Imovine Olje Ivanjicki još nije procenjena

Procena imovine preminule Olje Ivanjicki nije urađena, popisane su stvari u njenom stanu-ateljeu u centru Beograda, a kako je Prvi opštinski sud, pred kojim se vodi ostavinska rasprava, utvrdio umetnica nije imala nepokretnu imovinu. Stan u kojem je živela pripada Udruženju likovnih umetnika Srbije, a trošna zgrada na Kosančićevom vencu gde bi, prema nekim planovima trebalo da bude otvoren muzej posvećen Olji Ivanjicki, grad je dodelio njenom fondu , koji je osnovala 2007. Najveći deo zaostavštine poznate slikarke, dakle, nalazi se na dugačkom popisu stvari iz stana u kojem je živela i stvarala.

Vesna Sekulić, sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, kaže za naš list da se na spisku nalaze uglavnom umetnički predmeti, nakit, odeća, obuća, novac, nameštaj i da je on prilično obiman budući da su stvari popisane pojedinačno.

– Na poslednjem ročištu sud je zatražio izveštaje od nekoliko banaka da bi se utvrdilo da li je slikarka posedovala još neku imovinu koja nije ušla u taj popis. Nije traženo da se uradi procena imovine, jer to nije nužno raditi u ostavinskom postupku. Sporna je punovažnost usmenog testamenta na koji se poziva Fond Olga – Olja Ivanjicki, zbog čega će stranke možda biti upućene na parnični postupak, a ostavinska rasprava će, u tom slučaju, biti prekinuta – kaže sudija Sekulić.

Suzana Spasić, direktorka Fonda Olga – Olja Ivanjicki, objašnjava za naš list da je teško proceniti vrednost bogate kolekcije slika, da sud nema dovoljno stručne veštake za taj posao, kao i da će se takva procena možda raditi kada se završi ostavinski postupak. Prema njenim rečima, Olja Olja Ivanjicki je osim svojih posedovala i platna drugih slikara, a prema proceni naše sagovornice, njih ima oko 700. U popis su ušli i crteži i skice poznate umetnice.

Na poslednjem ročištu održanom u utorak svedočile su dve prijateljice Olje Ivanjicki koje su dale izjave o predmetima i imovini umetnice. Slikarkine bliske poznanice rekle su da je Olja Ivanjicki imala račune u dve strane banke, a jedna od njih izjavila je sudu da joj je umetnica rekla da je prilikom transfera novca iz jedne banke u drugu izgubila 30.000 evra. Takođe, one su govorile i da u popis stvari nije ušlo 400 grafika, koje je slikarka dobila neposredno pre odlaska u bolnicu i koje nije stigla da potpiše. Suzana Spasić objašnjava da je fond pozvao dve prijateljice kao svedoke jer su tvrdile da imaju saznanja o imovini koja nije ušla u popis, ali da su njihova saznanja neproverena.

– Grafike koje one pominju su, u stvari, nepotpisane reprodukcije i jedan projekat kojim se fond bavio, dakle, na sudu su iznete neproverene stvari. Prijateljice koje su svedočile nemaju pravni osnov da bi mogle da imaju uvid u popis stvari, pa ne mogu da govore o tome šta je sa njega izostavljeno. Saznanja koja one imaju o računima u bankama imamo i mi i dostavili smo sudu ono što znamo o bankovnim računima još na početku ostavinske rasprave. Niko od nas, međutim, nije ovlašćen da priča o tome koliko je novca na tim računima – rekla je Spasićeva.

Sud je utvrdio da Ivanjicki nema zakonskih naslednika iz prva četiri nasledna reda, pa se na nasleđe po zakonu poziva Republika Srbija, kao poslednji zakonski naslednik. Međutim, na nasledstvo se, po usmenom testamentu, poziva i Fond Olga – Olja Ivanjicki, što Republičko javno pravobranilaštvo, koje zastupa državu pred sudom, osprava. Do parnice bi moglo doći ukoliko Republičko javno pravobranilaštvo i dalje bude sporilo punovažnost usmenog testamenta.

O imovini, po odluci suda, do okončanja ostavinskog postupka i oglašavanja naslednika, brinuće Istorijski muzej Srbije. Suzana Spasić objašnjava da fond, koji je do sada brinuo o ostavštini, čeka rešenje suda, posle čega treba napraviti plan kako će se voditi briga o imovini pokojne umetnice, a onda obaviti i primopredaju po zakonskoj proceduri.

– Istorijski muzej je kompetentna ustanova da brine o ostavštini, ali mora se napraviti tačan plan kako će oni to raditi, kako će se to finansirati, pronaći fizičko obezbeđenje. Fond je tri meseca brinuo o ostavštini, prikupljao sredstva za to, sada treba da vidimo kako će Istorijski muzej to da radi – kaže Spasićeva.

Prvi opštinski sud je zatražio izveštaj od Istorijskog muzeja u kojem bi ova institucija kulture obrazložila kako će voditi brigu o vrednim umetničkim i ličnim predmetima čuvene slikarke budući da ta briga podrazumeva i redovno provetravanje ateljea, obezbeđivanje odgovarajućih klimatskih uslova da se slike ne bi oštetile, čišćenje i brisanje prašine, kao i odgovarajuća novčana sredstva i određivanje ljudi koji bi bili zaduženi za održavanje.