моменат да у странкама и о томе озбиљно размисле. То нарочито важи за Космет где локално српско становништво живи у крајње тешким условима, а политичке партије беспоштедно се боре за утицај на терену. А по логици ствари, Космет би требало да буде подручје на коме су међупартијске разлике најмање видљиве.