Borac za ljudska prava

Aktuelni holandski šef diplomatije postao je poznat u Srbiji, čini se, kao nijedan njegov prethodnik. Izjava Maksima Ferhagena da njegova zemlja bez hapšenja Ratka Mladića ili ocene Serža Bramerca da Srbija u potpunosti sarađuje s Hašim tribunalom neće pristati na primenu Prelaznog sporazuma sa EU mesecima odzvanja u ušima političara i javnosti u Srbiji.

Premda je Ferhagen ovom izjavom samo izrazio jednoglasnu volju holandskih parlamentaraca i vlade, u ovdašnjoj javnosti stekao se utisak da je upravo on kočničar na srpskom putešestviju ka EU. Štaviše, na ovog političara obrušila se lavina pritisaka iz Srbije tako da mu se uopšte ne mili da poseti Beograd uprkos tome što smatra da bi trebalo produbiti partnerstvo dve zemlje.

Malo je poznato u srpskoj javnosti da je ovaj magistar istorije u toku svojih studija bio naklonjen levičarskom radikalizmu i liberalnoj Narodnoj partiji za slobodu i demokratiju, premda se već u dvadesetoj godini predomislio i postao član Hrišćansko-demokratske alijanse (CDA).

Posle trinaest godina staža kao pomoćnik poslanicima i šef lokalnog stranačkog odbora, Ferhagen biva izabran za člana Evropskog parlamenta da bi posle petogodišnjeg mandata postao poslanik parlamenta Holandije gde je 2002. imenovan za šefa poslaničke grupe CDA. U toku karijere bio je i član upravnih odbora Fondacije „Eduardo Frej”, holandskog ogranka Atlantskog saveza, Evropskog pokreta i medijske organizacije „Slobodan glas”, dok su mediji primetili da je učestvovao i na sastancima Bilderberg grupe.

Suštinu Ferhagenove politike, kako on kaže, čini borba za ljudska prava, tako da ne čudi to da je početkom ove godine pozvao papskog nuncija u Holandiji da objasni stav Katoličke crkve i pape Benedikta Šesnaestog koji osuđuju Deklaraciju UN o ljudskim pravima i homoseksualnosti.

Maksim Žak Marsel Ferhagen (53) smatra da kada su ljudska prava ugrožena, tu „Holandija stupa u akciju”, budući da je to u njenom interesu jer, kako kaže, „svet u kojem se poštuju ljudska prava predstavlja bezbednije mesto, pogodnije za saradnju, trgovinu i investicije”.

Pominjanje Srebrenice uvek ostavlja gorak ukus u ustima Holanđanima tako da će oni teško odustati od svojih zahteva. Ipak, čini se da je Ferhagenu dojadilo pitanje kada će Holandija da „skine sa leda” SSP i Prelazni sporazum. Diplomatski izvori navode da je njegov jedini uslov za dolazak u Beograd bio da ga o SSP-u ništa ne pitaju, što je teško izvodljivo budući da je to najveće nerešeno pitanje između dve zemlje. S druge strane, ne bi trebalo ni zanemariti njegov uticaj budući da su ga holandski mediji često navodili kao naslednika aktuelnog premijera Jana Petera Balkenendea ukoliko on ode na neku evropsku funkciju.

Nenad Radičević