Борац за људска права

Актуелни холандски шеф дипломатије постао је познат у Србији, чини се, као ниједан његов претходник. Изјава Максима Ферхагена да његова земља без хапшења Ратка Младића или оцене Сержа Брамерца да Србија у потпуности сарађује с Хашим трибуналом неће пристати на примену Прелазног споразума са ЕУ месецима одзвања у ушима политичара и јавности у Србији.

Премда је Ферхаген овом изјавом само изразио једногласну вољу холандских парламентараца и владе, у овдашњој јавности стекао се утисак да је управо он кочничар на српском путешествију ка ЕУ. Штавише, на овог политичара обрушила се лавина притисака из Србије тако да му се уопште не мили да посети Београд упркос томе што сматра да би требало продубити партнерство две земље.

Мало је познато у српској јавности да је овај магистар историје у току својих студија био наклоњен левичарском радикализму и либералној Народној партији за слободу и демократију, премда се вeћ у двадесетој години предомислио и постао члан Хришћанско-демократске алијансе (ЦДА).

После тринаест година стажа као помоћник посланицима и шеф локалног страначког одбора, Ферхаген бива изабран за члана Европског парламента да би после петогодишњег мандата постао посланик парламента Холандије где је 2002. именован за шефа посланичке групе ЦДА. У току каријере био је и члан управних одбора Фондације „Едуардо Фреј”, холандског огранка Атлантског савеза, Европског покрета и медијске организације „Слободан глас”, док су медији приметили да је учествовао и на састанцима Билдерберг групе.

Суштину Ферхагенове политике, како он каже, чини борба за људска права, тако да не чуди то да је почетком ове године позвао папског нунција у Холандији да објасни став Католичке цркве и папе Бенедикта Шеснаестог који осуђују Декларацију УН о људским правима и хомосексуалности.

Максим Жак Марсел Ферхаген (53) сматра да када су људскa права угрожена, ту „Холандија ступа у акцију”, будући да је то у њеном интересу јер, како каже, „свет у којем се поштују људска права представља безбедније место, погодније за сарадњу, трговину и инвестиције”.

Помињање Сребренице увек оставља горак укус у устима Холанђанима тако да ће они тешко одустати од својих захтева. Ипак, чини се да је Ферхагену дојадило питање када ће Холандија да „скине са леда” ССП и Прелазни споразум. Дипломатски извори наводе да је његов једини услов за долазак у Београд био да га о ССП-у ништа не питају, што је тешко изводљиво будући да је то највеће нерешено питање између две земље. С друге стране, не би требало ни занемарити његов утицај будући да су га холандски медији често наводили као наследника актуелног премијера Јана Петера Балкенендеа уколико он оде на неку европску функцију.

Ненад Радичевић