NIS udara po džepu potrošača

Najnovije poskupljenje goriva u proseku za oko 1,22 dinara po litru nije rezultat samo skoka cene sirove nafte na svetskoj berzi, već i poskupljenja uslužne prerade u rafinerijama Naftne industrije Srbije sa 33 na 39 dolara po toni.

Odlukom vlade, prošle nedelje izmenjena je Uredba o cenama derivata u delu koji se tiče cene uslužne prerade čime se novom ruskom vlasniku NIS-a priznaju novi, viši troškovi prerade – za oko šest dolara po toni – od onih koji su važili poslednjih pet godina.

U Ministarstvu energetike potvrđuju da su poslednjom korekcijom cena goriva uračunati i veći troškovi uslužne prerade, a ne samo skok cene sirove nafte na svetskoj berzi.

Takav obrt u formiranju cene goriva je moguć jer kupoprodajni ugovor ide naruku većinskom vlasniku. Mada je predviđeno da se Uredba o zabrani uvoza derivata ne može menjati do 31. decembra 2010, to se ne odnosi na Uredbu o cenama derivata, što je „Gaspromnjeft” kao većinski vlasnik NIS-a sada iskoristio.

Iako se ne slaže s odlukom vlade da povećanjem cene uslužne prerade potrošači benzina u Srbiji plaćaju neefikasnost NIS-a (a ne sama kompanija kroz investicije), Ivan Nikolić, saradnik biltena „Makroekonomska analiza i trendovi”, kaže da već prve nedelje novembra treba očekivati drastičnije poskupljenje goriva – za četiri do pet dinara po litru.

Upitan da li će se posle toga Srbija ponovo naći na vrhu liste zemalja koje plaćaju najskuplje gorivo, Nikolić kaže da je u odnosu na okruženje Srbija juče imala poskupljenje koje druge zemlje nisu, a tiče se upravo više cene uslužne prerade koja je zaračunata u formuli nove cene benzina.

– S obzirom na to da sada tona uslužne prerade nafte košta 39 dolara po toni, slobodno se može reći da akcize nisu više jedini i preovlađujući faktor zbog kog je gorivo u Srbiji među najskupljim u okruženju, već da na to u velikoj meri utiče i rafinerijska cena prerade – kaže Nikolić.

Boban Atanacković, predsednik Upravnog odbora „Nafte” a. d., kaže da se izmenom uredbe na kojoj su insistirali i privatnici praktično izašlo u susret samo NIS-u, jer je jedino povećana cena uslužne prerade koja je ionako duplo veća kod nas nego u okruženju. Privatnici su ostali „kratkih rukava“ jer im nisu priznati realni troškovi transporta i uvoza nafte, a Atanacković kaže da je nejasno zašto svim ostalim prometnicima nisu priznati ti troškovi poslovanja nego samo NIS-u. Na kraju krajeva, priznavanje realne cene transporta i uvoza sirove nafte išlo bi i u prilog NIS-u, a ta korekcija bi maloprodajnu cenu goriva povećala za još oko 70 para.

Paradoks je, napominje on, što Srbija plaća sve skuplju cenu uslužne prerade, a iz rafinerije dobija dizel D2, dok se svuda u okruženju već proizvodi evro šest.

I u privatnoj naftnoj kompaniji „Petrobart-AVIA” nemaju objašnjenje zašto se izašlo u susret samo NIS-u a ne i ostalim prometnicima koji učestvuju u energetskom bilansu zemlje. Troškovi transporta Jadranskim naftovodom i dalje se zaračunavaju po ceni koja je važila pre pet godina, a oni su u međuvremenu duplo porasli.

Istovremeno će NIS samo po osnovu povećanja cene uslužne prerade za ovih šest dolara za godinu zaraditi oko 30 miliona dolara, potvrđuju u Petrobart-Avia.

U NIS-u kažu da promena cene uslužne prerade do 39 dolara za tonu ne dovodi do znatne promene cene benzina na pumpama te da povećanje iznosi jedan odsto, odnosno 90 para. Takva odluka vlade o povećanju cene prerade predstavlja izlaženje u susret i delimično rešava problem neusklađenosti između realnih troškova NIS-a i nominalne cene koju je odredila država.

U poslednjih nekoliko meseci, NIS je unutrašnjim rezervama uspeo da smanji prerađivačku cenu nafte za devet dolara (sa 59 na 50 dolara) po toni. U kompaniji napominju da cena uslužne prerade sada nije veća od cene konkurenata u regionu.

Nezvanično se saznaje da bi novi vlasnik NIS-a ubuduće u rafineriji umesto uralske teške nafte mogao da počne da prerađuje sibirsku naftu, čime bi se promenio odnos u proizvodnji dizela i benzina u korist kvalitetnijeg benzina.

Na taj način bi se smanjila proizvodnja mazuta i primarnog benzina, a iz prodaje potpuno povukli olovni benzini.

Jasna Petrović

--------------------------------------------------------

Božo Stanišić u Nadzornom odboru NIS-a

Ovih dana trebalo bi da budu imenovana dva nova člana Nadzornog odbora NIS-a. Nezvanično se saznaje da su to Božo Stanišić, jedan od bivših direktora u Rafineriji Pančevo, i Milivoje Cvetanović. Ni posle skoro šest meseci srpska strana nije predložila dva nova člana Upravnog odbora tog preduzeća.