Avgust kao političko iznenađenje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, avgusta – Najviše volim avgust jer u njemu politika zamre pa uživam što se „ništa važno” ne događa – kaže prolaznik, koji u javnim komešanjima i udarnim vestima vidi napastvovanje prava na dostizanje lične sreće. On bi da se ovaj mesec produži ili bar proglasi uzorom za 11 ostalih, pretežno napetih, kalendarskih etapa.

Sagovornik mu se slaže da je avgust „mesec mrtvila”. Podseća, međutim, i da se često ispostavljao kao „mesec velikih iznenađenja”, koja remete sezonsku vladavinu opuštenosti.

Predsednika Baraka Obamu je, na primer, stavio na vanredna velika iskušenja. Od sedam meseci, koliko je na vlasti, ovaj će zapamtiti kao prvi u kome je prilično loše prošao.

Posrtanje rejtinga

Poverenje u njegovu politiku „nade” i „promena” naglo je splaslo ovih dana. Po anketi „Vašington posta” i televizije Ej-Bi-Si, čak toliko da se većini čini da on vodi zemlju u nepoželjnom pravcu.

Topljenje prethodno rekordne podrške šefu države, verovatno je najveće političko iznenađenje koje je ovaj avgust mogao da priredi. Pogotovu što se radi o padu popularnosti kursa lidera koji se pročuo kao izvanredan komunikator i koji uspeva da oporavlja, prethodno prilično uzdrmane, veze vašingtonske administracije i s domaćim masama i sa svetom.

Posrtanje rejtinga Obaminih smernica još je nedovoljno razjašnjen fenomen. Prevladavaju procene da je „oboleo” zbog – zdravlja. Tačnije, zbog zdravstvene reforme koju je šef Bele kuće predložio sa uverenjem da će njom poboljšati medicinsku negu nacionalnog bića i smanjiti, sada ogromne, troškove i građana i države za preglede, dijagnoze, osiguranje.

Protivnici, uglavnom pristalice sada opozicione Republikanske partije, organizovali su bučne proteste i, po svemu sudeći, proglasima uspeli da zastraše i preusmere jedan deo stanovništva. Kliču, naime, da Obamin program „arčenjem novca i arbitriranjem države vuče ka socijalizmu”, da je neka vrsta „tribine smrti” (povodom rasprave o eutanaziji i pobačaju).

Takva agitacija ne bi trebalo da bude veliki problem za vladajuće demokrate koji imaju dovoljnu brojčanu većinu u parlamentu za nesmetano usvajanje zakona. Ali, nisu jednoglasni.

Jedni su za korenite promene, drugi za delimična podešavanja. Prvi Obami zameraju da odustaje od progresističkog kursa koji mu je doneo izbornu pobedu, a drugi mu sugerišu da je otišao previše ulevo pa da treba da se vrati centru gde je koncentrisana „politički odlučujuća” srednja klasa.

Stranački neopredeljeni građani, čija je naklonost bitno doprinela njegovom usponu, prebacuju mu i „mlakost”, „kolebljivost”. Pa i da „nastojanjem da uspostavi nacionalno jedinstvo, zapostavlja interes većine koja ga je izabrala” i da samo „nepotrebno troši vreme u naporima da postigne kompromis s republikancima jer oni nisu za kompromis”. „Predsednik nije razjasnio javnosti zašto je reforma zdravstva (koja je i još jedan skup projekat) njegov prioritet kad većinu Amerikanaca najviše brine ekonomska situacija” – napominje komentator „Njujork tajmsa” Bob Herbert. Uz opasku: „Mogućno je da zato što odavno nismo imali zrelog lidera, sada ne umemo da ga prepoznamo”. I poručuje: „Građani žele više od Obame, da bude njihov šampion, a smatraju da se sada nedovoljno uvažava njihovo nezadovoljstvo”. 

Samo naizgled paradoksalno, uporedo s padom popularnosti mera koje predlaže – opstaje većinsko poverenje u Obaminu državničku ličnost. Ova okolnost se, uz simpatije za njegovu sposobnost da ostane hladan i kad je na žeravici, tumači kao razumevanje građana za teškoće koje je nasledio. A one su, kako je poručio jedan od sagovornika u nedavnom televizijskom kontakt programu, tako velike – dva rata, privredna recesija, finansijski lomovi, gubljenje međunarodnog prestiža SAD – da „za ovako kratko vreme, ni Svevišnji to ne bi mogao da dovede u red”.

Avgust je, očigledno a mimo očekivanja, postao mesec u kome je došlo do prvog šireg preispitivanja opravdanosti naraslih nada da sa Obamom počinje brzi oporavak posrnulog ustrojstva. Brže od promena koje je on obećao, došlo je do klasične promene – povećane doze neraspoloženja, koja se iskazuje prema svakom lideru od koga se, po pravilu, očekivalo više, pa i preko dometa njegove moći.

Niz tribina

Gotovo svakog dana ovog meseca, Obama je nastupao na javnim tribinama širom zemlje, uveravajući u perspektivnost predloženih zdravstvenih reformi, koje bi dale osiguranje (nema ga oko 46 miliona ljudi) svim građanima i javni sektor učinili konkurentom privatnih agencija. Na tim skupovima, propraćenim protestima protivnika, dobijao je podršku većine učesnika. Ona je, međutim, izostala u anketama, što ga sigurno zabrinjava. Jer, za razliku od Džordža Buša, ceni rezultate istraživanja javnog mnjenja, koje je veštim komunikacijama, i pre nego što je postao prvi crnac na čelu Bele kuće, dobrim delom oblikovao.

Kao predsednik, posvetio se reformisanju na gotovo svim poljima – od giganata finansija i auto-industrije, do obaveštajnih službi i oružanih snaga kojima glavninu dejstava premešta iz Iraka u Avganistan. Bilo bi bolje da se nije uhvatio ukoštac istovremeno s nizom raznorodnih problema – misle pojedini analitičari. Pojedinačni zahvati ne bi bili efikasni jer su izazovi međusobno povezani i traže celovit pristup, kažu drugi poznavaoci.

U svakom slučaju, Obami će dobro doći odmor s porodicom, u elitnom letovalištu Martin Vinograd. A što se „zračenja” avgusta tiče, hroničari podsećaju da je on bivao još nepovoljniji po mnoge državnike. Uz ostalo, njegov uragan „Katrina” je pre četiri godine bio uvod u gubljenje vlasti republikanaca – jer su postradalima sporo slali pomoć...

Momčilo Pantelić