Имовине Оље Ивањицки још није процењена

Процена имовине преминуле Оље Ивањицки није урађена, пописане су ствари у њеном стану-атељеу у центру Београда, а како је Први општински суд, пред којим се води оставинска расправа, утврдио уметница није имала непокретну имовину. Стан у којем је живела припада Удружењу ликовних уметника Србије, а трошна зграда на Косанчићевом венцу где би, према неким плановима требало да буде отворен музеј посвећен Ољи Ивањицки, град је доделио њеном фонду , који је основала 2007. Највећи део заоставштине познате сликарке, дакле, налази се на дугачком попису ствари из стана у којем је живела и стварала.

Весна Секулић, судија Првог општинског суда у Београду, каже за наш лист да се на списку налазе углавном уметнички предмети, накит, одећа, обућа, новац, намештај и да је он прилично обиман будући да су ствари пописане појединачно.

– На последњем рочишту суд је затражио извештаје од неколико банака да би се утврдило да ли је сликарка поседовала још неку имовину која није ушла у тај попис. Није тражено да се уради процена имовине, јер то није нужно радити у оставинском поступку. Спорна је пуноважност усменог тестамента на који се позива Фонд Олга – Оља Ивањицки, због чега ће странке можда бити упућене на парнични поступак, а оставинска расправа ће, у том случају, бити прекинута – каже судија Секулић.

Сузана Спасић, директорка Фонда Олга – Оља Ивањицки, објашњава за наш лист да је тешко проценити вредност богате колекције слика, да суд нема довољно стручне вештаке за тај посао, као и да ће се таква процена можда радити када се заврши оставински поступак. Према њеним речима, Оља Оља Ивањицки је осим својих поседовала и платна других сликара, а према процени наше саговорнице, њих има око 700. У попис су ушли и цртежи и скице познате уметнице.

На последњем рочишту одржаном у уторак сведочиле су две пријатељице Оље Ивањицки које су дале изјаве о предметима и имовини уметнице. Сликаркине блиске познанице рекле су да је Оља Ивањицки имала рачуне у две стране банке, а једна од њих изјавила је суду да јој је уметница рекла да је приликом трансфера новца из једне банке у другу изгубила 30.000 евра. Такође, оне су говориле и да у попис ствари није ушло 400 графика, које је сликарка добила непосредно пре одласка у болницу и које није стигла да потпише. Сузана Спасић објашњава да је фонд позвао две пријатељице као сведоке јер су тврдиле да имају сазнања о имовини која није ушла у попис, али да су њихова сазнања непроверена.

– Графике које оне помињу су, у ствари, непотписане репродукције и један пројекат којим се фонд бавио, дакле, на суду су изнете непроверене ствари. Пријатељице које су сведочиле немају правни основ да би могле да имају увид у попис ствари, па не могу да говоре о томе шта је са њега изостављено. Сазнања која оне имају о рачунима у банкама имамо и ми и доставили смо суду оно што знамо о банковним рачунима још на почетку оставинске расправе. Нико од нас, међутим, није овлашћен да прича о томе колико је новца на тим рачунима – рекла је Спасићева.

Суд је утврдио да Ивањицки нема законских наследника из прва четири наследна реда, па се на наслеђе по закону позива Република Србија, као последњи законски наследник. Међутим, на наследство се, по усменом тестаменту, позива и Фонд Олга – Оља Ивањицки, што Републичко јавно правобранилаштво, које заступа државу пред судом, осправа. До парнице би могло доћи уколико Републичко јавно правобранилаштво и даље буде спорило пуноважност усменог тестамента.

О имовини, по одлуци суда, до окончања оставинског поступка и оглашавања наследника, бринуће Историјски музеј Србије. Сузана Спасић објашњава да фонд, који је до сада бринуо о оставштини, чека решење суда, после чега треба направити план како ће се водити брига о имовини покојне уметнице, а онда обавити и примопредају по законској процедури.

– Историјски музеј је компетентна установа да брине о оставштини, али мора се направити тачан план како ће они то радити, како ће се то финансирати, пронаћи физичко обезбеђење. Фонд је три месеца бринуо о оставштини, прикупљао средства за то, сада треба да видимо како ће Историјски музеј то да ради – каже Спасићева.

Први општински суд је затражио извештај од Историјског музеја у којем би ова институција културе образложила како ће водити бригу о вредним уметничким и личним предметима чувене сликарке будући да та брига подразумева и редовно проветравање атељеа, обезбеђивање одговарајућих климатских услова да се слике не би оштетиле, чишћење и брисање прашине, као и одговарајућа новчана средства и одређивање људи који би били задужени за одржавање.