Država na ispitu

Policija i država su u pravu kada kažu da bi usledila eskalacija nasilja sa nesagledivim posledicama da je Parada ponosa održana u centru Beograda. Zaštita ljudskih života zaista mora da bude na prvom mestu u svakom društvu koje je demokratsko ili pretenduje da bude takvo. Ali ovde nije reč o tome nego o činjenici da su radikalne i navijačke grupe ojačale do mere da one, a ne Ustav i prava koja on garantuje, mogu da diktiraju koji će javni skup biti održan, a koji ne.

Državni organi i političari sigurno su iskreni i odlučni kada kažu da će sprečiti svako nasilje i da će sve učiniti da zaštite ljudska prava. Ali nije reč o tome šta društvo i država žele nego šta zaista mogu da učine. Država bi s punim pravom mogla da kaže da nije ustuknula pred golom silom kojom prete dobro organizovane ultradesničarske grupe samo u slučaju da je imala moć da obezbedi održavanje legalno zakazanog javnog skupa.

Na talasu uzavrelih negativnih emocija usledila su prebijanja francuskih navijača, pa čak i jedno nasumično prebijanje Australijanca. Država i društvo i tu su poraženi, ali porazi, ma kako bili teški, ne znače i definitivno gubljenje rata.

Otuda je vladajući blok na, možda, najtežem ispitu otkako je formiran. Na obračun sa grupama koje se nasilnički ponašaju državu dodatno obavezuje činjenica da su predstavnici vlasti, od šefa države do odgovornih ljudi u policiji, jasno saopštili da će zaustaviti nasilje.

Preostaje, dakle, da se pravnopolicijski rečno „identifikuju počinioci i nalogodavci” i da se „preduzmu odgovarajuće mere”. Ovo sa počiniocima će, očigledno, ići, ali iskustvo sa otkrivanjem nalogodavaca i nije baš sjajno. Prethodna vlada se nije trudila da pronađe i kazni čak ni one koji su neposredno učestvovali u paljenju stranih ambasada nakon priznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, a nalogodavci uopšte nisu pominjani.

Činjenica da sadašnje vlasti nisu uspele da osiguraju održavanje Parade ponosa upućuje na zaključak da su se malo ili nikako bavile aktivnostima nalogodavaca. Istina, teško je zamisliti da državni organi, koje poreski obveznici finansiraju da bi brinuli o bezbednosti, poput BIA, nisu imali i nemaju podatke o grupama i ljudima koji organizuju nasilje, kao i o onima koji iza njih stoje, ali nije dovoljno samo znati, potrebno je i delovati.

Ukratko, ideologija na kojoj je narasla aždaja sa kojom se društvo sada suočava nesmetano se širi godinama i to ne samo po ulicama nego i po školama i fakultetima. Društvo, zapravo, ima posla sa spregom navijačkih i desničarskih grupa i mafijaških klanova koji traže političku podršku desno orijentisanih partija. Silu kojom raspolažu, po prirodi stvari, žele da naslone na političku moć. Nema zemlje u svetu koju je takva kombinacija usrećila.